Pravnik

Pravna sposobnost fizičkog lica gasi se njegovom smrću (prirodnom ili nasilnom).

U starijim pravima postojala je i civilna (građanska) smrt

• gubitak pravne sposobnosti za života (pre faktičke smrti), u slučaju izricanja najtežih krivičnih sankcija.
• u toku 19.veka, postojala je delimična civilna smrt u Francuskoj u slučaju osude na smrt, doživotnu robiju, ili deportaciju
  • sa pravosnažnošću krivične presude imovina osuđenika prelazila je na njihove naslednike a brak je prestajao
  • njihova fizička egzistencija je ipak sprečavala potpuni gubitak pravne sposobnosti
  • mogli su primati poklone i sticati golu svojinu u meri u kojoj je to bilo neophodno za održavanje golog života
  • ukinuta je 1854. u Francuskoj
• po nekim stranim zakonicima civilna smrt je nastupala i stupanjem u određene monaške redove sa zavetom siromaštva
  • u našem pravu ispovedanje vere je privatna stvar građana, pa zavet siromaštva, u očima zakona, ne povlači gubitak ni sužavanje pravne sposobnosti
• bez uticaja na pravnu sposobnost ostaje i konfiskacija
  • konfiskat zadržava mogućnost sticanja (posedovanja) prava i obaveza u ranijem obimu (njemu se oduzima samo imovina koju već poseduje, i to ne u potpunosti)

Isto dejstvo kao faktička smrt proizvodi i sudsko proglašenje nestalog lica za umrlo.

• Nestalima se smatraju lica o čijem životu odnosno smrti postoji neizvesnost, i po tome se razlikuju od odsutnih lica, čije prebivalište nije poznato, ali za koja se pretpostavlja da su u ž
• produžena neizvesnost ne dovodi do pretpostavke smrti
  • lice koje se radi ostvarivanja svojih prava poziva na nečiju smrt, mora pokrenuti sudski postupak i ishoditi rešenje kojim se nestalo lice proglašava za umrlo
• prema našim pozitivnim propisima za umrlo se proglašava lice:
  1. o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a od čijeg rođenja je proteklo 70 godina
  2. o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu
  3. koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim događajima, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti 1 godinu od prestanka neprijateljstava
  4. koje je nestalo u brodolomu, saobraćajki, požaru, poplavi, zemljotresu ili kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti

• rokovi su kraći ukoliko okolnosti čine verovatnijim da nestalo lice više nije u životu

• u rešenju kojim se posle sprovedenog postupka nestalo lice proglašava za umrlo označiće se dan, a po mogućnosti i čas, za koji se smatra kao vreme smrti nestalog
  • ako se taj dan ne može utvrditi smatra se da je smrt nastupila prvog dana po proteku rokova (od 5 godina, godinu, 6meseci) posle kojih se može pokrenuti postupak proglašenja za umrlo.
  • istekom ovih rokova nastupaju pravna dejstva koja proizvodi i faktička smrt
    • brak prestaje a zaostavština prelazi na naslednike
  • rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo sadrži oborivu pretpostavku o smrti
    • može se suprotno dokazivati
      • u slučaju pozitivnog dokaza sud će ranije doneto rešenje ukinuti
    • nema uticaja na prestanak braka koji je konačan
    • sa naslednicima se postupa različito, u zavisnosti od njihove savesnosti:
      • savesni vraća ono što se kod njega zateklo i u stanju u kojem se nalazi, dok
      • nesavesni naslednik duguje ne samo ono što se zateklo kod njega, već i naknadu za smanjenje vrednosti stvari usled njihove upotrebe, kao i naknadu za sve otuđene i potrošene stvari

Činjenica smrti se upisuje u matične knjige, posle čega izvod iz njih služi kao dokaz da to lice više nije u životu.

• ukoliko se nečija smrt ne može dokazati izvodom iz matične knjige umrlih, svako lice koje ima neposredni pravni interes može zahtevati od suda da, posle sprovedenih dokaza, utvrdi smrt tog lica
  1. u postupku za dokazivanje smrti utvrđuje se da je određeno lice zaista umrlo, utvrđuju se činjenice smrti
  2. rešenje sadrži samo pretpostavku, pa ako se naknadno dokaže da je to lice živo, ranije doneto rešenje se stavlja van snage, odnosno preinačuje

Za pravo je od značaja tačno vreme natupanja smrti (dan i čas), s obzirom na pravilo da se kao naslednik može pojaviti samo lice koje je nadživelo ostavioca (dekujusa), makar i najkraće vreme.

• Pitanje redosleda smrti lica koja su u takvom međusobnom odnosu da se mogu nasleđivati posebno se postavlja u slučaju tkz. komorijenata, tj. lica koja su nastradala u istoj životnoj opasnosti (zemljotres, brodolom). Dva shvatanja:
  1. uzima se da komorijenti nisu izgubili život istovremeno
     • jedni druge mogu nasleđivati
     • u pogledu redosleda smrti postavljaju se izvesne pretpostavke kojima se pokušava slediti prirodan tok stvari
     • po SGZ „ako su u jednovremenoj opasnosti bili, onda se uzima da je mlađi starijega a muška glava žensku nadživela, dokle se protivno ne dokaže“
       • zakonik nije postavio pravilo o prioritetu ove dve pretpostavke
         • nije se znalo kako postupati ako je mlađa osoba ženskog, a starija muškog pola, otac i kćer npr

2. ako se tačan redosled smrti ne može utvrditi, pretpostavlja se da su svi komorijenti nastradali istovremeno
   • jedni druge ne mogu nasleđivati
   • polazi se od toga da vanredni događaji ne poštuju ni pol ni životno doba, pa redovnog toka stvari ovde nema
   • tako je u našem pravu s obzirom da pozitivni propisi ne propisuju o ovome nikakvu pretpostavku