Pravnik

Kriminalistika je nauka koja pronalazi, usavršava i primenjuje određene naučne ili na praktičnom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpodesnija da se krivično delo otkrije i razjasni, otkrije učinilac i obezbede dokazi, kao i da se spreči izvršenje planiranih krivičnih dela.

Jednostavnije rečeno, kriminalistika je nauka o tehnici, taktici i metodici istraživanja i sprečavanja krivičnih dela.

• Kriminalistička tehnika proučava i primenjuje metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka pomoću kojih se pronalaze, obezbeđuju i tumače tragovi i predmeti krivičnih dela da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivičnog dela i identifikaciju učinioca ili drugog lica.
• Kriminalistička taktika se bavi oblicima krivičnih dela, načinom izvršenja, stručnim znanjem, veštinama, navikama, običajima, shvatanjima, načinom života, psihologijom i tipologijom učinioca krivičnih dela.
• Kriminalistička metodika proučava fenomenologiju svake vrste krivičnog dela ponaosob i posebnosti koje važe za otkrivanje, razjašnjavanje, presuđivanje i sprečavanje određene vrste krivičnog dela.

Na osnovu KZ i ZKP-a vrši se primena naučno-tehničke metode za taktički i metodički način koji se primenjuje pri isleđivanju i suđenju krivičnih dela, što dovodi do toga da se time ne bavi samo u kriminalistici već i u krivičnom pravu i postupku.

• Veza između krivičnog procesnog prava i kriminalistike sastoji se u tome što kriminalistika pri izradi naučnih metoda isleđenja i suđenja polazi od osnovnih teoretskih postavki nauke krivičnog procesnog prava.
  • te naučne metode, primenjuju se u krivičnom postupku sa ciljem da se istražnim i sudskim organima omogući puno ostvarenje ciljeva pravosuđa
  • krivični postupak propisuje pravne okvire i forme za delatnost sudskog postupka, a kriminalistika daje ovom okviru realni sadržaj
• Kriminalistika se primenjuje i u građanskom postupku (taktika i tehnika saslušanja, uviđaj, psihologija iskaza, veštačenje mastila, dokumenata…).
• Svoju primenu, kriminalistika nalazi i u upravnom pravu registracijom koja se vrši upravnim putem.
• Kriminalna fenomenologija, kao sastavni deo kriminalistike, doprinosi građi drugih kriminoloških disciplina, pre svega sociologija i etiologija kriminaliteta, jer se ne može zamisliti istraživanje uzroka kriminaliteta bez poznavanja života prestupnika i pojavnog oblika kriminaliteta.
• Kriminalistika, koja je u tesnoj vezi za krivičnim pravom, zajedno sa psihijatrijom i psihologijom uveliko doprinosi izgradnji sudske psihologije, kao samostalne naučne discipline.