Pravnik

• Definicija: Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je sporazum kojim se dužnik obavezuje da će platiti poveriocu određeni novčani iznos ili mu pribaviti drugu imovinsku korist, ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem.

• Svrha: To je sredstvo kojim se uređuju pravne posledice povrede ugovorne obaveze (neispunjenja ili docnje) voljom stranaka, za razliku od zakonskih posledica (zatezna kamata) ili sudskih (sudski penali).

BITNI ELEMENTI I USLOVI

Da bi ugovorna kazna bila punovažno ugovorena prema ZOO, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

• Izvor nastanka: Isključivo ugovor (sporazum volja). Može biti posebna odredba u glavnom ugovoru ili zaseban ugovor (akcesorni ugovor).

• Predmet kazne: Najčešće je novac, ali može biti i bilo koja druga imovinska korist.

• Vrste (Oblici): Može se ugovoriti za dva slučaja:

    ◦ Za slučaj neispunjenja obaveze.

    ◦ Za slučaj zadocnjenja (docnje) sa ispunjenjem.

• Zakonska pretpostavka: Ako iz ugovora ne proizlazi drugačije, smatra se da je kazna ugovorena za slučaj zadocnjenja.

ZABRANA UGOVARANJA ZA NOVČANE OBAVEZE (CRVENA LINIJA!)

Ovo je specifičnost našeg prava koju moraš naglasiti.

• Pravilo pozitivnog prava: Ugovornom kaznom se mogu obezbediti samo nenovčane obaveze.

• Sankcija: Odredba ugovora kojom se predviđa ugovorna kazna za neispunjenje ili docnju novčane obaveze je ništava.

• Pravna priroda zabrane: Ovo je imperativno zakonsko pravilo.

RATIO LEGIS (ZAŠTO ZABRANA?)

Zašto zakonodavac zabranjuje penale za novac?

• Sprečavanje izigravanja zakona: Da bi se sprečilo zaobilaženje kogentnih pravila o zateznoj kamati.

• Kod novčanih obaveza, sankcija za docnju je zakonom već određena (zatezna kamata), pa se ne dozvoljava kumulacija sa ugovornom kaznom.

Sporazum o ugovornoj kazni

FORMA SPORAZUMA

• Načelo: Sporazum se zaključuje u slobodnoj formi (konsensualni karakter).

• Izuzetak (Paralelizam formi): Ako je za glavni ugovor (iz kog potiče obezbeđena obaveza) propisana obavezna forma, onda i sporazum o ugovornoj kazni mora biti zaključen u istoj toj formi.

    ◦ Primer: Ako je glavni posao ugovor o prometu nepokretnosti (solemnizovana forma), i kazna mora biti u toj formi.

PRAVNA PRIRODA (AKCESORNOST)

Sporazum o ugovornoj kazni je akcesoran (sporedan) pravni posao i deli pravnu sudbinu glavne obaveze. To proizvodi sledeća dejstva:

• Zavisnost od punovažnosti glavnog ugovora:

    ◦ Ako je glavna obaveza ništava (nemoguća, nedopuštena, neodređena) -> ništava je i ugovorna kazna.

    ◦ Ratio legis: Time se sprečava posredno prinudno izvršenje obaveza koje zakon ne priznaje.

• Rušljivi ugovori:

    ◦ Kazna je punovažna sve dok se ugovor ne poništi. Ako se ugovor poništi, obaveza plaćanja kazne prestaje.

    ◦ Konvalidacija: Ako strana koja može tražiti poništaj ugovori kaznu znajući za razlog rušljivosti, smatra se da se odrekla prava na poništaj (ugovor opstaje).

• Zavisnost od prestanka glavnog duga:

    ◦ Ako se glavna obaveza ugasi (ispunjenjem, prebijanjem, oproštajem) -> gasi se i kazna.

    ◦ Novacija: Prestanak obaveze prenovom gasi i kaznu, osim ako se strane drugačije ne sporazumeju.

    ◦ Cesija i preuzimanje duga: Kazna se ne gasi, već prati potraživanje.

PREDMET I VISINA KAZNE

• Predmet: Obično novac, ali može biti i bilo koja druga imovinska korist.

• Određenost: Visina mora biti određena ili odrediva (u ukupnom iznosu, procentu ili po danu zadocnjenja).

• Sudska kontrola (Smanjenje):

    ◦ Sud može smanjiti kaznu ako nađe da je nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze.

    ◦ Uslov: Sud to čini isključivo na zahtev dužnika (ne po službenoj dužnosti).

    ◦ Napomena: U našem pravu sud ne može povećati kaznu (za razliku od francuskog prava).

OSLOBAĐANJE DUŽNIKA OD ODGOVORNOSTI

Kada dužnik nije dužan da plati kaznu iako nije ispunio obavezu?

• Nekrivica: Sporazum gubi dejstvo ako je do neispunjenja/docnje došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara (viša sila, slučaj, krivica poverioca),.

• Teret dokazivanja: Dužnik mora dokazati da su uzroci bili nesavladivi, neotklonjivi i neizbežni.

ODNOS RASKIDA UGOVORA I UGOVORNE KAZNE (Ispitna zamka!)

Šta se dešava sa kaznom ako poverilac raskine ugovor zbog neispunjenja?

• Pravilo: Pravo na ugovornu kaznu ne prestaje raskidom ugovora.

• Obrazloženje: Neispunjenje je istovremeno i razlog za raskid i uslov za aktiviranje kazne. Raskidom poverilac definitivno odustaje od ispunjenja i „optira“ za kaznu (kao vid naknade štete).

• Kazna za docnju i raskid: Čak i ako se ugovor raskine zbog neispunjenja, poverilac ima pravo da traži kaznu za docnju koja je dospela pre trenutka raskida (kao što bi imao pravo na dospelu zateznu kamatu).

ZASTARELOST

• Akcesornost roka: Ako dužnik istakne prigovor zastarelosti glavne obaveze, može odbiti i plaćanje ugovorne kazne.

• Prirodna obaveza: Ako dužnik ipak plati kaznu za zastarelu obavezu, ne može tražiti povraćaj (kondikciju).

Vrste ugovorne kazne

PODELA PREMA VRSTI POVREDE OBAVEZE (ZOO)

Zakon o obligacionim odnosima razlikuje prava poverioca u zavisnosti od toga da li je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja ili za slučaj zadocnjenja (docnje).

A) Kazna za slučaj neispunjenja (Alternativna kazna)

• Pravo poverioca: Ima pravo izbora. Može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.

• Zabrana kumulacije: Ne može zahtevati i jedno i drugo.

• Neopozivost izbora: Ako je poverilac jednom zatražio isplatu kazne, izgubio je pravo da traži ispunjenje obaveze.

• Uslov: Ako je obaveza ipak ispunjena, uslov za kaznu nije nastupio.

B) Kazna za slučaj zadocnjenja (Kumulativna kazna)

• Pravo poverioca: Može zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu. Ovde prava teku paralelno.

• Zakonska pretpostavka: Ako iz ugovora nije jasno za šta je kazna ugovorena, uzima se („oboriva pretpostavka“) da je ugovorena za slučaj zadocnjenja. Ovo je rešenje koje pogoduje poveriocu.

• BITAN USLOV (CRVENA LINIJA NA ISPITU):

    ◦ Ako poverilac primi ispunjenje sa zakašnjenjem, a želi i kaznu, mora bez odlaganja saopštiti dužniku da zadržava pravo na ugovornu kaznu.

    ◦ Sankcija: Ako primi ispunjenje a ćuti (ne obavesti dužnika odmah), gubi pravo na kaznu.

C) Kazna za manljivo ispunjenje (Fizički/Pravni nedostaci)

• Status u pravu: ZOO ne reguliše ovo izričito, ali nije zabranjeno (načelo slobode ugovaranja).

• Dejstvo: Primenjuju se pravila shodno kazni za neispunjenje – poverilac može tražiti otklanjanje nedostatka ili zadržati manljivo ispunjenje uz naplatu kazne.

SPECIFIČNI OBLICI UGOVORNE KAZNE

A) Ugovorna kazna kao odustanica

• Pravilo: Načelno, dužnik nema pravo da plati kaznu i odustane od ugovora (kazna nije „cena izlaska“ iz ugovora).

• Izuzetak (Odustanica): Stranke mogu izričito ugovoriti da je kazna istovremeno i odustanica.

    ◦ Pravo dužnika: U tom slučaju, dužnik ima pravo izbora: da ispuni obavezu ili da plati kaznu i odustane od ugovora.

    ◦ Pravo poverioca: Poverilac i dalje može tražiti ispunjenje ili kaznu, sve dok se dužnik ne izjasni da koristi pravo odustanka.

B) „Neprava“ (Samostalna) ugovorna kazna

• Pojam: Situacija gde ne postoji glavna obaveza čije se ispunjenje obezbeđuje, već se dužnik obavezuje da plati određeni iznos ako nešto učini ili ne učini.

• Pravna priroda: To je uslovna novčana obaveza (obaveza davanja pod odložnim uslovom).

• Razlika: Nema akcesornosti jer nema glavne obaveze koju kazna prati.

• Dopuštenost: Iako ZOO nema posebna pravila, ovakva kazna je dozvoljena na osnovu slobode ugovaranja, pod uslovom da radnja nije protivna javnom poretku.

Odnos ugovorne kazne i naknade štete

Ugovorna kazna se duguje čak i ako poverilac nije pretrpeo nikakvu štetu.

• To je njena kaznena (represivna) funkcija.

• Poverilac u ovom slučaju zahteva samo iznos ugovorne kazne.

PRAVILO O URAČUNAVANJU (Kada šteta postoji)

Ako je poverilac pretrpeo štetu zbog povrede obaveze, ugovorna kazna se ne sabira sa štetom (nema automatske kumulacije), već se u nju uračunava. Razlikujemo dve situacije:

• Šteta je MANJA od ugovorne kazne:

    ◦ Poverilac zahteva samo ugovornu kaznu.

    ◦ Prednost: Ovo je za poverioca povoljnije jer dobija veći iznos, a ne mora da dokazuje visinu štete niti ostale uslove odgovornosti.

• Šteta je VEĆA od ugovorne kazne:

    ◦ Poverilac ima pravo da zahteva ugovornu kaznu plus razliku do potpune naknade štete.

    ◦ Teret dokazivanja: Za taj višak (razliku), poverilac mora dokazati sve elemente opšte odgovornosti za štetu (uzročnost, visinu štete).

TERET DOKAZIVANJA (Procesni aspekt)

Poverilac je u povoljnijem položaju kada traži kaznu nego kada traži naknadu štete.

• Kod kazne za neispunjenje: Dokazuje samo svoje poverilačko svojstvo i činjenicu neispunjenja.

• Kod kazne za zadocnjenje: Dokazuje poverilačko svojstvo, činjenicu zadocnjenja i (ako je primio ispunjenje) da je bez odlaganja obavestio dužnika da zadržava pravo na kaznu.

ODNOS PREMA ZAKONSKOJ NAKNADI

Ponekad zakon propisuje fiksnu naknadu (penale) za određene povrede (bez obzira kako se zovu).

• Zabrana kumulacije: Zakonska naknada i ugovorna kazna se ne mogu kumulirati, osim ako zakon izričito ne dozvoli.

• Pravo izbora: Ako zakon ne dozvoljava kumulaciju, poverilac bira ono što je za njega povoljnije: ili ugovornu kaznu ili zakonsku naknadu.

Sudska kontrola visine ugovorne kazne

Šta ako je ugovorna kazna previsoka?

• Opšti režim (ZOO):

    ◦ Previsoka kazna nije ništava.

    ◦ Sud je može smanjiti ako nađe da je nesrazmerna vrednosti i značaju obaveze, ali isključivo na zahtev dužnika.

• Potrošački ugovori (Specifičnost):

    ◦ Ako je ugovorena kazna koja značajno premašuje štetu, takva odredba se smatra nepravičnom i ništava je.

    ◦ Posledica: Nema sudskog smanjenja (revizije), jer je odredba ništava i ne proizvodi dejstvo.

    ◦ Napomena: Ovo ima mali praktični značaj jer su obaveze potrošača obično novčane, a za njih je ugovaranje kazne svakako zabranjeno.

Funkcije ugovorne kazne

U našem pravu, ugovorna kazna ima dvojaku funkciju:

A) Penalna funkcija (Kažnjavanje/Pritisak)

• Svrha: Deluje kao sredstvo pritiska (in terrorem) na dužnika da obavezu izvrši uredno i na vreme.

• Nezavisnost od štete: Poverilac ima pravo na ugovornu kaznu u slučaju povrede obaveze bez obzira na to da li je pretrpeo bilo kakvu štetu.

• Privatna kazna: Iznos se plaća poveriocu, a ne državi (fiskusu).

B) Odštetna funkcija (Paušalna naknada)

• Svrha: Služi kao unapred određena naknada štete.

• Pravilo uračunavanja: Ugovorna kazna se uračunava u naknadu štete.

    ◦ Kazna i naknada štete se ne mogu kumulirati.

    ◦ Ako je šteta veća od kazne -> Poverilac traži razliku do potpune naknade.

PRAVNA PRIRODA (Sredstvo obezbeđenja ili učvršćenja?)

• Teorijsko određenje: Iako se obično svrstava u lična sredstva obezbeđenja, preciznije je reći da je to sredstvo učvršćenja obaveze.

• Razlog: Ona ne povećava imovinu iz koje se poverilac može naplatiti (kao zaloga), već samo motiviše dužnika. Ako je dužnik insolventan (nema imovine), ugovorna kazna ne pomaže poveriocu.

„NEPRAVA“ UGOVORNA KAZNA

• Pojam: Kazna ugovorena za činjenje ili propuštanje koje nije predmet obaveze (in obligationem).

• Značenje: Dužnik nema pravnu obavezu da to učini, ali ako ne učini, pristaje da plati kaznu.

• Ograničenje: Ne može se koristiti za posredno iznuđivanje radnji protivnih javnom poretku ili imperativnim propisima.

KASATORNA KLAUZULA

• Definicija: Ugovorna odredba kojom se predviđa da će dužnik izgubiti neko svoje pravo ako ne izvrši obavezu kako je ugovoreno.

• Ključna razlika:

    ◦ Ugovorna kazna: Nastaje nova obaveza za dužnika (da plati sumu novca).

    ◦ Kasatorna klauzula: Dužnik gubi stečeno pravo (nema nove obaveze).

• Primeri: Gubitak prava na plaćanje u ratama (sve dospeva odmah), gubitak prava na garanciju, gubitak prava na popust.

• Dopuštenost: Dozvoljena je na osnovu autonomije volje, u granicama načela savesnosti i poštenja.