Ništavost osnivačkog akta predstavlja materijalnopravni nedostatak, a s obzirom na to da je on pravni osnov nastanka privrednog društva, usled njegove ništavosti društvo mora da prestane.
- Poništaj osnivanja društva je posledica procesnopravnih razloga, odnosno bitnih povreda postupka same registracije osnivanja.
Pravna priroda i osnovne karakteristike
- Pre registracije: Na ništavost osnivačkog akta primenjuju se opšta pravila građanskog prava o ništavosti pravnih poslova, čime se direktno sprečava nastanak društva.
- Nakon registracije: Primenjuju se posebna pravila kompanijskog prava koja su znatno restriktivnija.
- Ratio legis: Restriktivnija pravila nakon registracije i mogućnost konvalidacije (naknadnog osnaživanja) osnivačkog akta postoje prvenstveno radi zaštite pravne sigurnosti i savesnih trećih lica, kako bi se sprečila veća šteta od koristi koja bi se poništajem postigla.
Razlozi za ništavost
Razlozi za poništaj osnivačkog akta su iscrpno nabrojani u zakonu i poništaj se ne može zahtevati iz drugih razloga. Osnivački akt je ništav isključivo ukoliko:
- Nedostaje propisana forma (npr. akt nije overen).
- Nema bitnih elemenata, kao što su: poslovno ime, ulog članova, iznos osnovnog kapitala ili pretežna delatnost.
- Je navedena delatnost suprotna prinudnim propisima ili javnom poretku.
- Su svi članovi bili pravno ili poslovno nesposobni u času usvajanja akta.
- Napomena za AD: Poništaj statuta akcionarskog društva se ne može tražiti, čak i ako nema predviđene obavezne sastojke.
Razlozi za poništaj registracije osnivanja (procesne povrede) postoje kada:
- Prijava za registraciju sadrži neistinite podatke.
- Je osnivanje registrovano na osnovu lažne, nezakonito izdate ili neistinite isprave.
Odgovornost
- Uplata uloga: Članovi društva kapitala i komanditori u komanditnom društvu koji nisu u celosti uneli svoje uloge, moraju to učiniti u likvidaciji u meri u kojoj je to potrebno za namirenje obaveza prema savesnim trećim licima.
- Ograničena odgovornost: Za obaveze društva kapitala u likvidaciji, članovi ne odgovaraju ostatkom svoje lične imovine.
- Ratio legis: Institut proboja pravne ličnosti predstavlja jedini izuzetak kada članovi društva kapitala ipak odgovaraju sopstvenom imovinom za obaveze društva.
- Neograničena odgovornost: Kod društva lica, ukoliko imovina nije dovoljna za namirenje poverilaca u likvidaciji, ortaci (komplementari) odgovaraju solidarno sa društvom celokupnom svojom imovinom.
Postupak poništaja i posledice
- Tužba za poništaj: Poništaj se ostvaruje tužbom pred privrednim sudom sedišta društva. Tužilac može biti svako lice sa pravnim interesom (npr. član društva ili treće lice), s obzirom na to da se radi o apsolutnoj ništavosti, dok su tuženi osnivači i samo društvo.
- Rokovi: Tužba za poništaj registracije se podnosi u subjektivnom roku od 30 dana od dana saznanja za razlog ništavosti, a najkasnije u objektivnom roku od godinu dana od dana registracije. Po isteku ovog roka, posao osnivanja se konvalidira po sili zakona.
- Otklanjanje nedostataka: Ukoliko društvo otkloni razloge ništavosti pre zaključenja rasprave, sud će odbiti tužbeni zahtev.
- Prinudna likvidacija: Ako sud usvoji tužbeni zahtev i utvrdi ništavost, društvo ne prestaje automatski, već sud pravnosnažnu presudu dostavlja registarskom organu koji sprovodi postupak prinudne likvidacije.
- Zaštita savesnih trećih lica: Uprkos poništaju osnivačkog akta ili registracije, poslovi koje je društvo do tada preduzelo sa savesnim trećim licima ostaju punovažni i moraju se ispuniti u postupku likvidacije. Nasuprot tome, ukoliko su treća lica bila nesavesna (znala su za razlog ništavosti u trenutku zaključenja posla), ti poslovi su ništavi.
