Javno obećanje nagrade je jednostrana izjava volje kojom se obećalac obavezuje da isplati određenu nagradu licu koje izvrši određenu radnju, postigne neki uspeh, nađe se u određenoj situaciji ili ispuni neki drugi uslov.
• Razgraničenje od ponude: Javno obećanje nije ponuda za zaključenje ugovora niti inicijativa za pregovore.
◦ Razlika: Ponuda stvara obavezu samo da se ponuda održi (ne opozove), dok javno obećanje odmah stvara obavezu isplate nagrade čim se uslov ispuni.
BITNI ELEMENTI (USLOVI ZA NASTANAK)
Da bi obaveza nastala, moraju biti kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
• Javnost izjave: Mora biti učinjena putem sredstava javnog informisanja (mediji, oglas, letak) ili obraćanjem javnosti na drugi način.
• Adresati: Upućuje se neograničenom broju lica ili licima iz jednog skupa (npr. „svim studentima Pravnog fakulteta”).
• Radnja: Mora biti navedena, moguća, dopuštena i određena ili odrediva.
• Nagrada: Mora biti navedena, moguća, dopuštena i određena ili odrediva (novac, stvar ili činjenje).
PRAVNA PRIRODA I SPOSOBNOST
• Jednostrani pravni posao obvezivanja: Obećalac sam sebe stavlja u položaj dužnika.
• Sposobnost strana:
◦ Obećalac: Mora biti poslovno sposoban.
◦ Poverilac (izvršilac): Ne mora imati poslovnu sposobnost. Izvršenje radnje nije izjava volje već realni akt (materijalna radnja).
DEJSTVA I STICANJE PRAVA
Pravo na nagradu se stiče samim ispunjenjem uslova, bez potrebe za prihvatom.
• Pravila o sticanju prava:
◦ Nezavisnost od znanja: Pravo stiče i onaj ko nije znao za obećanje u trenutku izvršenja.
◦ Prethodno izvršenje: Pravo stiče i onaj ko je radnju izvršio pre nego što je obećanje uopšte dato.
◦ Bez obaveze: Niko nema obavezu da izvrši radnju, niti da primi nagradu.
• Pravila prvenstva (Ko dobija nagradu?):
◦ Prvi u vremenu: Nagrada pripada onome ko prvi izvrši radnju.
◦ Istovremeno izvršenje: Svakom pripada jednak deo nagrade (osim ako pravičnost ne nalaže drugačije, npr. prema uloženom trudu).
◦ Konkurs: Nagrada pripada onome ko radnju izvrši bolje od drugih.
• Zastarelost: Pravo na zahtevanje nagrade zastareva u opštem roku od 10 godina od dospeća.
OPOZIV JAVNOG OBEĆANJA
Za razliku od ponude (koja je načelno neopoziva), javno obećanje je po opštem pravilu opozivo.
• Način opoziva: Mora se opozvati na isti način kako je učinjeno ili ličnim saopštenjem.
• Zaštita savesnog lica: Lice koje je izvršilo radnju, a nije znalo (niti moralo znati) za opoziv, ima pravo na nagradu.
• Naknada troškova: Lice koje je do opoziva učinilo izdatke radi izvršenja radnje ima pravo na naknadu troškova, osim ako obećalac dokaže da su bili uzaludni (npr. izgubljena stvar je već nađena).
NEOPOZIVOST I PRESTANAK OBAVEZE
Kada je javno obećanje NEOPOZIVO?
1. Ako je u oglasu određen rok za izvršenje.
2. Ako se obećalac izričito odrekao prava na opoziv.
3. Ako je u pitanju konkurs (nagradno takmičenje), jer on po zakonu mora sadržati rok.
PRESTANAK OBAVEZE (Gašenje):
• Istekom roka određenog u oglasu (ako se niko ne javi).
• Istekom zakonskog roka od jedne godine od objavljivanja oglasa (ako rok nije određen).
Konkurs
Konkurs predstavlja poseban slučaj javnog obećanja nagrade. To je jednostrana izjava volje kojom se organizator obavezuje da dodeli nagradu učesniku koji izvrši određenu radnju bolje od drugih (kriterijum kvaliteta).
BITNI ELEMENTI I USLOVI
Za punovažnost konkursa neophodni su sledeći elementi:
• Javnost: Mora biti upućen neodređenom broju lica.
• Kriterijum kvaliteta: Nagradu ne dobija onaj ko prvi izvrši radnju, već onaj ko to uradi najbolje prema merilima iz konkursa.
• Rok (Essentialia negotii): Rok je po zakonu bitan element konkursa.
◦ Pravna praznina: Ako organizator ne odredi rok, odrediće ga sud na zahtev lica koje želi da učestvuje.
PRAVNA PRIRODA
• Neopozivost: Za razliku od običnog javnog obećanja koje se može opozvati (pod određenim uslovima), konkurs je neopoziv pravni posao.
• Jednostrani pravni posao obvezivanja.
DEJSTVA I POSTUPAK ODLUČIVANJA
• Donošenje odluke: O dodeli nagrade odlučuje organizator ili telo koje on odredi (konkursna komisija, žiri).
• Ishod konkursa:
◦ Moguće je da niko ne dobije nagradu ako nijedan učesnik ne ispuni unapred zadate kriterijume.
• Pravo svojine na delu: Organizator stiče svojinu ili drugo pravo na nagrađenom delu samo ako je to izričito navedeno u oglasu konkursa (ne podrazumeva se automatski).
PRAVNA ZAŠTITA UČESNIKA
Svaki učesnik konkursa ima pravo na sudsku zaštitu.
• Tužba za poništenje odluke: Učesnik može zahtevati od suda poništenje odluke o dodeli nagrade ako ona nije dodeljena u skladu sa uslovima konkursa ili opštim pravilima.
Zaključenje ugovora javnim nadmetanjem
Zakon prepoznaje primenu pravila o konkursu i kod postupka za zaključivanje ugovora o delu (izgradnja objekata, umetnička dela). Ovde razlikujemo dve situacije:
A. Nadmetanje o ceni radova (Tender)
Poziv na nadmetanje za izvršenje radova pod određenim uslovima.
• Situacija 1: Obavezujući poziv (Pravilo)
◦ Ako naručilac nije isključio obavezu zaključivanja ugovora, on mora zaključiti ugovor sa onim ko ponudi najnižu cenu.
◦ Pravna kvalifikacija: Ovo se smatra javnim obećanjem nagrade (slučaj konkursa).
◦ Obezbeđenje: Naručilac može tražiti polaganje kaucije kao uslov za učešće.
• Situacija 2: Neobavezujući poziv (Izuzetak)
◦ Ako je naručilac u pozivu isključio obavezu da zaključi ugovor.
◦ Pravna kvalifikacija: Ovo je samo poziv na ponudu (invitatio offerendi).
◦ Odgovornost: Naručilac može odbiti najnižu ponudu, ali ako to učini bez opravdanog razloga, odgovara za štetu zbog skrivljenog prekida pregovora (culpa in contrahendo).
B. Nadmetanje za umetničko ili tehničko rešenje
Poziv na nadmetanje za najbolje rešenje (npr. arhitektonski konkurs).
• Obavezuje pozivaoca da zaključi ugovor sa učesnikom čije rešenje prihvati komisija (čiji sastav mora biti unapred objavljen).
• Ova obaveza postoji osim ako je izričito isključena u pozivu.
