Pravnik

Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO) je privredno društvo u kojem jedan ili više članova imaju udele u utvrđenom osnovnom kapitalu.

• Ratio legis (Proboj pravne ličnosti): Osnovno pravilo je da samo društvo odgovara za obaveze celokupnom svojom imovinom, dok članovi ne odgovaraju za dugove društva ličnom imovinom. Ipak, institut „proboja pravne ličnosti“ primenjuje se kao izuzetak ukoliko članovi zloupotrebe pravni subjektivitet društva na štetu poverilaca, čime gube privilegiju ograničenog rizika i odgovaraju ličnom imovinom.
• Pravna vs. Ekonomska terminologija: Pravno gledano, naziv ovog društva je neprecizan jer je odgovornost samog društva potpuna, a odgovornost članova ne postoji. Ekonomska suština naziva leži u tome da članovi snose rizik za poslovanje srazmerno vrednosti svojih udela, pa se zato još i naziva „društvom sa udelima” ili zatvorenim društvom kapitala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Uporedno pravo: DOO vodi poreklo iz nemačkog prava s kraja 19. veka (GmbH) kao organizacioni oblik koji nudi bliskost članova uz ograničen rizik za preuzete obaveze.
• Po svojoj prirodi, ovo je prevashodno društvo kapitala, ali se u teoriji posmatra i kao mešoviti oblik, jer sadrži elemente i društva kapitala i društva lica.
• Karakteristike društva kapitala:
  • Nedostatak lične odgovornosti članova za dugove društva.
  • Obavezno postojanje osnovnog kapitala.
  • Mogućnost da bude jednočlano društvo.
  • Propisani organi društva (gde lica koja vode poslove, npr. direktor, ne moraju biti i članovi).
  • Prava na upravljanje, dobit i snošenje gubitaka ostvaruju se srazmerno udelima.
• Karakteristike društva lica:
  • Zahtev za jednoglasnim odlučivanjem o ključnim pitanjima (npr. dodatne uplate).
  • Ograničenje slobodnog prenosa udela (postoji pravo preče kupovine).
  • U praksi često manji broj članova, a glavni član društva je najčešće i direktor.
• Načelo dispozitivnosti: Unutrašnji odnosi (između članova i sa društvom) se pretežno uređuju slobodno, dispozitivnim pravilima, dok su odnosi sa trećim licima strogo regulisani imperativnim normama radi pravne sigurnosti.

Osnivanje i akti

• Osnivački akt: To je obavezni najviši pravni akt DOO-a. Pored opštih elemenata, za DOO zakon imperativno nalaže da sadrži još:
  1. Opis nenovčanog uloga člana i njegovu novčanu procenu.
  2. Vreme unošenja uloga.
  3. Određivanje organa društva (ako nadležnosti nisu uređene njime, primenjuju se zakonska pravila).
• Ugovor članova: Fakultativni (neobavezni) akt društva. Može uređivati sva pitanja koja nisu obuhvaćena osnivačkim aktom (npr. način rada organa). On obavezuje samo potpisnike, a prema trećim licima ne proizvodi dejstvo jer se ne registruje. Svi akti moraju biti usklađeni sa hijerarhijski najvišim osnivačkim aktom.
• Trajno čuvanje isprava: Društvo trajno čuva osnivački akt, rešenje o registraciji, zapisnike i odluke organa, ugovore članova sa povezanim licima, kao i dokaze o svojini. Evidencija adresa i izveštaji uprave čuvaju se pet godina.

Organi društva (Upravljanje)

• Organi se uređuju osnivačkim aktom, a uprava može uključivati direktore i članove nadzornog odbora.
• Skupština: Najviši organ upravljanja u kome učestvuju članovi saobraćajno svojim udelima. Skupština je ovlašćena za izmenu osnivačkog akta.
• Kvorumi i glasanje u Skupštini:
  • Izmena osnivačkog akta se redovno vrši apsolutnom većinom (više od 50% glasova ukupnog kapitala društva).
  • Za važnije odluke (statusne promene, promena kapitala) zahteva se uvećana većina (npr. 2/3 ili 3/4).
  • Jednoglasnost se zahteva za izmenu akta zbog nesrazmerne raspodele sopstvenog udela.
  • Odluke kojima se umanjuju prava člana (npr. ukidanje prava preče kupovine) ili mu se nameću dodatne obaveze zahtevaju ličnu saglasnost pogođenog člana.

Prava i obaveze članova / Udeo u kapitalu

• Struktura udela: Osnovni kapital podeljen je na udele koji ne moraju biti jednaki. Veličina udela je procentualna srazmera vrednosti uloga u ukupnom kapitalu društva.
• Pravilo „Jedan član – jedan udeo“: Član u DOO može imati samo jedan udeo. Ukoliko naknadno pribavi novi udeo, oni se „utapaju“ i čine jedan veći udeo (npr. 20% i 10% postaju jedan udeo od 30%). Ako otuđi deo udela trećem licu, njegov udeo se srazmerno smanjuje.
• Zabrana tržišnog prometa: Udeli, za razliku od akcija, nisu hartije od vrednosti. Strogo je zabranjeno njihovo javno trgovanje (na berzi), niti društvo sme sakupljati kapital izdavanjem akcija (osim prilikom statusne promene u AD). DOO može javno izdavati samo obligacione hartije od vrednosti poput obveznica.