Upućivanje (asignacija) je pravni posao kojim jedno lice, uputilac (asignant):

1. Ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignata), da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, i

2. Ovlašćuje to treće lice, primaoca uputa (asignatara), da to izvršenje primi u svoje ime.

Reč je o složenoj pravnoj operaciji u kojoj učestvuju tri subjekta i tri imovine.

Bitni elementi i struktura

Asignacija se sastoji od dva uputa (naloga) koja se odnose na istu činidbu (najčešće isplatu novca):

• Nalog upućeniku: Da izvrši činidbu u korist primaoca uputa, ali za račun uputioca.

• Ovlašćenje primaocu uputa: Da tu činidbu (isplatu) primi u sopstveno ime,.

Napomena za ispit: Ključno je zapamtiti da primalac uputa prima isplatu u svoje ime, dok upućenik plaća za tuđ (uputiočev) račun.

Pravna priroda

• Apstraktan posao: Iz same asignacije se po pravilu ne vidi razlog (kauza) zbog kojeg se ona vrši (da li je u pitanju poklon, vraćanje duga ili zajam).

• Razlika u odnosu na Delegaciju (Pazi na razliku!):

    ◦ Delegacija: Nalog glasi na obvezivanje (upućenik se obavezuje primaocu).

    ◦ Asignacija: Nalog glasi na ispunjenje (isplatu). Uputilac nalaže upućeniku da izvrši radnju, a ne nužno da se obaveže,.

    ◦ Ratio: Romanska delegacija je podrazumevala gašenje jedne obaveze da bi nastala druga (novacija), dok je asignacija u našem pravu podesnija za promet jer ne gasi automatski stare veze.

Dejstva (Gašenje starih dugova)

Asignacija se najčešće koristi da bi se jednim potezom ugasili postojeći („stariji“) dugovi između učesnika.

A) Momenat gašenja duga (Najvažnije pravilo!) Ako asignacija služi gašenju duga, do gašenja dolazi tek momentom ispunjenja (isplate), a ne momentom prihvatanja uputa.

• Stari dug ne prestaje kada upućenik prihvati uput, već tek kada stvarno plati primaocu uputa.

B) „Dvostruko gašenje“ Jednom isplatom mogu se ugasiti dve obligacije istovremeno:

1. Dug uputioca prema primaocu uputa: Uputilac se oslobađa svog duga kada upućenik isplati primaoca.

2. Dug upućenika prema uputiocu: Ako je upućenik dugovao uputiocu, on se tom isplatom oslobađa svog duga prema uputiocu (u meri u kojoj je platio).

Forma

• Neformalnost: Asignacija nema zakonom propisanu konstitutivnu formu.

• Dokazna snaga: Iako nije obavezna, pisana forma je poželjna.

    ◦ Razlog: Bez pisanog traga teško je dokazati da je upućenik platio „za račun uputioca“. Sudovi pretpostavljaju da je neko platio za sopstveni račun ako se ne dokaže suprotno (postojanje uputa).

Odnos između uputioca i upućenika

Ovaj odnos se naziva odnos pokrića. Njegova suština je u nalogu koji uputilac (asignant) daje upućeniku (asignatu).

• Definicija: To je ovlašćenje kojim uputilac traži da upućenik izvrši određenu činidbu u korist trećeg lica (primaoca uputa), ali za račun uputioca.

• Pravna priroda: Reč je o jednostranoj izjavi volje uputioca.

Obaveza prihvatanja uputa (Da li upućenik mora da prihvati?)

Na ispitu je ključno razlikovati dve situacije, u zavisnosti od toga da li upućenik već duguje nešto uputiocu ili ne.

A) Ako upućenik NIJE dužnik uputioca (Nema pokrića)

• Pravilo: Upućenik je slobodan da odbije uput. Nije dužan da ga prihvati jer ne postoji prethodni dug.

• Izuzetak: Dužan je da prihvati samo ako je to ranije izričito obećao.

• Motiv: Ako prihvati (iako ne duguje), to se pravno kvalifikuje kao činjenje poklona uputiocu ili davanje zajma.

B) Ako je upućenik DUŽNIK uputioca (Postoji pokriće)

• Pravilo: Sama činjenica da duguje ne znači automatski da mora prihvatiti uput.

• Izuzeci (Kada MORA prihvatiti?):

    1. Ako je obećao prihvatanje.

    2. Ako mu ispunjenje uputa nije teže od ispunjenja njegove prvobitne obaveze prema uputiocu.

Dejstva ispunjenja (Gašenje duga)

Kada upućenik (koji je imao dug prema uputiocu) izvrši nalog i isplati primaoca uputa:

• On se oslobađa svog duga prema uputiocu u istoj meri.

• Praktično: Umesto da vrati dug uputiocu, on ga vraća tako što plaća uputiočevom poveriocu.

Opozivost uputa (Važno ispitno pitanje!)

• Pravilo: Ovlašćenje je opozivo. Uputilac može povući nalog sve dok upućenik ne izjavi da ga prihvata ili dok ga ne izvrši.

• Imperativnost: Ovo pravilo je strogo. Čak i ako u samom uputu piše da je „neopoziv“, uputilac ga može opozvati.

    ◦ Napomena: Eventualna odgovornost uputioca prema primaocu uputa zbog opoziva je drugo pitanje, ali prema upućeniku opoziv deluje.

Uticaj ličnih stanja (Smrt i poslovna sposobnost)

Upućivanje je specifično jer ne prestaje smrću aktera.

• Smrt uputioca, upućenika ili primaoca uputa, kao ni lišenje njihove poslovne sposobnosti, nema uticaja na važenje uputa.

Odnos između uputioca i primaoca uputa

Ovaj odnos se naziva valutni odnos.

• Osnov: Primalac uputa je po pravilu poverilac uputioca iz nekog ranijeg odnosa.

• Cilj (Causa): Asignacija najčešće služi tome da uputilac izmiri taj svoj stari dug prema primaocu uputa (ispunjenje obaveze).

Pristanak primaoca uputa

• Nema obaveze prihvatanja: Poverilac (primalac uputa) nije dužan da pristane na uput koji mu nudi dužnik (uputilac) radi ispunjenja obaveze.

• Obaveza obaveštavanja: Ako odbije uput, dužan je da o tome odmah izvesti uputioca.

    ◦ Sankcija: U suprotnom, odgovara za imovinsku štetu zbog povrede zakonske dužnosti obaveštavanja.

Dejstvo na staru obavezu (Gašenje duga)

Ovo je ključno pitanje za ispit: Kada prestaje dug uputioca prema primaocu uputa?

• Pravilo (Dejstvo ispunjenja): Stara obaveza prestaje tek kada upućenik izvrši činidbu (plati), a ne kada primalac pristane na uput.

• Izuzetak (Autonomija volje): Strane mogu ugovoriti drugačije:

    ◦ Da obaveza prestane samim pristankom primaoca na uput.

    ◦ Ili da prestane kada upućenik izjavi da prihvata uput.

Transformacija obaveze (Supsidijarnost)

Kada primalac uputa pristane na uput, menja se položaj uputioca:

• On se premešta u drugi dužnički red i postaje supsidijarni dužnik.

• Redosled naplate: Primalac uputa može tražiti isplatu od uputioca samo ako od upućenika ne dobije blagovremeno ispunjenje.

Obaveze primaoca uputa (Diligentnost)

Da bi zadržao pravo da traži isplatu od uputioca, primalac uputa mora biti aktivan:

1. Pozivanje na ispunjenje: Dužan je da pozove upućenika da izvrši uput (da uputilac ne bi pao u docnju).

2. Obaveštenje o odbijanju: Ako upućenik odbije da plati, primalac mora odmah obavestiti uputioca.

    ◦ Posledica propuštanja: Odgovornost za štetu.

Opoziv i odustanak

• Opoziv od strane uputioca: Uputilac načelno može opozvati ovlašćenje dato primaocu.

    ◦ Izuzetak: Ne može ga opozvati ako je uput izdat radi ispunjenja duga prema primaocu ili uopšte u interesu primaoca uputa.

• Odustanak primaoca: Ako primalac uputa nije poverilac uputioca (nema valutnog odnosa), on može odustati od uputa čak i ako ga je već prihvatio, uz obavezu da o tome bez odlaganja obavesti uputioca.

Odnos između primaoca uputa i upućenika

Samim izdavanjem uputa još uvek ne nastaje direktan odnos između primaoca uputa (asignatara) i upućenika (asignata).

• Uslov: Primalac uputa stiče pravo da zahteva ispunjenje neposredno od upućenika tek kada upućenik izjavi da prihvata uput.

• Neopozivost: Jednom data izjava o prihvatanju uputa (upućena primaocu) ne može se opozvati.

Pravna priroda odnosa (Nezavisnost/Apstraktnost)

Ovo je najvažnija teorijska karakteristika za ispit.

• Prihvatanjem nastaje novi obligacioni odnos između primaoca i upućenika.

• Taj odnos je nezavisan (apstrahovan) od osnovnih odnosa zbog kojih je asignacija izdata (nezavisan od valutnog odnosa i odnosa pokrića).

Sistem prigovora

Zbog nezavisnosti odnosa, zakon strogo ograničava prigovore koje upućenik može istaći primaocu uputa.

Upućenik MOŽE istaći samo:

• Prigovore koji se odnose na punovažnost i sadržinu izjave o prihvatanju.

• Prigovore koji se tiču sadržine samog uputa.

• Lične prigovore koje ima prema samom primaocu uputa (npr. prigovor prebijanja sopstvenog potraživanja koje ima prema primaocu).

Zaključak: Upućenik ne može istaći prigovore iz odnosa pokrića (koje ima prema uputiocu) niti prigovore iz valutnog odnosa.

Prenos uputa

• Prenosivost: Primalac može preneti uput na drugog (i pre prihvatanja), a taj drugi ga može preneti dalje.

• Izuzetak: Uput se ne može preneti ako je to u njemu zabranjeno (neprenosiv uput) ili ako to proizlazi iz posebnih okolnosti.

• Dejstvo prihvatanja kod prenosa:

    ◦ Ako upućenik prihvati uput, to važi prema svim budućim imaocima uputa.

    ◦ Ako upućenik izjavi prihvatanje pribaviocu (licu na koje je uput prenet), gubi pravo da ističe lične prigovore koje je imao prema prvobitnom primaocu uputa.

Zastarelost (Specifičan rok)

Potraživanje primaoca uputa prema upućeniku zastareva u kratkom roku.

• Rok: Godinu dana.

• Početak roka:

    ◦ Od isteka roka određenog za ispunjenje.

    ◦ Ako rok za ispunjenje nije određen: Od dana kada je upućenik prihvatio uput.

    ◦ Specifičnost: Ako je prihvatio pre nego što je primalac uopšte dobio uput, rok teče tek od kad uput bude dat primaocu.

Posebne vrste asignacije

ZOO poznaje asignaciju u formi hartija od vrednosti.

A) Uput na donosioca

• Forma: Izdaje se u pisanoj formi i glasi na donosioca.

• Pravna priroda: Ima karakter vrednosnog papira.

• Položaj: Svaki imalac hartije (donosilac) ima položaj primaoca uputa prema upućeniku.

B) Uput po naredbi

• Forma: Pisani uput sa klauzulom „po naredbi“.

• Predmet: Može glasiti na novac, hartije od vrednosti ili zamenljive stvari.

• Uslov za upućenika: Može se izdati samo ako je upućenik lice koje se bavi privrednom delatnošću i ako činidba ulazi u okvir te delatnosti.

Pristupanje dugu je slučaj eksterne kumulativne promene dužnika:

To je ugovor kojim treće lice (pristupilac) stupa u obavezu pored dužnika.

• Eksterna: Jer nastaje ugovorom između poverioca i trećeg lica.

• Kumulativna: Jer se prvobitni dužnik ne oslobađa obaveze, već poverilac dobija još jednog, novog dužnika pored starog,.

Ratio legis: Za razliku od preuzimanja duga (gde se dužnik menja), ovde se njegova pozicija ne pogoršava već samo „duplira“, pa zakonodavac nije tražio njegovu saglasnost. Naš ZOO je, za razliku od nekih stranih prava (austrijsko), ovaj institut uredio isključivo kao kumulativan, a ne oslobađajući.

Ugovor o pristupanju dugu

Za nastanak punovažnog pristupanja dugu potrebno je:

• Ugovor između Poverioca i Trećeg lica (Pristupioca): Ovo su jedine ugovorne strane.

• Odsustvo pristanka dužnika: Za punovažnost ovog ugovora nije potreban pristanak prvobitnog dužnika. Poverilac ima pravo da sebi pribavi dodatnog dužnika radi sigurnosti naplate, bez pitanja starog dužnika,.

Dejstva prema poveriocu

Pravna posledica je nastanak solidarne odgovornosti.

• Pravo poverioca: Može zahtevati ispunjenje cele obaveze od bilo koga (od starog dužnika ili pristupioca), po svom izboru.

• Položaj pristupioca: On duguje istu obavezu kao i glavni dužnik. Nema pravo na prigovor reda (beneficium ordinis) – ne može tražiti da poverilac prvo tuži starog dužnika.

Interni odnos i pravna priroda obaveze

Ovo je deo gde studenti najčešće greše. Odnos Dužnik – Pristupilac je specifičan:

• Samostalnost obaveze: I dužnik i pristupilac duguju „za sebe“, a ne za onog drugog. Obojica duguju u punom iznosu.

• NEMA regresnog prava: Samim činom isplate poverioca, pristupilac ne stiče pravo da traži povraćaj novca od starog dužnika.

    ◦ Regres postoji samo ako su ga posebno ugovorili u svom internom odnosu.

• NEMA subrogacije: Kada pristupilac isplati dug, ne dolazi do zakonske subrogacije (ne stupa na mesto poverioca).

    ◦ Razlog: On izvršava svoju obavezu prema poveriocu, a ne tuđu.

Napomena: Ugovor o pristupanju dugu je za prvobitnog dužnika res inter alios acta (stvar među drugima). On ne stvara pravnu vezu između dužnika i pristupioca.

Razgraničenje: Pristupanje dugu vs. Jemstvo

Iako su slični (treće lice odgovara za dug), razlike su suštinske:

Prestanak obaveze i akcesornost

Obaveza pristupioca deli sudbinu glavnog duga (akcesornost):

• Ispunjenje: Kada bilo ko (dužnik ili pristupilac) isplati poverioca, obaveza se gasi i obojica se oslobađaju,.

• Ništavost/Raskid: Ako je ugovor iz kojeg potiče glavni dug ništav ili raskinut, gasi se i obaveza pristupioca jer nema pravnog osnova (naslova) kojem bi se „pristupilo“.

Konverzija iz preuzimanja duga

Ovo je poseban slučaj nastanka eksterne kumulativne promene dužnika. Do njega dolazi kada propadne nameravano preuzimanje duga (koje je trebalo da oslobodi starog dužnika), pa se pravni posao po sili zakona konvertuje u pristupanje dugu.

Da bi došlo do ove konverzije, moraju se ispuniti kumulativni uslovi:

• Postojanje ugovora: Zaključen je ugovor o preuzimanju duga i poverilac je dao pristanak.

• Stanje preuzimaoca (Objektivni uslov): Preuzimalac je bio prezadužen u momentu kada je poverilac dao pristanak na preuzimanje.

• Savesnost poverioca (Subjektivni uslov): Poverilac nije znao niti je morao znati za tu prezaduženost.

Iako stranke nisu postigle cilj oslobađanja starog dužnika, pravni posao se održava na snazi kroz drugi institut (pristupanje dugu) jer postoje elementi saglasnosti:

• Preuzimalac: Izrazio je volju da duguje stupanjem u ugovor.

• Poverilac: Izrazio je saglasnost da mu preuzimalac duguje davanjem pristanka.

• Rezultat: Izostaje samo oslobađajući efekat za starog dužnika (jer bi to oštetilo poverioca), ali opstaje obaveza novog dužnika.

Razgraničenje (Pazi na ispitu): U ovoj situaciji se preuzimanje duga NE konvertuje u preuzimanje ispunjenja (gde preuzimalac ne bi bio u odnosu sa poveriocem), već u pristupanje dugu (gde oba odgovaraju poveriocu).

Dejstva

• Prvobitni dužnik: Ne oslobađa se obaveze. On ostaje u obligacionom odnosu.

• Preuzimalac: Ne stupa umesto dužnika, već pored njega.

• Pravo poverioca: Poverilac stiče pravo da zahteva ispunjenje i od svog starog dužnika i neposredno od preuzimaoca (solidarna odgovornost).

Primanje imovinske celine

Primanje imovinske celine je zakonski oblik pristupanja dugu do kojeg dolazi kada lice na osnovu ugovora pribavi neku imovinsku celinu (npr. zanatsku radnju, preduzeće).

Ovo je slučaj interne kumulativne promene dužnika:

• Interna: Zasniva se na ugovoru između starog vlasnika (dužnika) i pribavioca, a ne na ugovoru sa poveriocem.

• Kumulativna: Prvobitni dužnik se ne oslobađa, već pribavilac stupa u obavezu pored njega.

Ratio legis: Cilj ovog instituta je sprečavanje zloupotreba, odnosno sprečavanje dužnika da izigra poverioce prenošenjem imovine na drugo lice (npr. osnivanjem novog društva na koje prenosi aktivu), ostavljajući poverioce bez mogućnosti naplate.

Bitni elementi (Šta je imovinska celina?)

Da bi došlo do primene člana 452 ZOO, predmet ugovora mora biti imovinska celina.

• Definicija: Skup prava i stvari koji su podvrgnuti jedinstvenom pravnom režimu i služe obavljanju određene delatnosti (npr. ugostiteljski objekat, teretana, zanatska radnja sa alatom i inventarom).

• Pravni status: Imovinska celina nema pravni subjektivitet (nije pravno lice), već je to posebna imovina u okviru opšte imovine jednog lica.

• Način prenosa: Prenosi se jednim pravnim poslom koji obuhvata ceo sistem prava, umesto pojedinačnim ugovorima za svaku stvar.

Dejstva i obim odgovornosti (Ključno za ispit!)

Pravna posledica prenosa imovinske celine nastupa po sili zakona (automatski). Poverilac stiče pravo da zahteva isplatu i od pribavioca.

A) Odgovornost PRIBAVIOCA (Novog vlasnika)

• Osnov: Odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, a koji su postojali u času prenosa (sticanja),.

• Solidarnost: Odgovara solidarno sa otuđiocem.

• Savesnost (Irrelevantna): Odgovara bez obzira na to da li je znao za postojanje dugova,.

• LIMIT ODGOVORNOSTI (Pro viribus):

    ◦ Odgovornost je vrednosno ograničena – odgovara samo do visine vrednosti aktive koju je primio.

    ◦ Nije predmetno ograničena (ne mora platiti baš iz te imovine), već odgovara svojom imovinom, ali samo do iznosa vrednosti primljene celine.

• Imperativnost: Ugovorno isključenje ove odgovornosti prema poveriocima ne proizvodi pravno dejstvo.

B) Odgovornost OTUĐIOCA (Starog vlasnika)

• Ne oslobađa se: Nastavlja da odgovara za dugove nastale pre otuđenja.

• Obim: Odgovara neograničeno (celokupnom svojom imovinom).

• Vremenska granica: Ne odgovara za dugove koji nastanu u poslovanju radnje nakon što ju je otuđio,.

Primena u privrednom pravu (Distinkcija)

Ovaj institut je ključan kod statusnih promena i prometa preduzeća.

• Prodaja preduzeća (Asset deal): Kada se prodaje preduzeće kao skup stvari i prava, primenjuje se član 452 ZOO. Pribavilac odgovara za dugove solidarno, ali ograničeno do vrednosti imovine.

• Prodaja udela/akcija (Share deal) – IZUZETAK:

    ◦ Kada neko kupi akcije ili udelez u privrednom društvu, ne primenjuje se ovaj institut.

    ◦ Razlog: Identitet nosioca preduzeća (pravnog lica) se ne menja, očuvan je kontinuitet društva koje samo odgovara za svoje dugove.

Preuzimanje duga je ugovor između dužnika i trećeg lica (preuzimaoca), koji je neposredno upravljen na singularnu sukcesiju u tuđi dug.

Suština instituta je u promeni ličnosti dužnika: preuzimalac stupa na mesto prvobitnog dužnika, a prvobitni dužnik se istovremeno oslobađa obaveze.

Ratio legis: Iako je ugovor zaključen između dužnika i trećeg lica, pristanak poverioca je neophodan. Poverilac ne može mimo svoje volje biti upućen na novog dužnika, jer bi on mogao biti manje platežno sposoban ili manje voljan da izvrši obavezu od prvobitnog dužnika.

Prema pozitivnom pravu, ugovor o preuzimanju duga ima specifičnu pravnu prirodu:

• Pravni posao raspolaganja: Ovo nije posao obvezivanja (da će neko nešto uraditi), već posao raspolaganja. Promena dužnika nastupa kao neposredna posledica samog ugovora. Ne zahteva se nikakva naknadna radnja da bi do promene došlo.

• Odsustvo novacije (Nema novirajućeg efekta): Obligacija se ne gasi da bi nastala nova. Ona zadržava svoj identitet i kontinuitet.

    ◦ Poveriočevo potraživanje ostaje isto, ne menja se pravni naslov ni sadržina, menja se samo ličnost koja duguje,.

Da bi došlo do punovažnog preuzimanja duga sa oslobađajućim dejstvom, neophodno je:

• Ugovor između dužnika i preuzimaoca: Poverilac nije ugovorna strana u ovom odnosu.

• Pristanak poverioca: Ovo je konstitutivan element za dejstvo prema poveriocu. Bez pristanka poverioca, ugovor ne može proizvesti oslobađajuće dejstvo (dužnik se ne može osloboditi bez volje poverioca),.

Pravno dejstvo zavisi isključivo od stava poverioca:

A) Ako poverilac da pristanak:

• Dolazi do oslobađanja starog dužnika.

• Preuzimalac stupa na njegovo mesto u obligaciji.

B) Ako poverilac uskrati pristanak (Konverzija):

• Ugovor ne prestaje da postoji, ali se modifikuju njegova dejstva.

• Ugovor tada po sili zakona ima dejstvo preuzimanja ispunjenja.

• Posledica: Stari dužnik ostaje u obavezi prema poveriocu, a preuzimalac ima obavezu samo prema dužniku da isplati dug kad on dospe.

Bitno je razlikovati preuzimanje duga od sledećih instituta:

• Preuzimanje ispunjenja: Kod preuzimanja ispunjenja treće lice se obavezuje dužniku da izvrši obavezu, ali ne postaje dužnik prema poveriocu. Kod preuzimanja duga, treće lice stupa na mesto dužnika.

• Predugovor o preuzimanju duga: To je obavezivanje da se u budućnosti zaključi ugovor o preuzimanju duga. Kod samog preuzimanja duga, promena nastupa odmah, samim ugovorom.

• Otpuštanje duga: Otpuštanje duga gasi obligaciju. Preuzimanje duga ne gasi obligaciju, već je održava na snazi uz promenu subjekta.

Pravno dejstvo ugovora o preuzimanju duga

Pravno dejstvo ugovora između dužnika i preuzimaoca u potpunosti zavisi od pristanka poverioca.

• Pozitivan ishod (Pristanak dat): Ugovor proizvodi svoje pune, nameravane efekte. Preuzimalac stupa na mesto dužnika, a pređašnji dužnik se oslobađa obaveze.

• Vremensko dejstvo (Ex tunc): Ako poverilac naknadno da pristanak, smatra se da je do promene došlo u času zaključenja ugovora između dužnika i preuzimaoca, a ne u trenutku davanja pristanka.

• Pravna priroda odnosa: Ovo nije trostrani ugovor. Pristanak poverioca nije prihvat ponude, već uslov za dejstvo ugovora.

Konverzija ugovora (Ako pristanak izostane)

Šta se dešava ako poverilac uskrati pristanak ili ga još nije dao?

• Ugovor se ne gasi, već menja dejstvo (konverzija).

• Proizvodi dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja.

• Posledica: Stari dužnik ostaje obavezan prema poveriocu, ali preuzimalac ima obavezu prema starom dužniku da isplati dug kada on dospe.

Zaštita poverioca (Slučaj prezaduženosti preuzimaoca)

Zakon štiti poverioca od prevare ili rizika da mu dug preuzme lice koje nema imovine.

• Uslov: Ako je preuzimalac bio prezadužen u vreme pristanka poverioca, a poverilac to nije znao niti morao znati.

• Dejstvo (Konverzija u pristupanje dugu): Prvobitni dužnik se ne oslobađa.

• Nastaje kumulativna promena – preuzimalac ne menja dužnika, već mu se pridružuje. Odgovaraju i stari i novi dužnik (kao kod pristupanja dugu).

Sudbina sporednih prava i sredstava obezbeđenja

Promena ličnosti dužnika značajno utiče na sporedna prava jer se menja platežna moć i rizik naplate.

A) Sredstva obezbeđenja od trećih lica (Ključno za ispit!)

• Pravilo: Jemstvo i zaloga koje je dalo treće lice prestaju promenom dužnika.

• Izuzetak: Opstaju samo ako jemac ili zalogodavac daju pristanak da odgovaraju i za novog dužnika.

    ◦ Napomena: Pristanak jemca se smatra zaključenjem novog ugovora o jemstvu.

B) Ostala sporedna prava

• Sva ostala prava koja su vezana za potraživanje (a ne strogo za ličnost ili imovinu trećeg lica) ne prestaju.

• Opstaju: ugovorna kazna, kapara, odustanica.

C) Dospele kamate (Specifičnost)

• Preuzimanje duga ne podrazumeva automatsko preuzimanje dospelih, a neisplaćenih kamata.

• Pravo na dospele kamate je samostalno potraživanje, pa se njihovo preuzimanje mora posebno ugovoriti.

Prava i prigovori novog dužnika

• Mogućnosti ispunjenja: Preuzimalac ima ista prava kao stari dužnik (npr. da otplati dug pre roka, pravo izbora kod alternativnih obligacija).

• Zastarelost: Zaključenje ugovora o preuzimanju duga ne prekida rok zastarelosti potraživanja.

Odsustvo subrogacije

Kada preuzimalac isplati dug poveriocu:

• Ne dolazi do personalne subrogacije (ne stupa na mesto poverioca).

• Obrazloženje: Preuzimalac ispunjava svoju sopstvenu obavezu (jer je postao dužnik), a ne tuđu. Pređašnji dužnik se već oslobodio, pa nema prema kome da se vrši regres.

Forma ugovora o preuzimanju duga

A) Načelo neformalnosti (Opšte pravilo)

Ugovor o preuzimanju duga je neformalan pravni posao. Zakon ne zahteva posebnu formu ni za:

• Ugovor između dužnika i preuzimaoca.

• Pristanak poverioca.

• Obaveštenje poverioca o ugovoru.

Strane su slobodne da izaberu oblik u kojem izjavljuju svoju volju.

B) Teorija o paralelizmu formi (Izuzetak)

U domaćoj pravnoj teoriji postoji stav da, ako dug potiče iz formalnog ugovora, onda i preuzimanje tog duga mora pratiti istu formu.

• Zahtev: Traži se da ugovor o preuzimanju i pristanak poverioca budu u istoj formi koja je zakonom propisana za osnovni ugovor iz kojeg dug potiče.

• Kritika i praksa: Ako su poverilac i dužnik ugovorili posebnu formu za osnovni posao (a zakon je ne traži), nema opravdanog razloga insistirati na formi kod preuzimanja ako se poverilac saglasi sa neformalnim preuzimanjem.

Davanje pristanka poverioca

A) Načini izražavanja volje

Poverilac svoj pristanak može dati:

• Izričito: Pismenom ili usmenom izjavom.

• Prećutno (Konkludentno): Npr. primanjem ispunjenja od preuzimaoca bez ograde, ako je preuzimalac ispunio u svoje ime.

B) Rok i ćutanje

• Ako dužnik ili preuzimalac ostave rok poveriocu da se izjasni, a on ne odgovori – smatra se da je odbio da da pristanak.

• Poverilac može usloviti svoj pristanak time da stari dužnik ostane u obavezi kao jemac.

C) Specifičnost kod hipoteke (Sukob zakona – Pazi na ispitu!)

Postoje dva režima u zavisnosti od toga koji se zakon primenjuje (ZOO kao opšti ili Zakon o hipoteci kao specijalni zakon).

1. Režim ZOO (Opšte pravilo – „Pretpostavljeni pristanak“): Ako se preuzima dug obezbeđen hipotekom prilikom promene vlasnika nepokretnosti: Smatra se da je poverilac pristao ako na pismeni poziv otuđioca ne odgovori u roku od 3 meseca (pod uslovom da je u pozivu upozoren, na ovu posledicu).

2. Režim Zakona o hipoteci iz 2005. (Lex specialis – „Obavezna pismena forma“): Ovaj zakon derogira ZOO u materiji hipoteke. Ugovor o preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom proizvodi dejstvo samo ako je hipotekarni poverilac dao pristanak u pismenom obliku.

Zaključak za ispit: Kod hipoteke se danas zahteva izričit pismeni pristanak poverioca, čime je napušteno pravilo o prećutnom pristanku ćutanjem iz ZOO-a.

Predmet preuzimanja

A) Opšte pravilo

Predmet preuzimanja načelno može biti bilo koja obaveza (dug).

B) Ograničenja (Šta se NE može preuzeti?)

Ne mogu se preuzeti obaveze čija se priroda protivi promeni ličnosti dužnika:

• Lične obaveze (Intuitu personae): Dugovanja gde je ličnost dužnika bitan element ili je cilj ustanove takav da ne trpi zamenu (npr. zakonska obaveza izdržavanja).

• Nedopuštene obaveze: Obaveze iz zabranjenih ugovora.

• Sporedna prava (Samostalno): Sporedna dugovanja se ne mogu preuzeti odvojeno od glavnog duga dokle god su sporedna (npr. ne može se preuzeti samo obaveza plaćanja zatezne kamate ili ugovorne kazne bez glavnog duga).

C) Izuzetak za dospela sporedna potraživanja

Sporedna potraživanja postaju samostalna onog časa kada dospeju za naplatu. Tada se ona mogu samostalno preuzeti (odvojeno od glavnice).

• Primeri: Dospeli obroci izdržavanja, dospela kamata, dospela ugovorna kazna.

Apstraktnost preuzimanja duga

Ugovor o preuzimanju duga je apstraktan dvostrani pravni posao raspolaganja.

• Značenje apstraktnosti: Poverioca se ne tiče kauza (razlog/osnov) zbog koje je preuzimalac pristao da preuzme tuđi dug.

• Odnos preuzimalac – stari dužnik: To je interni odnos. Razlozi mogu biti različiti (npr. preuzimalac duguje novac starom dužniku, želi da mu učini poklon, ili kao u primeru miraza – otac preuzima dug verenika ćerke).

• Dejstvo: Čak i ako taj interni razlog otpadne (npr. brak se ne zaključi, ili se ispostavi da preuzimalac zapravo ne duguje starom dužniku), preuzimanje duga ostaje punovažno prema poveriocu.

    ◦ Posledica: Preuzimalac mora platiti poveriocu, a od starog dužnika može tražiti povraćaj samo po pravilima o sticanju bez osnova

Prigovori preuzimaoca

Prigovori se dele u tri grupe.

A) Prigovori koje preuzimalac MOŽE istaći poveriocu

1. Objektivni prigovori (Vezani za sam dug):

    ◦ Svi prigovori koji proističu iz originalnog odnosa između starog dužnika i poverioca (iz koga potiče dug).

    ◦ Primeri: Da je dug već isplaćen (ugašen), da je ugovor ništav, da ugovor nije ni zaključen, da je potraživanje zastarelo,.

2. Lični prigovori preuzimaoca (Vezani za odnos Poverilac – Preuzimalac):

    ◦ Prigovori koje sam preuzimalac ima direktno prema poveriocu.

    ◦ Primer: Kompenzacija (Prebijanje) – preuzimalac može prebiti preuzeti dug sa nekim svojim potraživanjem koje on ima prema poveriocu.

    ◦ Prigovor da je sam ugovor o preuzimanju duga ništav ili poništen (npr. usled mane volje preuzimaoca).

B) Prigovori koje preuzimalac NE MOŽE istaći poveriocu

1. Prigovori iz internog odnosa (Preuzimalac – Stari dužnik):

    ◦ Zbog apstraktnosti posla, preuzimalac ne može reći poveriocu: „Neću da platim jer je moj ugovor sa starim dužnikom ništav“ ili „Mislio sam da mu dugujem, ali ne dugujem“,.

2. Prigovori vezani za ugovornu poziciju starog dužnika (Ključno za razlikovanje!):

    ◦ Preuzimalac preuzima dug, ali ne stupa u ugovorni odnos (ne postaje ugovorna strana umesto dužnika u celosti).

    ◦ Zato ne može istaći:

        ▪ Prigovor neispunjenog ugovora (Exceptio non adimpleti contractus): Ne može reći „Neću platiti cenu jer nisi isporučio robu starom dužniku“ – ovo pravo ostaje starom dužniku,.

        ▪ Pravo na raskid ili poništaj originalnog ugovora zbog mana volje starog dužnika.

        ▪ Kompenzaciju potraživanjem starog dužnika: Ne može prebiti dug potraživanjem koje stari dužnik ima prema poveriocu (nedostaje uzajamnost),.

Zastarelost (Specifičnost)

• Nema prekida roka: Zaključenje ugovora o preuzimanju duga samo po sebi ne prekida tok zastarelosti, niti se smatra priznanjem duga u smislu člana 387. ZOO.

• Vreme koje je teklo u korist prvobitnog dužnika nastavlja da teče i u korist preuzimaoca.

Primer za razumevanje

Slučaj: Zakupac preuzima dug zakupodavca (vlasnika stana) prema majstoru (preduzimaču) za renoviranje stana.

• Šta zakupac (novi dužnik) MOŽE reći majstoru: „Tvoje potraživanje prema vlasniku je zastarelo“ ili „Ja tebi (majstore) sam pozajmio novac ranije, pa vršim prebijanje.“

• Šta zakupac NE MOŽE reći majstoru: „Neću da platim jer mi zakupodavac nije popravio grejanje (iz ugovora o zakupu)“ ili „Neću da platim jer ti nisi dobro okrečio stan (prigovor neispunjenja/manljivosti) – to mora da reši vlasnik stana.“

Posebni slučajevi ustupanja (tzv. fiducijarne cesije) predstavljaju specifične vrste ugovorne cesije koje ZOO posebno reguliše.

Zajednička karakteristika:

• Postojanje starije obligacije (duga) između ustupioca i prijemnika.

• Ustupilac je dužnik prijemnika po tom starijem osnovu.

• Cilj ustupanja je da se taj stariji dug ugasi, naplati ili obezbedi.

Zakon razlikuje tri modaliteta:

1. Ustupanje umesto ispunjenja.

2. Ustupanje radi naplaćivanja.

3. Ustupanje radi obezbeđenja.

Ustupanje umesto ispunjenja

Ovo je vid zamene ispunjenja (datio in solutum). Ustupilac prenosi potraživanje prijemniku kako bi se oslobodio svoje obaveze, umesto da je isplati u novcu ili izvrši onako kako glasi.

• Gašenje duga: Stari dug ustupioca prema prijemniku gasi se momentalno – u času zaključenja ugovora o cesiji (ne čeka se naplata od dužnika).

• Subjektivna ekvivalentnost: Smatra se da ustupljeno potraživanje vrednosno zamenjuje predmet prvobitne obaveze.

Budući da se ustupilac oslobađa duga odmah (pre stvarne naplate), njegov rizik je veći:

• Ustupilac garantuje prijemniku i za postojanje (veritas) i za naplativost (bonitas) potraživanja.

• Ako naplati od dužnika više nego što je iznosio njegov prvobitni dug prema ustupiocu, višak mora vratiti ustupiocu.

Ustupanje radi naplaćivanja

Ustupilac prenosi potraživanje prijemniku (svom poveriocu) samo sa ovlašćenjem da ga ovaj naplati i iz naplaćene sume namiri svoje potraživanje. Ovo je faktički slučaj „predaje radi prodaje“.

• Opstanak duga: Stari dug ustupioca prema prijemniku se NE gasi zaključenjem cesije.

• Gašenje duga: Dug se gasi ili smanjuje tek kada (i u meri u kojoj) prijemnik stvarno naplati ustupljeno potraživanje.

Kod ovog oblika cesije, dužnik ustupljenog potraživanja može punovažno ispuniti obavezu i prema ustupiocu, čak i ako je obavešten o ustupanju (sve dok prijemnik ne naplati).

• Ako je ustupljeno potraživanje manje od duga: Dug se smanjuje za naplaćeni iznos.

• Ako je ustupljeno potraživanje veće od duga: Prijemnik vraća višak ustupiocu.

Ustupanje radi obezbeđenja

Ustupilac prenosi svoje potraživanje na prijemnika isključivo kao sredstvo obezbeđenja svog duga prema prijemniku.

• Fiducijarni karakter: Prijemnik postaje poverilac ustupljenog potraživanja, ali je njegovo pravo ograničeno svrhom (obezbeđenje).

• Obaveza staranja: Prijemnik mora postupati sa pažnjom dobrog privrednika/domaćina (npr. da spreči zastarevanje, naplaćuje kamate, prijavi potraživanje u stečajnu masu).

• Uslov naplate: Prijemnik sme da naplati ustupljeno potraživanje samo ako mu ustupilac ne isplati obezbeđeni dug o roku.

• Kontracediranje: Ako ustupilac uredno isplati svoj dug prijemniku, prijemnik je dužan da mu vrati ustupljeno potraživanje.

Razgraničenje: Cesija radi obezbeđenja vs. Zaloga potraživanja

Iako oba instituta služe obezbeđenju, razlika je u pravnoj prirodi:

• Zaloga potraživanja: Poverilac stiče založno pravo (ius in re aliena), a ne postaje vlasnik potraživanja. Ako dužnik ne plati, zalogoprimac se namiruje iz vrednosti potraživanja,.

• Cesija radi obezbeđenja: Prijemnik postaje poverilac (vlasnik) potraživanja (fiducijarni prenos svojine). On je titular prava prema trećem licu.

Napomena o neosnovanom obogaćenju: Kod sva tri oblika, prijemnik ima pravo da zadrži samo ono što pokriva njegovo potraživanje prema ustupiocu. Svaki višak naplaćenog novca mora vratiti ustupiocu, inače bi došlo do sticanja bez osnova.

Cesija je ugovor o ustupanju potraživanja kojim se vrši promena poverioca (subjekta na aktivnoj strani), dok obligacija u svemu ostalom ostaje ista.

To je ugovor koji zaključuju ustupilac (cedent, prvobitni poverilac) i prijemnik (cesionar, novi poverilac).

• Položaj dužnika: Dužnik (cesus) nije ugovorna strana. Za punovažnost cesije se ne traži njegov pristanak.

Ratio legis: Potraživanje se u savremenom pravu tretira kao bestelesna stvar i imovinska vrednost koja mora biti u prometu (prodata, poklonjena). Za razliku od rimskog prava koje je koristilo novaciju (gašenje stare i nastanak nove obaveze), cesija omogućava da obligacija zadrži svoj identitet,,.

Prema pozitivnom pravu i teoriji, cesija ima sledeće karakteristike:

• Pravni posao raspolaganja: Ovim poslom ustupilac raspolaže svojom imovinom.

• Translativno dejstvo: Prenos potraživanja nastupa samim zaključenjem ugovora (ipso iure). Nije potreban nikakav naknadni akt ili modus predaje da bi prijemnik postao poverilac.

• Apstraktan posao: Iz samog akta ustupanja se ne vidi pravni osnov (kauza) – ne vidi se da li je ustupilac potraživanje prodao, poklonio ili ustupio radi vraćanja duga.

• Neformalan posao (Načelo konsensualizma): ZOO ne zahteva posebnu formu za punovažnost cesije. Strane su slobodne da izaberu formu,.

Razgraničenje od srodnih instituta

• Cesija vs. Novacija: Kod novacije se stara obaveza gasi da bi nastala nova (diskontinuitet). Kod cesije, obligacija zadržava identitet, menja se samo ličnost poverioca, a osnov i predmet ostaju isti.

• Terminologija: U našem pravu izraz „cesija“ rezervisan je za ugovorno ustupanje. Za prelaz potraživanja po sili zakona koristi se termin zakonska personalna subrogacija (ne cessio legis).

Forma ugovora (Pravila i izuzeci)

Iako je cesija načelno neformalan posao, postoje važna pravila i preporuke:

• Preporuka: Radi pravne sigurnosti i dokazivanja, preporučuje se da ugovor i obaveštenje dužniku budu u pisanoj formi.

• Ugovorena forma: Strane mogu same usloviti punovažnost cesije određenom formom ili se poverilac i dužnik mogu unapred dogovoriti da je ustupanje moguće samo u određenoj formi.

• IZUZETAK (Blanko ustupanje): Blanko cesija se uvek vrši u pisanoj formi. To je isprava u kojoj ustupilac označava potraživanje, ali ne navodi ime prijemnika, već mu predaje ispravu da on (ili neko treći) upiše svoje ime.

Napomena za ispit: Iako neki teoretičari smatraju da za cesiju važi „paralelizam formi“ (da mora biti u formi ugovora iz kog potiče potraživanje), sudovi i ZOO stoje na stanovištu da je forma slobodna, osim ako zakon izričito ne nalaže drugačije,.

Dejstva

• Promena poverioca: Ustupilac izlazi iz obligacionog odnosa.

• Prijemnik: Stupa na mesto poverioca i stiče pravo da zahteva ispunjenje od dužnika.

• Dužnik: Njegov pravni položaj ostaje nepromenjen (duguje istu obavezu).

Predmet ugovornog ustupanja

Predmet ustupanja načelno može biti svako potraživanje, bez obzira na izvor (ugovor, naknada štete, sticanje bez osnova, sudska odluka).

Karakteristike potraživanja:

• Ne mora biti dospelo (može biti buduće ili uslovno).

• Mora biti moguće, dopušteno, određeno ili odredivo.

Razgraničenje (Bitno za ispit): Predmet ustupanja je samo potraživanje, a ne ceo ugovor. Ustupilac i dalje ostaje ugovorna strana (npr. prodavac koji je ustupio pravo na cenu i dalje mora da isporuči robu i odgovara za njene nedostatke).

Ograničenja (Šta se NE može ustupiti?)

Potraživanja koja ne mogu biti predmet cesije dele se u tri grupe:

A) Ugovorna zabrana (Pactum de non cedendo)

• To je sporazum poverioca i dužnika da se potraživanje ne može preneti (ili ne bez saglasnosti).

• Dejstvo: Ustupanje protivno ovoj zabrani nema dejstvo prema dužniku. Dužnik može odbiti da plati prijemniku čak i ako je prijemnik savestan (nije znao za zabranu).

• Izuzetak: Dužnik se može odreći ove zaštite i naknadno odobriti ustupanje.

B) Zakonska zabrana (Potraživanja zabranjena zakonom)

• Naknada neimovinske štete: Može se preneti samo ako je priznata pravosnažnom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom.

• Renta za smrt ili povredu tela: Samo pravo se ne može preneti, ali se dospeli iznosi mogu preneti ako su određeni pismeno ili sudski.

• Pravo preče kupovine.

C) Priroda potraživanja (Intuitu personae)

• Potraživanja vezana za ličnost (npr. zakonsko izdržavanje).

• Potraživanja iz zabranjenih ugovora ili predugovora.

• Sporedna prava: Ne mogu se preneti odvojeno od glavnog potraživanja (osim ako su već dospela kao samostalna prava, npr. dospela kamata).

Dejstva na sporedna prava

Pravilo je da sa glavnim potraživanjem na prijemnika prelaz i sva sporedna prava (hipoteka, zaloga, jemstvo, pravo prvenstva naplate, ugovorna kazna).

Specifičnosti:

• Kamate: Postoji oboriva pretpostavka da su dospela a neisplaćena potraživanja kamata ustupljena zajedno sa glavnim dugom.

• Zaloga trećeg lica: Ako je stvar založilo treće lice, ustupilac ne sme predati stvar prijemniku bez pristanka tog trećeg lica (zalogodavca). U tom slučaju, stvar ostaje kod ustupioca koji je čuva za račun prijemnika.

Obaveštavanje dužnika

Dužnik nije strana u ugovoru o cesiji i za njenu punovažnost nije potreban njegov pristanak. Ipak, zakon štiti dužnika kroz institut obaveštavanja.

Pravila i odgovornost:

• Dužnost: Ustupilac je dužan da obavesti dužnika o ustupanju. Iako forma nije propisana, preporučuje se pisana forma radi tereta dokazivanja,.

• Savestan dužnik (Pre saznanja): Ako dužnik nije znao za cesiju i isplati dug starom poveriocu (ustupiocu), on se punovažno oslobađa obaveze. U tom slučaju, prijemnik (novi poverilac) mora tužiti ustupioca za sticanje bez osnova,.

• Nesavestan dužnik (Posle saznanja): Čim sazna za ustupanje (bilo od ustupioca, prijemnika ili trećeg lica), dužnik se može osloboditi obaveze samo isplatom novom poveriocu (prijemniku).

Translativno dejstvo cesije

Cesija ima translativno dejstvo, što znači da do promene poverioca dolazi neposredno zaključenjem ugovora.

• Bez modusa: Ne traži se nikakav poseban akt predaje (modus) da bi pravo prešlo; prenos se vrši samim ugovorom (per se), a ne na osnovu ugovora.

• Posledica: Sukcesivno ustupanje istog potraživanja je pravno nemoguće. Prvi ugovor prenosi pravo, pa ustupilac više nema šta da prenese drugom licu.

VIŠESTRUKO USTUPANJE (Specifičan slučaj)

Situacija: Poverilac ustupi isto potraživanje raznim licima.

• Pravilo ZOO (Zaštita dužnika): Potraživanje pripada onom prijemniku o kome je dužnik prvo obavešten ili koji se prvi javio dužniku.

• Ratio legis: Ovo pravilo štiti savesnog dužnika, iako pravno gledano potraživanje pripada prvom prijemniku (jer kasnije cesije nemaju dejstvo zbog nedostatka prava).

• Pravno sredstvo: „Pravi“ (prvi) prijemnik ima pravo da od lica koje je primilo isplatu zahteva povraćaj po pravilima o sticanju bez osnova.

Odnos ustupioca i prijemnika

A) Obaveze ustupioca

• Predaja isprava: Dužan je da prijemniku preda sve dokaze o postojanju i visini potraživanja.

    ◦ Specifičnost: Ako je ustupljen samo deo potraživanja, ustupilac zadržava original, a prijemniku predaje overeni prepis.

• Izdavanje potvrde: Kako je cesija neformalan ugovor, ustupilac mora na zahtev prijemnika izdati overenu potvrdu o ustupanju (služi kao prosto dokazno sredstvo).

B) Odgovornost ustupioca (Ključno za ispit!)

Obim odgovornosti zavisi od toga da li je cesija teretna ili dobročina:

1. Dobročina cesija (Bez naknade)

• Ustupilac ne odgovara ni za postojanje (veritas) ni za naplativost (bonitas) potraživanja.

2. Teretna cesija (Uz naknadu)

• Odgovornost za Postojanje: Ustupilac odgovara da potraživanje postoji u času ustupanja.

• Odgovornost za Naplativost:

    ◦ Načelno ne odgovara.

    ◦ Odgovara samo ako je to posebno ugovoreno.

    ◦ Limit odgovornosti (Imperativna norma): Odgovornost je ograničena do visine onoga što je ustupilac primio od prijemnika (plus kamate i troškovi), a ne do nominalne vrednosti potraživanja. Veća odgovornost savesnog ustupioca se ne može ugovoriti.

Odnos prijemnika i dužnika

A) Položaj dužnika

Prijemnik stupa na mesto ustupioca i ima ista prava prema dužniku.

• Isplata i savesnost:

    ◦ Pre obaveštenja: Savestan dužnik se punovažno oslobađa isplatom starom poveriocu (ustupiocu). Prijemnik tada ima pravo na naknadu od ustupioca po pravilima o sticanju bez osnova.

    ◦ Posle obaveštenja: Dužnik se oslobađa obaveze samo isplatom prijemniku (novom poveriocu).

B) Prigovori dužnika (Režim odbrane)

Dužnik prema prijemniku može istaći:

• Prigovore iz ličnog odnosa sa prijemnikom (npr. prebijanje).

• Sve prigovore koje je imao prema ustupiocu do časa saznanja za ustupanje (npr. zastarelost, ispunjenje).

C) Prebijanje (Kompenzacija)

Dužnik može prebiti ustupljeno potraživanje sa:

• Potraživanjem koje ima prema prijemniku.

• Potraživanjem koje ima prema ustupiocu, ako ga je stekao pre obaveštenja o cesiji.

    ◦ Uslov dospelosti: Ako potraživanje prema ustupiocu nije bilo dospelo u času obaveštenja, može se prebiti ako dospeva pre ili u isto vreme kada i ustupljeno potraživanje.

Preuzimanje ispunjenja je ugovor između dužnika i trećeg lica kojim se treće lice obavezuje dužniku da će ispuniti njegovu obavezu prema poveriocu.

• Ključna razlika: Ovde ne dolazi do promene dužnika u obligacionom odnosu (nema promene na pasivnoj strani). Dužnik ostaje u obavezi prema poveriocu.

Pravna priroda

• Pravni posao obvezivanja: Iz ovog ugovora nastaje sasvim nova obaveza za treće lice, ali isključivo prema dužniku, a ne prema poveriocu.

• Odnos prema drugim institutima: Treće lice niti preuzima dug, niti pristupa dugu, već samo prihvata obavezu izvršenja radnje isplate.

Dejstva ugovora

A) Odnos Dužnik – Preuzimalac (Inter partes)

• Preuzimalac ima obavezu prema dužniku da o dospelosti namiri poveriočevo potraživanje.

• Odgovornost za neispunjenje: Ako preuzimalac ne isplati poverioca, pa dužnik mora sam da plati, dužnik ima pravo da od preuzimaoca zahteva naknadu imovinske štete po pravilima o ugovornoj odgovornosti.

    ◦ Rok zastarelosti: Zahtev za naknadu ove štete zastareva u opštem roku od 10 godina.

B) Odnos Poverilac – Preuzimalac

• Nema direktnog prava: Poverilac ne stiče nikakvo pravo prema preuzimaocu i ne može od njega zahtevati ispunjenje (jer nije strana u ugovoru).

• Obaveza prijema: Ipak, poverilac ima zakonsku obavezu da primi ispunjenje od trećeg lica.

    ◦ Ratio: Smatra se da preuzimalac ima pravni interes da ispuni tuđi dug kako bi izbegao sopstvenu odgovornost za štetu prema dužniku.

• Odsustvo subrogacije: Kada preuzimalac isplati poverioca, ne dolazi do personalne subrogacije (ne stupa na mesto poverioca).

C) Položaj Dužnika

• Obaveza prvobitnog dužnika se ne gasi samim zaključenjem ovog ugovora. On se oslobađa tek činom isplate poveriocu.

Nastanak putem konverzije (Preuzimanje duga vs. Preuzimanje ispunjenja)

Ugovor o preuzimanju ispunjenja često nastaje kao „rezervna opcija“ neuspelog preuzimanja duga.

• Slučaj: Ako dužnik i treće lice zaključe ugovor o preuzimanju duga, a poverilac uskrati pristanak.

• Konverzija: Takav ugovor se ne gasi, već se modifikuju njegova pravna dejstva – on po sili zakona postaje ugovor o preuzimanju ispunjenja.

• Posledica: Nameravana zamena dužnika se ne dešava, ali ostaje obaveza trećeg lica prema dužniku da plati dug.

Ustupanje ugovora je pravni posao kojim jedna ugovorna strana (ustupilac) prenosi svoju celokupnu ugovorničku poziciju na treće lice (prijemnik), uz pristanak druge ugovorne strane,.

Suština instituta je u tome da se promena subjekta vrši uno actu (jednim potezom) — sva prava i obaveze prenose se jednim sporazumom, umesto nizom pojedinačnih ustupanja potraživanja i preuzimanja dugova.

Pravna priroda

U našem pravu (ZOO), ovo je uređeno kao samostalna pravna ustanova.

• Reč je o pravnom poslu raspolaganja pravnim položajem ugovorne strane,.

• Dolazi do sukcesije u ugovoru koji zadržava svoj identitet (ugovor se ne gasi niti menja, samo se menja lice),.

Ratio legis: Ovaj mehanizam je ekonomičniji od kombinovanja cesije i preuzimanja duga, a naročito je važan kod ugovora s trajnim izvršenjem (zakup, rad) i statusnih promena u kompanijskom pravu,.

Bitni elementi i uslovi (Konstitutivni elementi)

Ustupanje ugovora je složena operacija koja angažuje tri ličnosti i sastoji se od tri pravna posla,:

• Ugovor koji se ustupa: Mora biti dvostrano-obavezni ugovor,. Predmet ustupanja je pravni položaj ugovorne strane u tom ugovoru.

• Ugovor o ustupanju: Zaključuju ga ustupilac i prijemnik (treće lice). To je dvostrani posao raspolaganja kojim prijemnik stupa na mesto ustupioca.

• Pristanak druge ugovorne strane:

    ◦ Ovo je jednostrana izjava volje saugovornika ustupioca.

    ◦ Pristanak je neophodan uslov za nastanak promene.

    ◦ Forma (Zakonski paralelizam): Pristanak mora biti dat u onoj formi koja se po zakonu zahteva za ugovor koji se ustupa,. Ako ugovor nije formalan po zakonu, ni pristanak ne mora biti formalan.

    ◦ Zabrana ćutanja: Pristanak se ne može dati ćutanjem.

Dejstva ustupanja

Pravna posledica je promena subjekta na jednoj strani ugovora: ustupilac izlazi, prijemnik ulazi, a druga strana ostaje ista.

Vreme nastanka dejstva:

• U času kada druga strana dâ pristanak,.

• Ako je pristanak dat unapred: U času kada je druga strana obaveštena o ustupanju,.

Obim prava i obaveza (Sudbina sporednih prava):

• Prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora.

• Arbitražni sporazum ostaje na snazi.

• Kamate (Specifičnost za ispit!): Prijemnik odgovara i za dospele neplaćene kamate. Za razliku od preuzimanja duga, ovde to ne mora posebno da se ugovori jer se preuzima celokupan ugovornički status.

• Jemstva i zaloge: Garancije date za ustupioca prestaju, osim ako jemci i zalogodavci ne pristanu da odgovaraju za novog ugovornika (prijemnika).

Odgovornost strana

Odnos Ustupilac – Prijemnik:

• Veritas: Ustupilac odgovara za punovažnost ustupljenog ugovora.

• Bonitas: Ustupilac ne jemči da će druga strana ispuniti svoje obaveze, osim ako se na to naročito obavezao.

Odnos Ustupilac – Druga strana:

• Ustupilac ne jemči drugoj strani da će prijemnik ispuniti preuzete obaveze, osim ako se na to posebno obavezao.

Prigovori druge strane prema Prijemniku:

• Može istaći sve prigovore iz ustupljenog ugovora (npr. prigovor neispunjenog ugovora).

• Može istaći prigovore iz drugih odnosa sa prijemnikom (npr. kompenzacija).

• Ne može istaći prigovore koje je imala prema ustupiocu.

Razgraničenje: Ustupanje vs. Pristupanje ugovoru

Ovo su dva različita instituta koja ne treba mešati:

• Ustupanje ugovora: Jedna strana izlazi, nova ulazi na njeno mesto (zamena).

• Pristupanje ugovoru: Treće lice staje pored ugovorne strane.

    ◦ Oni duguju i potražuju solidarno ili podeljeno (ili zajednički).

    ◦ Druga strana ovde dobija dodatnog dužnika i dodatnog poverioca.

    ◦ Pristupanje ugovoru nije posebno zakonski uređeno u ZOO (osim načelno), za razliku od ustupanja.

Promena subjekata predstavlja situaciju u kojoj na mesto poverioca ili dužnika stupa novo lice, ali tako da sama obligacija ostaje ista i nepromenjena,.

Suština ovog instituta je u očuvanju identiteta obligacije. Obligacija se ne gasi promenom ličnosti koja duguje ili potražuje, već nastavlja da postoji sa istim sadržajem, ali sa drugim subjektima,.

Pravna priroda i teorijsko određenje

Savremeno obligaciono pravo (uključujući naše) napušta staro shvatanje obligacije kao strogo lične veze i posmatra je kao imovinsku vrednost podložnu prometu,.

Ključne karakteristike:

• Odvojivost: Obligacija se može odvojiti od ličnosti svojih titulara (nije strogo vezana za ličnost).

• Prenosivost: Budući da obligacija ima ekonomsku vrednost, pravni sistem omogućava njeno stavljanje u pravni promet (raspolaganje, zalaganje, ustupanje),.

• Subjektivna ekvivalentnost (Zamenljivost): Iako ljudi nisu prirodno zamenjivi (kao generične stvari), pravo dozvoljava da se ugovorne strane sporazumeju o zamenjivosti jedne ličnosti drugom. To znači da jedna ličnost može pravno zameniti drugu u ispunjenju obaveze.

Ratio legis (Istorijski kontekst): Rimsko pravo je smatralo obligaciju strogo ličnom vezom i načelno neprenosivom. Savremeno pravo, usled potreba tržišta i slobodnog prometa, prihvata ideju da su potraživanja i dugovi prenosivi entiteti.

Razgraničenje od Novacije

Promena subjekata je antiteza (suprotnost) objektivne novacije.

• Promena subjekata: Postoji kontinuitet obligacije (sadržina ostaje ista, identitet očuvan), a diskontinuitet subjekata (menjaju se lica).

• Objektivna novacija: Poverilac i dužnik se sporazumevaju da ugase postojeću i zasnuju novu obavezu (sa drugim predmetom ili osnovom). Ovde su subjekti isti, ali je obligacija nova.

Vrste promene subjekata (Mehanizmi)

Promena se može odvijati na dva načina prema obimu i osnovu:

A) Univerzalna sukcesija (Mortis causa)

• Nasleđivanje imovinskopravne celine (npr. zaostavštine). Naslednik stupa u ukupnost prava i obaveza prethodnika i odgovara za dugove do visine nasleđene imovine.

B) Singularna sukcesija (Inter vivos) Pravni mehanizmi za promenu subjekata u odnosima među živima:

• Promena na strani poverioca (Aktivna strana):

    ◦ Ustupanje potraživanja ugovorom (Cesija)

    ◦ Isplata sa subrogacijom (Personalna subrogacija)

    ◦ Ustupanje ugovora

• Promena na strani dužnika (Pasivna strana):

    ◦ Preuzimanje duga

    ◦ Pristupanje dugu (povećanje broja subjekata)

    ◦ Ustupanje ugovora

• Ostali instituti: Preuzimanje ispunjenja i asignacija.

Ekonomska logika promene subjekata (Razlozi)

Pravni tretman i lakoća promene zavise od toga da li se menja poverilac ili dužnik.

• Promena poverioca: Lakše se prihvata jer potraživanje predstavlja aktivu (imovinu). Potraživanje ima ekonomsku vrednost (slično bestelesnoj stvari) i jasan je interes zašto bi neko želeo da ga pribavi.

• Promena dužnika: Teža je za pravno i ekonomsko objašnjenje jer dug nema vrednost (niko ne plaća da bi preuzeo tuđi dug).

    ◦ Razlozi za preuzimanje duga: Obično se dešava kao deo šireg pravnog posla (npr. prenos imovinske celine, preduzeća) ili zbog posebnog odnosa između starog i novog dužnika (npr. namera darovanja, prethodni dug novog dužnika prema starom),.

    ◦ U savremenom društvu zaduženost je postala normalizovano, održivo stanje (npr. dugoročni krediti), što olakšava prihvatanje prenosivosti dugova.