1. Kriterijum podele i Pojam
Podela je izvršena prema predmetu obligacije (dugovanom ponašanju/prestaciji). Predmet je ono što dužnik treba da učini da bi se obligacija ugasila.
• Pozitivne obligacije: Obaveze koje glase na neko aktivno ponašanje dužnika.
• Negativne obligacije: Obaveze koje glase na pasivno držanje dužnika.
2. Bitni elementi (Oblici ponašanja)
Predmet svake obaveze može biti:
A. Kod pozitivnih obligacija (Aktivno delanje):
• Davanje (dare): Predaja stvari (pokretne/nepokretne) u svojinu ili na korišćenje, ili isplata novca.
• Činjenje (facere):
◦ Fizička radnja (npr. izrada ili popravka stvari).
◦ Intelektualna radnja (npr. pisanje knjige, davanje pravnog saveta).
◦ Pravna radnja (npr. obaveza iz predugovora da se zaključi glavni ugovor).
B. Kod negativnih obligacija (Pasivno držanje):
• Nečinjenje (non facere): Propuštanje da se učini nešto na šta bi dužnik inače imao pravo (npr. obaveza da ne gradi na svom zemljištu kako ne bi zaklonio vidik komšiji).
• Trpljenje (pati): Dopuštanje ili tolerisanje tuđe radnje koju dužnik inače ne bi morao da trpi (npr. prolaz komšije preko tvog imanja).
3. Pravna priroda i status u ZOO
• Zakonski status: Podela na pozitivne i negativne obligacije se ne pominje eksplicitno u ZOO kao posebna glava, ali se izvodi iz opštih pravila o predmetu ugovora.
• Širina primene: Iako je ZOO vezuje prevashodno za ugovore, ova podela važi za obligacije iz svih izvora (bilo da nastaju ugovorom ili na drugi način).
• Ratio legis (Istorijski kontekst): Istorijski je bilo važno potvrditi da i pasivno držanje (omisija) može biti predmet pravno obavezujućeg odnosa, što je danas opšteprihvaćeno u savremenom pravu.
4. Dejstva i razlike (Ključno za ispit)
Iako suštinski pravni efekti ove podele nisu brojni, postoje tri ključne razlike koje morate navesti:
1. Način povrede obaveze:
• Pozitivne obligacije se povređuju propuštanjem (dužnik ne uradi ono što je morao).
• Negativne obligacije se povređuju činjenjem (dužnik uradi ono što nije smeo ili ometa poverioca u onome što je morao da trpi).
2. Prava poverioca (Zaštita):
• Kod negativnih obligacija, poverilac može zahtevati zaštitu (utvrđenje postojanja obaveze) čak i pre povrede, ako ima pravni interes.
• Kada dužnik povredi negativnu obavezu, poverilac stiče pravo da zahteva prestanak takvog ponašanja (obustavu činjenja).
3. Računanje zastarelosti (Specifičnost): Ovo je najvažniji procesni efekat podele:
• Kod pozitivnih obligacija, zastarelost teče od prvog dana kada je poverilac stekao pravo da zahteva ispunjenje.
• Kod negativnih obligacija, zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je dužnik postupio protivno obavezi.
◦ Objašnjenje: Obaveza dospeva tek kad je dužnik prekrši (aktivira se činjenjem), pa tek tada počinje da teče rok u kome poverilac može tražiti zaštitu.
