Deljive i nedeljive stvari. Potrošne i nepotrošne stvari

Objavljeno autor: Ted

Deljive i nedeljive stvari

1. Pojam i pravna priroda

  • Fizička naspram pravne deobe: Iako je svaku stvar fizički moguće izdeliti do nivoa atoma (čije dalje usitnjavanje dovodi do destrukcije), pravna klasifikacija se ne oslanja na granice fizičkog deljenja.
  • Kriterijum deobe: U stvarnom pravu, podela na deljive i nedeljive stvari odnosi se primarno na posledice koje ta deoba izaziva u vrednosnom (ekonomskom) i pravnom smislu.

2. Predmet i obim (Klasifikacija i primeri)

  • Deljive stvari: Prema tradicionalnom shvatanju, to su stvari koje se mogu podeliti tako da svaki dobijeni deo ima vrednost srazmernu vrednosti celine, a zbir vrednosti svih delova ostaje jednak vrednosti prvobitne celine.
    • Primeri i tržišna odstupanja: Tipični primeri su brašno (npr. džak od 25 kg podeljen u pakovanja od 1 kg) ili kotur sira. Iako u praksi manja pakovanja mogu ukupno koštati više (zbog troškova ambalaže i trgovačke marže), to ne menja njihovu pravnu prirodu deljive stvari.
  • Nedeljive stvari: To su stvari čije bi deljenje materije dovelo do njihovog uništenja (npr. porcelanska vaza) ili bi izazvalo nesrazmerno manju vrednost delova u odnosu na celinu (npr. usitnjavanje dijamanta).
    • Funkcionalna nedeljivost: U ovu kategoriju spadaju i zasebni entiteti koji su međusobno funkcionalno povezani i jedino kao celina imaju pravu vrednost (npr. šahovske figure, komplet raritentnih knjiga).

3. Prava i obaveze titulara (Pravni značaj u pozitivnom pravu) Ova klasifikacija je od presudnog praktičnog značaja u svim situacijama gde je potrebno raspraviti imovinske odnose i podeliti određeni predmet između više lica. Pravni značaj ove podele direktno uslovljava primenu sledećih instituta:

  • Susvojina i zajednička svojina (naročito prilikom fizičke deobe stvari na kojoj postoji pravo više lica).
  • Priraštaj (u situacijama spajanja i smeše stvari).
  • Obligacioni odnosi: Ugovori sa više dužnika i instituti poput solidarnog jemstva.

Potrošne i nepotrošne stvari (i pravna priroda novca)

1. Pojam i pravna priroda

  • Potrošne stvari: To su stvari koje su karakteristične po jednokratnoj upotrebi, nakon koje trajno gube svoju primarnu namenu, a po pravilu i korisnost za vlasnika (ili imaoca drugog stvarnog prava).
    • Sukcesivno trošenje: Pojam „jednokratno“ se u pravu shvata šire; trošenje može biti i dugotrajnije (sukcesivno) – npr. vekna hleba se može jesti kroz više obroka, a gorivo se troši postepeno dok se rezervoar ne isprazni.
  • Nepotrošne stvari: To su stvari koje imaju trajniju upotrebnu vrednost i mogu se više puta koristiti za svoju namenu.

2. Predmet i obim (Primeri i fizička transformacija)

  • Primeri nepotrošnih stvari: Automobil, kuća, obradivo poljoprivredno zemljište, vinograd.
  • Primeri potrošnih stvari: Hrana, voda za piće, vino, gorivo za motorna vozila, ogrevno drvo.
  • Fizička transformacija (Prestanak stvari): Prilikom upotrebe potrošnih stvari, njihovi činioci (materija, energija i strukturna informacija) se u potpunosti transformišu (ne nestaju, već dobijaju drugi oblik i funkciju u prirodi). Ovaj spontani prirodni proces transformacije i autodestrukcije poznat je kao ентропија.

3. Pravna priroda novca (Izuzetak i distinkcija) Novac predstavlja specifičan pravni fenomen u pogledu ove klasifikacije:

  • Subjektivno (laičko) stanovište: Za samog vlasnika novca, on predstavlja „potrošnu“ stvar, jer plaćanjem vlasnik gubi pravo svojine na novčanicama i vrednost koju one garantuju.
  • Objektivno (pravno i ekonomsko) stanovište: Novac je u pravnom smislu apsolutno nepotrošna stvar. Nakon plaćanja, on ne propada niti se transformiše u drugu materiju, već i dalje zadržava svoju funkciju sredstva plaćanja u pravnom prometu (samo menja subjekta koji ima pravo svojine na njemu). Da je drugačije, onda bi se i svaka druga stvar koja se može prodati (npr. automobil) smatrala potrošnom.

4. Prava i obaveze titulara (Pravni značaj podele) Ova klasifikacija ima direktne posledice na mogućnost konstituisanja određenih stvarnih i obligacionih prava. Samo nepotrošne stvari mogu biti predmet sledećih instituta:

  • Plodouživanje (ususfructus – vrsta lične službenosti).
  • Posluga (commodatum).
  • Najam / Zakup.

Postavi komentar