• Definicija: Obaveza prestaje kada njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara.
• Razgraničenje (Ključno za početak):
◦ Početna (inicijalna) nemogućnost: Postoji u trenutku nastanka obaveze. Ona vodi ka ništavosti ugovora, a ne gašenju obaveze (jer obaveza nije ni mogla nastati).
◦ Naknadna (supsekventna) nemogućnost: Nastaje nakon što je obaveza punovažno zasnovana. Samo ova vrsta nemogućnosti dovodi do prestanka obaveze o kojoj ovde govorimo.
BITNI ELEMENTI (KUMULATIVNI USLOVI)
Da bi obaveza prestala po sili zakona, moraju se steći sledeći uslovi:
• A) Naknadnost: Nemogućnost se mora pojaviti u periodu od nastanka obaveze do njenog dospeća.
• B) Objektivnost:
◦ Nije dovoljno da dužnik ne može da ispuni (subjektivna nemogućnost), već da ispunjenje bude nemoguće za bilo koga.
◦ Izuzetak (Intuitu personae): Ako je obaveza vezana strogo za ličnost dužnika (npr. slikanje portreta), onda se i subjektivna nemogućnost (bolest slikara) tretira kao objektivna.
◦ Praktična nemogućnost: Ispunjenje se smatra nemogućim i kada je teoretski moguće, ali zahteva napore i troškove koji su protivni načelu savesnosti i poštenja i zdravom razumu.
• C) Odsustvo krivice dužnika:
◦ Okolnosti moraju biti takve da ih dužnik nije mogao sprečiti, otkloni ili izbeći.
◦ Teret dokazivanja: Oboriva je pretpostavka da je dužnik kriv. Dužnik mora dokazati da je nemogućnost nastupila usled okolnosti za koje on ne odgovara.
• D) Trajnost i potpunost: Nemogućnost mora biti trajna i potpuna da bi ugasila obavezu u celosti.
• E) Vreme nastanka (Pre docnje):
◦ Nemogućnost mora nastupiti pre nego što dužnik padne u docnju.
◦ Ako nemogućnost nastupi dok je dužnik već u docnji, on odgovara za štetu (čak i za višu silu) i obaveza se ne gasi na ovaj način.
PRAVNA PRIRODA I VRSTE (KONTEKST)
• Pravna vs. Materijalna:
◦ Materijalna (faktička): Npr. propast individualno određene stvari (požar).
◦ Pravna: Npr. zabrana prometa, eksproprijacija stvari ili zabrana delatnosti.
◦ Dejstvo: Pravni režim je isti za obe.
• Odnos prema „Otežanom ispunjenju“:
◦ Nemogućnost gasi obavezu. Otežano ispunjenje (promenjene okolnosti) samo daje pravo na raskid ili reviziju ugovora (rebus sic stantibus), ali ne gasi obavezu automatski.
DEJSTVA PRESTANKA
Kada se steknu uslovi, nastupaju sledeća dejstva:
1. Gašenje ipso lege: Obaveza se gasi po sili zakona, nije potrebna izjava poverioca niti sudska odluka.
2. Gašenje sporednih prava: Zajedno sa glavnom obavezom gase se jemstva, zaloge i kamate.
3. Obaveza obaveštavanja: Dužnik mora bez odlaganja obavestiti poverioca o nemogućnosti. Ako to ne učini, odgovara za štetu nastalu zbog neobaveštavanja.
4. Sudbina koristi (Commodum): Dužnik zadržava koristi nastale gašenjem (npr. ušteda na transportu propale stvari).
5. Ustupanje prava prema trećim licima (Commodum repraesentationis):
◦ Ako dužnik ima pravo na naknadu štete od trećeg lica (npr. osiguranja ili štetnika koji je uništio stvar), on mora ustupiti to potraživanje poveriocu.
◦ Ako je već naplatio, mora predati novac poveriocu. To sprečava neosnovano bogaćenje dužnika.
SPECIFIČNI SLUČAJEVI (GENUS I DELIMIČNA NEMOGUĆNOST)
A) Stvari određene po rodu (Generične stvari)
• Pravilo: Genus non perit (rod ne propada). Obaveza ne prestaje čak i ako dužniku propadnu sve takve stvari, dokle god se one mogu naći na tržištu.
• Izuzetak (Ograničen rod): Ako je obaveza glasila na stvari iz tačno određene mase (npr. „pšenica iz mog ambara“), propast cele te mase gasi obavezu.
B) Delimična nemogućnost
• Gasi se samo deo obaveze koji je postao nemoguće ispuniti. Dužnik i dalje duguje ostatak, a poverilac može raskinuti ugovor ako nema interesa za delimično ispunjenje.
C) Privremena nemogućnost
• Načelno ne gasi obavezu, već vodi u pravila o docnji.
• Izuzetak: Ako se osnovano pretpostavljalo da je trajna u trenutku nastanka, ili ako protekne rok u kome je poverilac imao interes, smatra se trajnom.
