Pravnik

Autorsko pravo je apsolutno pravo koje za svoj objekt ima autorsko delo, a takvim se smatra nova intelektualna (duhovna) tvorevina u oblasti književnosti, umetnosti, nauke i drugih stvaralaštva, izražena na bilo koji način.

Tu spadaju:

1. Pisana dela
   1. knjige, brošure, članci
2. Govorna dela
   1. predavanja, govori, besede
3. Dramska i dramsko-muzička dela, koreografska i pantomimska kao i dela koja potiču od folklora
4. Muzička, kinematografska i dela stvorena na način sličan kinematogafskom stvaranju
5. Dela iz oblasti slikarstva, vajarstva, arhitekture i grafike, kao i ostala dela likovnih umetnosti
6. Dela svih grana primenjenih umetnosti i industrijskog oblikovanja
7. Fotografska i dela proizvedena postupkom sličnim fotografiji
8. Kartografska dela
   1. geografske karte, topografske karte i sl.
   2. planovi skice i plastična dela koja se odnose na geografiju, topografiju, arhitekturu ili drugu naučnu ili umetničku oblast
9. Zbirke autorskih dela kao što su enciklopedije, zbornici, antologije, fotografske zbirke koje s obzirom na izbor i raspored građe predstavljaju samostalne tvorevine

Nabrajanje u zakonu nije taksativno i tako je postupljeno namerno kako bi se u interesu potpunije zaštite stvaralaštva omogućilo sudovima da kao autorska dela kvalifikuju nove oblike intelektualnih tvorevina.

Autorsko delo je intelektualna tvorevina koju kao takvu treba razlikovati od njenog materijalnog duha (dobra), preko kojeg je saopšteno spoljnom svetu i učinjeno dostupno drugima.

• na tim dobrima postoje odvojena prava, koja mogu pripadati istom licu ali i imati različite titulare
  • kad slikar npr.proda svoje delo, kupac je vlasnik slike kao materijalnog dobra, a autor je i dalje imalac autorskog prava na slici kao estetkoj tvorevini, sa svim prerogativima autorskog prava
• duhovna tvorevina koja se odlikuje novošću, koju treba shvatiti kao raznolikost u odnosu na postojeće stanje stvari i to u jednom relativnom smislu
  • svaka intelektualna tvorevina, jednim svojim delom je duhovno čedo postejećih vrednosti, a samo jednim delom različita od njih, ali i to je dovoljno
• samo ona intelektualna tvorevina koja je saopštena spoljnom svetu, koja je na neki način izražena
  • dovoljan je svaki način koji je uopšte podoban da izrazi ono što se htelo i da tvorevinu učini dostupnom spoljnom svetu
  • način izražavanja može biti značajan sa tačke gledišta dokazivanja
    • pesma je kao autorsko delo nastala čim je saopštena, makar privatno u društvu
    • u slučaju spora će svoje autorstvo lakše dokazati onaj čije je kazivanje na neki način materijalno fiksirano

Po svojoj strukturi autorsko pravo je složeno i sastoji se iz dve komponente, imovinskopravne i moralnopravne.

• Imovinskopravna komponenta autorskog prava sastoji se iz ovlašćenja iskorišćavanja dela, koje se vrši objavljivanjem, prerađivanjem, umnožavanjem, prikazivanjem, izvođenjem.
  • Pravo na iskorišćavanje može se, sa naknadom ili besteretno, preneti na drugoga autorskim ugovorom.
    • bez dozvole autora (autorizacije) druga lica mogu iskorišćavati delo samo u zakonom određenim slučajevima, uz poštovanje autorskih moralnih prava i po pravilu uz naknadu.
  • Autorska imovinska prava traju za života autora i 70 godina po njegovoj smrti, za koje vreme su i naslediva, posle čega delo postaje slobodno
    • uz poštovanje autorskih moralnih prava može svako iskorišćavati, bez autorizacije i bez plaćanja naknade
    • postaje opšte dobro (domaine public), sastavni deo opšteg kulturnog blaga zajednice, koje služi kao podloga za stvaranje novih intelektualnih vrednosti, kao što je i ono samo nastalo oslanjanjem na postojeću duhovnu baštinu
  • Po drugom sistemu po isteku zakonom određenih zaštitnih rokova autorska prava prelaze na državu, koja je sada ovlašćena da za iskorišćavanje dela naplaćuje naknadu, a od ovako ostvarenih prihoda formiraju se fondovi koji se koriste namenski.
• Moralnopravnu komponentu autorskog prava sačinjavaju:
  • Pravo na objavljivanje dela
    • autor je jedini pozvan da odluči da li će delo biti objavljeno
  • Pravo na priznanje autorstva
    • pravo autora da bude priznat i označen kao tvorac dela i da se usprotivi svakom svojatanju dela od strane drugih lica
  • Pravo na poštovanje nepovredivosti dela
    • autor se može usprotiviti svakom deformisanju, sakaćenju ili drugom menjanju dela
  • Pravo da se usprotivi upotrebi dela koja bi vređala njegovu čast ili ugled
    • autor ima prema svakome pa i prema onome na koga je preneo svojinu na originalu
  • Pravo pokajanja
    • autor može da povuče iz prometa primerke svog dela i da u njemu vrši izmene i dopune koje bi ga učinile dostojnim njegovog ugleda i imena
  • pripadaju naslednicima za vreme od pedeset godina posle autorove smrti, a po proteku ovog vremena o njihovoj zaštiti se brinu organizacije autora i akademije nauka i umetnosti

U slučaju povrede autorskih prava sud može dosuditi naknadu pretrpljene štete i narediti da se unište predmeti kojima je nanesena povreda, kao i objavljivanje presude na trošak tuženog.

Za autorska prava na delima stvorenim u radnom odnosu važe posebna pravila.