Generične i individualno određene stvari.
1. Pojam i pravna priroda
- Po rodu određene (generične) stvari: To su stvari koje se u pravnom prometu označavaju po vrsti, broju, odnosno po nekoj jedinici mere (kilogram, litar, metar). Za njihovo precizno definisanje koriste se rod, vrsta i podvrsta (npr. rod: pšenica, vrsta: semenska, podvrsta: sorta simonida).
- Individualno određene stvari (species): To su stvari koje imaju posebna (identitetska) obeležja na osnovu kojih se jasno razlikuju od svih drugih stvari. Ova posebnost može biti:
- Izvorna: Stvar je po svojoj priроди unikatna (npr. umetnička slika).
- Izvedena: Stvar je nastala individualizacijom (izdvajanjem) iz mase istovrsnih generičnih stvari.
- Individualizacija i identifikacija: Ovo su korelativni pojmovi. Individualizacija stvara identitet (dodeljivanjem obeležja), dok se identifikacijom taj identitet naknadno utvrđuje. Moguće je identifikovati samo ono što je prethodno individualizovano.
- Generizacija: Proces suprotan individualizaciji, gde individualno određena stvar (npr. unikatna knjiga) postaje deo šire celine i tretira se kao generična (npr. ulaskom u bibliotečki fond).
2. Predmet i obim (Pravo svojine na generičnim stvarima)
- Opšte pravilo: Zabluda je da samo individualno određena stvar može biti objekat prava svojine. Pravila jasno kažu da pravo svojine postoji i na generičnim stvarima (npr. poljoprivrednik je vlasnik svoje požnjevene pšenice čak i pre nego što je izmeri i spakuje).
- Obim ovlašćenja: Svaki vlasnik generične stvari ima ista svojinska ovlašćenja, ali lična svojstva vlasnika nemaju uticaja na samu individualizaciju stvari (vino Petra Petrovića je i dalje generična stvar dok se ne obeleži).
3. Sticanje instituta (Konstituisanje i prenos prava) U zavisnosti od osnova sticanja prava svojine, zahteva se različit stepen određenosti objekta:
- Sticanje pravnim poslom (ugovor i testament): Da bi se pravo svojine prenelo sa jednog lica na drugo (npr. kupoprodaja), generična stvar se mora individualizovati. To se postiže izdvajanjem iz mase i obeležavanjem (npr. pakovanjem pšenice u džakove sa deklaracijom). Primenjuje se načelo: Nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet (Niko na drugog ne može preneti više prava nego što sam ima).
- Sticanje po drugom pravnom osnovu (izuzeci): Individualna određenost nije neophodna za sticanje svojine održajem (npr. tuđe vino u nasleđenom podrumu), okupacijom (res nullius) ili ličnom proizvodnjom.
- Pozitivno pravo (Primer nivoa individualizacije): Zakon o vinu i prateći pravilnici u Srbiji nalažu vrlo strog nivo obeležavanja i deklarisanja prilikom stavljanja ovakvih stvari u promet.
4. Zaštita instituta (Tužbe/Zahtevi) Zavisno od vrste stvari, na raspolaganju su potpuno različiti mehanizmi zaštite:
- Actio rei vindicatio (Vlasnička tužba): Ovo je tužba za povraćaj stvari kojom vlasnik (aktivna legitimacija) zahteva od lica kod kog se stvar nalazi bez pravnog osnova (pasivna legitimacija) da mu istu preda. Ovu tužbu vlasnik može osnovano podneti isključivo ako je stvar individualno određena.
- Obligaciona tužba: Ukoliko je vlasniku protivpravno oduzeta određena količina generičnih (neindividualizovanih) stvari, on nema pravo na rei vindicatio, već može podneti isključivo obligacionopravnu tužbu za naknadu štete.
5. Prestanak prava (Propast stvari i gašenje obaveze)
- Genera non pereunt (Rod ne propada): Ako propadnu generične stvari koje su predmet obaveze (npr. usled više sile/elementarne nepogode), obligacioni odnos ne prestaje. Dužnik je i dalje u obavezi da pribavi i preda sticaocu istu količinu stvari te vrste.
- Izuzetak: Obaveza će prestati jedino ako su strane izričito dogovorile da se stvar izdvaja iz tačno određene mase, a ta cela masa propadne.
- Propast individualno određene stvari: Ako usled više sile propadne individualno određena stvar (species), obligacioni odnos (ugovor) se gasi i obaveza predaje prestaje.
Zamenljive i nezamenljive stvari
1. Pojam i pravna priroda
- Definicija zamenljive stvari: Stvar je s pravnog stanovišta zamenljiva ukoliko kao objekat određenog građanskopravnog odnosa (npr. ispunjenje obaveze) umesto nje može biti predata neka druga stvar.
- Tradicionalni uslov: U pravnoj teoriji se najčešće insistira na tome da zamenska stvar mora biti istih osoбина i vrednosti (npr. novac kod ugovora o zajmu).
- Pravna priroda novca: Novac je tipična zamenljiva stvar. Iako u laičkom govoru kažemo da smo novac „potrošili“, novac u pravnom smislu nije potrošna stvar (fizički nastavlja da postoji), već se njegovim korišćenjem iscrpljuje isključivo naša platežna sposobnost.
2. Predmet i obim (Odstupanja od pravila istih osobina i vrednosti) U pozitivnom pravu i savremenim odnosima postoje brojni izuzeci gde se stvari menjaju, a da nisu ni istih osobina ni iste vrednosti:
- Datio in solutum (Davanje umesto ispunjenja): Pravni institut gde se, na osnovu sporazuma, obaveza može ispuniti predajom potpuno drugačije stvari (npr. vraćanje novčanog zajma predajom određene količine pšenice).
- Realna subrogacija: Savremeniji oblik sporazumne promene (zamene) predmeta obaveze u obligacionom odnosu.
- Razlika u vrednosti: Kod zajma sa kamatom, zamenljive stvari očigledno nisu iste vrednosti (vraća se veći iznos od pozajmljenog).
3. Povezanost sa drugim podelama stvari i pravni režim Zamenljivost je direktno povezana sa individualizacijom i potrošnošću stvari:
- Odnos sa generičnim stvarima: U načelu, sve stvari određene po rodu (generične) su istovremeno i zamenljive.
- Odnos sa potrošnim stvarima: Stvar može biti istovremeno potrošna i zamenljiva (npr. jedna flaša vina iz velike serije), ali može biti i potrošna, a nezamenljiva (npr. ukoliko je to poslednja preostala flaša vina iz te iste serije).
- Promenljivost svojstva (Individualizacija novca i prerada): Zamenljiva stvar može postati nezamenljiva i obrnuto, voljom vlasnika. Novac se može individualizovati (npr. popisivanjem serijskih brojeva i stavljanjem u sef). Takođe, vlasnik može preraditi stvar (npr. od drvenih paleta napraviti stolicu), pri čemu zamenljivost ostaje u samoj imovinskoj masi.
4. Prestanak prava, propast stvari i zaštita titulara
- Opšte pravilo za propast – Genera non pereunt: Smatra se da rod ne propada. Ako propadne određena količina generičnih stvari, dužnik se ne oslobađa obaveze, već mora nabaviti i predati istu količinu istovrsnih stvari.
- Izuzetak (Propast roda): Ukoliko faktički propadne ceo rod (npr. specifična sorta vinove loze izumre zbog bolesti), dužnik se oslobađa primarne obaveze. U tom slučaju dužan je da vrati primljeni avans, osim ako ne dogovori datio in solutum (predaju druge sorte).
- Propast izdvojene mase: Isto pravilo važi ako ugovor predviđa izdvajanje iz tačno određene konkretne mase, a ta cela masa propadne pre namirenja poverioca.
- Zahtev za naturalnu restituciju kod nezamenljivih stvari: Iako su industrijski proizvodi (npr. novi automobil) per definitionem individualno određene i nezamenljive stvari (imaju specifičan broj šasije i motora), u slučaju totalne štete vlasniku se dozvoljava da zahteva naknadu u naturalnom obliku – isporuku novog, istovrsnog automobila iz iste serije, kako bi se očuvala ravnoteža u njegovoj imovini.
