Pravnik

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu, a u dva slučaja i bitno smanjeno uračunljivom licu:

• uz uslovnu osudu
• kada je bitno smanjeno uračunljiv učinilac posle obustave izvršavanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi pušten na uslovni otpust

Što se tiče uslova za primenu ove mere, takođe se radi o opasnom učiniocu, ali je za  otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi.

U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da se u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenju može postići bez hospitalizacije, u normalnim životnim uslovima što je bio i razlog uvođenja ove mere u KZ SFRJ.

Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod prethodne mere bezbednosti, ali se ne zahteva ni da to bude opasnost od vršenja težih krivičnih dela, već opasnost da će neuračunljivi učinilac učiniti bilo koje delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje krivično delo.

Ova mera bezbednosti može trajati najduže 3 godine, mada se ne vide uverljivi razlozi za to ograničenje. I ova mera bi mogla trajati neograničeno, s tim da se obustavlja onda kada prestane potreba za lečenjem.

U dva slučaja postoji mogućnost pretvaranja ove mere u meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi:

• kada se učinilac ne podvrgne lečenju, odnosno kada ga samovoljno napusti
• kada i pored lečenja, učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi

Postoji i obrnuta situacija – kada više nije potrebno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, već je dovoljno samo lečenje na slobodi

KZ predviđa i mogućnost da se ova mera bezbednosti izvršava u odgovarajućoj ustanovi, ali ne duže od 15 dana neprekidno, odnosno 2 meseca ukupno.