Pravnik

POJAM, PRAVNA PRIRODA I ZNAČAJ ORTAKLUKA

Prema pravnoj teoriji i izvorima, ortakluk se posmatra kroz dva konstitutivna značenja:

• Ortakluk kao ugovor: Ugovor kojim se više lica (ortaka, drugara ili članova) uzajamno obavezuje da zajednički rade uz moguće ulaganje materijalnih dobara radi ostvarenja koristi, koju potom među sobom dele.
• Ortakluk kao zajednica: Lično-imovinska pravna zajednica bez svojstva pravnog lica, čiji članovi na osnovu ugovora rade na ostvarenju zajedničkog cilja, odnosno sticanja koristi radi međusobne podele.

Pravna priroda

Na usmenom ispitu je od ključnog značaja da jasno razgraničite pravnu suštinu ortakluka u odnosu na privredna društva:

• Odsustvo pravnog subjektiviteta: Zaključenjem ugovora o ortakluku ne stvara se pravno lice koje bi imalo sopstveni, odvojeni pravni subjektivitet od svojih članova.
• Obligacionopravno dejstvo: Za razliku od osnivanja privrednog društva, dejstvo ortakluka nije statusnopravno, već isključivo obligacionopravno. Njime se između ortaka uspostavlja ukupnost uzajamnih prava i obaveza kojom su oni povezani u pravnu zajednicu (celinu).
• Kauza (Cilj) ugovora: Primarni cilj ortakluka jeste materijalna (imovinska) korist koju članovi ostvaruju zajedničkim radom (poslom, poduhvatom) i dele među sobom.
  • Izuzetak: Pravna pravila o ortakluku mogu se shodno primeniti i na druge zajednice koje imaju nematerijalne ciljeve (npr. druženje, dobročinstvo, širenje kulture), pri čemu se eventualna materijalna korist ne mora deliti među članovima.
• Dve vrste odnosa u ortakluku:
  1. Unutrašnji odnosi: Odnosi između samih ortaka u kojima svaki od njih ima prava i obaveze prema ostalima (npr. obaveza unošenja uloga, zajednički rad, učešće u dobiti i srazmerno snošenje gubitka).
  2. Spoljni odnosi: Odnosi u koje ortaci stupaju sa trećim licima na tržištu tokom obavljanja zajedničkog posla (npr. zaključenje ugovora o kupoprodaji, građenju i sl.).

Karakteristike ortačke zajednice

• Privremena čvrstina: Ortačka zajednica jeste trajnija pravna veza, ali nije toliko trajna i čvrsta kao što je to privredno društvo ili drugo pravno lice.
• Usklađenost interesa: Interesi članova su nužno usklađeni i ujedinjeni radi ostvarenja zajedničkog cilja.
• Obaveza vernosti: Budući da su interesi ujedinjeni, ortaci su dužni da svoje pojedinačne (lične) interese u zajedničkom poslu podrede interesu cele zajednice kao višem cilju.
• Razlika od dvostrano-obavezujućih ugovora:
  • U dvostrano-obavezujućim ugovorima (npr. kupoprodaja) interesi ugovornika su prirodno suprotstavljeni (prodavac želi da proda što skuplje, a kupac da kupi što jeftinije).
  • U ugovoru o ortakluku interesi ugovornika nisu suprotstavljeni, već su ujedinjeni i usmereni ka istom cilju.

• Odsustvo pravnog subjektiviteta: Pravna suština ugovora o ortakluku jeste da se njegovim zaključenjem ne stvara pravno lice koje bi bilo različito od njegovih članova (za razliku od privrednog društva).
• Obligacionopravno dejstvo: Dejstvo ovog ugovora nije statusnopravno, već isključivo obligacionopravno. Njime se između ortaka uspostavlja ukupnost uzaajamnih prava i obaveza kojom su oni povezani u pravnu zajednicu.
• Dve vrste odnosa: Razlikuju se unutrašnji odnosi (između samih ortaka) i spoljni odnosi (odnosi u koje ortaci stupaju sa trećim licima u obavljanju zajedničkog posla).
• Obaveza vernosti: Budući da su interesi članova ujedinjeni radi ostvarenja zajedničkog cilja, ortaci su dužni da svoje pojedinačne interese podrede interesu zajednice kao višem cilju (tzv. obaveza vernosti). U tome se ovaj ugovor bitno razlikuje od dvostrano-obavezujućih ugovora (gde su interesi stranaka suprotstavljeni).

Značaj i primena u praksi – Iako danas ortakluk ima mali značaj u privredi (jer delatnosti uglavnom obavljaju registrovana privredna društva), njegov značaj u našem pravnom sistemu je trojak:

1. Dopunjujući izvor prava (Lex generalis): Ortakluk je istorijska preteča današnjih privrednih društava. Zbog toga suština pravila o ortakluku služi kao dopunjujući izvor prava za ugovor o osnivanju društva, pa i za rešavanje pravnih nedoumica o samim privrednim društvima kao pravnim licima.
2. Primena na neformalne odnose u praksi: U praksi se često dešava da više lica zajednički obavlja posao i deli prihode, a da nisu ni svesni da su pravno zaključili ugovor o ortakluku. To se odnosi na:
   • Zanatlije koji zajednički rade i dele prihode (npr. zidari, automehaničari, limari, obućari, pekari, frizeri).
   • Poljoprivrednike koji van zadruge zajednički obrađuju imanja i dele dobijene prinose.
   • Profesionalna udruženja koja zajednički rade u istoj kancelariji ili ordinaciji (advokati, lekari, računovođe).
   • Koautore koji zajedno stvaraju i iskorišćavaju autorsko delo (knjigu, pozorišnu predstavu) ili pronalazak.
3. Shodna primena na neregistrovana udruženja: Opšta pravila o ortakluku shodno se primenuju na sva udruženja bez svojstva pravnog lica (neregistrovana udruženja) u svim onim pitanjima koja nisu uređena nekim posebnim pravilima.

---

UGOVOR O ORTAKLUKU: BITNI SASTOJCI I OSOBINE

Pravni okvir i izvori –

• Nedostatak modernog propisa: Republika Srbija (kao ni prethodna Jugoslavija) nikada nije donela savremeni zakon koji u celosti uređuje ortakluk.
• Važenje starih pravila: Iz tog razloga, na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa iz 1946. godine, za ugovor o ortakluku i dalje važe pravna pravila Srpskog građanskog zakonika (SGZ) i Srpskog trgovinskog zakonika (STZ).
• Granice primene: Ova stara pravila se ne primenjuju na pitanja koja su u potpunosti i drugačije uređena novijim važećim zakonima (npr. Zakon o obligacionim odnosima ili Zakon o prometu nepokretnosti).
• Priroda normi: Pravila o ortakluku su po svojoj prirodi dispozitivna, osim kada je izričito naglašeno da su imperativna ili to jasno proizlazi iz njihovog smisla.

Pet bitnih sastojaka ugovora – Da bi se ugovor o ortakluku punovažno zaključio, stranke moraju odrediti pet bitnih sastojaka:

1. Ulozi

Ulog je materijalno (imovinsko) dobro koje ortak unosi u ortakčku zajednicu radi obavljanja zajedničkog posla i sticanja koristi. To je konstitutivan uslov za sticanje svojstva ortaka i predmet obaveze svakog člana.

• Šta može biti ulog: Bilo koje materijalno dobro u prometu čija prodaja nije zabranjena (novac, pokretne ili nepokretne stvari, kao i beztelesne stvari odnosno prava poput patenta, autorskog prava ili potraživanja). Ulog može biti i udeo u kapitalu višečlanog privrednog društva, pa čak i samo privredno društvo u kojem je ortak jedini vlasnik.
• Rad kao ulog: Ortaci uvek moraju uložiti bar svoj rad („trud“), ali ugovorom mogu biti oslobođeni toga pod uslovom da unesu neko drugo dobro. Rad se smatra materijalnim dobrom samo ako su ga ortaci novčano procenili.
• Pravna posledica uloga u radu: Ortak koji ulaže isključivo svoj rad ima pravo na učešće u ostvarenoj dobiti, ali nema pravo na učešće u podeli glavnice (kapitala) nakon prestanka ortakluka.
• Vrednost i vrsta uloga: Ulozi mogu biti različiti po vrsti i veličini, ali se moraju popisati u ugovoru. Ako ugovorom nije drugačije određeno, važi pretpostavka jednake vrednosti uloga (što ne znači da moraju biti iste vrste).
• Pravni režimi nad ulozima i podela rizika:
  • Prenos u svojinu: Ako se stvar unosi u svojinu ortakluka, rizik slučajne propasti stvari srazmerno snosi ortakluk.
  • Davanje na upotrebu: Ortak može stvar dati samo na korišćenje, zadržavajući pravo svojine (gola svojina – nuda proprietas). U tom slučaju, rizik slučajne propasti stvari snosi isključivo taj ortak. Isti principi važe i za prenos prava odnosno ustupanje njihovog iskorišćavanja.
• Imovinska masa vs. Kapital:
  • Imovinska masa predstavlja ukupnost svih unetih uloga ortaka.
  • Kapital (glavnica) predstavlja zbir novčanih vrednosti svih tih unetih uloga.
• Pretpostavka zajedničke imovine: Ako uneti predmeti ugovorom nisu izričito popisani kao ekskluzivna (lična) imovina nekog od ortaka, zakonom se smatra da su oni zajednički i da pripadaju svim ortacima.

2. Zajednički posao

Predstavlja ukupnost radnji koje ortaci moraju preduzeti radi sticanja koristi.

• Uslov: Posao mora biti zakonski dozvoljen (zabranjeno je osnivanje ortakluka radi vršenja krivičnih dela).
• Trajanje: Može biti osnovan radi obavljanja jednokratnog posla (te prestaje kada se posao završi, npr. izgradnja kuće ili orezivanje voćnjaka) ili može imati trajniji karakter (npr. rad u obućarskoj radnji).

3. Korist (Kauza ugovora)

Korist je imovinska dobit (višak prihoda nad rashodima u određenom razdoblju) koju ortaci zajedničkim poslom nastoje da ostvare. Ona predstavlja pravni cilj i svrhu (kauzu) ugovora, zbog čega ortakluk automatski prestane ako nastupi trajna nemogućnost ostvarenja tog cilja.

• Gubitak: Ukoliko je posao bio neuspešan pa su rashodi veći od prihoda, nastaje gubitak koji direktno umanjuje kapital (što je čest razlog sporazumnog ili jednostranog prestanka ortakluka).

4. Volja ugovornika (Affectio societatis)

Predstavlja izričitu volju i nameru ugovornika da se udruže i da svaki sa svojim ulogom doprinese zajedničkom cilju, svesno preuzimajući i korist i rizik neuspeha.

• Razgraničenje od srodnih ugovora: Ako ugovornik želi samo da naplati naknadu za svoj rad bez preuzimanja rizika poslovanja, reč je o ugovoru o radu. Ako jedno lice daje stvar drugome na korišćenje isključivo radi naplate fiksne naknade, bez učešća u dobiti i riziku, reč je o ugovoru o zakupu.

5. Lična svojstva ugovornika (Intuitu personae)

Svaki ortak ulazi u zajednicu isključivo s obzirom na lična svojstva ostalih članova, zbog čega među njima mora vladati uzajamno poverenje i poštovanje. Na osnovu tog poverenja, ortak je spreman da podredi svoje lične interese interesu zajednice. Ako neki ortak izigra to poverenje, nastupa opravdan razlog za razvrgnuće.

Osobine ugovora o ortakluku – Ugovor o ortakluku poseduje sedam ključnih osobina koje proizvode specifična pravna dejstva:

1. Konsenzualan i neformalan

• Značenje: Zaključuje se prostom saglasnošću volja ortaka o bitnim sastojcima. Za razliku od privrednih društava, pokretanje ortačkog posla je lišeno stroge administrativne forme.
• Izuzetak (Stroga forma): Kada se kao ulog u imovinu ortakluka unosi pravo svojine na nepokretnosti, ugovor se obavezno mora zaključiti u formi javnobeležnički potvrđene isprave.

2. Uzajamno obavezujući (ali ne i dvostrano-obavezujući!)

• Značenje: Svaki ortak se obavezuje ostalima da unese ulog, doprinese cilju i podredi lični interes zajedničkom. Ono što je obaveza jednog, predstavlja pravo svih ostalih ortaka.
• Suštinska razlika: Ovaj ugovor nije dvostrano-obavezujući (sinalagmatičan) čak i kada ima samo dva člana, jer su u sinalagmatičnim ugovorima interesi stranaka suprotstavljeni. U ortakluku su interesi članova usklađeni i ujedinjeni radi zajedničkog cilja.
• Pravne posledice:
  • Pravo ortakčke zajednice da isključi nevernog ortaka koji podredi zajednički interes svom ličnom interesu (moguće samo ako ortakluk ima više od dva člana).
  • U dvočlanom ortakluku isključenje nije pravno moguće, već preostaje samo razvrgnuće ugovora usled neusaglašenosti.

3. Ličan (Intuitu personae)

• Značenje: Zasniva se isključivo na ličnim svojstvima članova (ortaci mogu biti i pravna lica).
• Pravne posledice:
  1. Za svaku izmenu ugovora, promenu ortaka ili pristupanje novog člana obavezna je saglasnost svih ugovornika.
  2. Smrt ili imovinska propast (bankrot) bilo kog člana po pravilu predstavlja razlog za prestanak ortakluka.

4. Trajan

• Značenje: Zajednički posao po svojoj prirodi zahteva protok određenog vremena.
• Pravne posledice:
  1. Ugovor prestaje istekom roka na koji je zaključen ili ostvarenjem ugovorenog cilja, osim ako ga ortaci ne produže.
  2. Ako je zaključen na neodređeno vreme, svaki ortak ima pravo da istupi (otkaz ugovora), osim u nevreme po ostale članove.
  3. Ostali ortaci imaju pravo da isključe člana iz opravdanih razloga (npr. neuplaćivanje uloga, povreda obaveze vernosti).
  4. Pravila o vraćanju uloga nakon prestanka: Uneti ulozi se vraćaju ortacima tek nakon što se u celosti isplate dugovi poveriocima ortakčke zajednice. Ortaku koji istupi ili bude isključen ulog se vraća tek pošto prethodno namiri svoje dugove prema ortakluku i nadoknadi eventualno prouzrokovanu štetu.

5. Rizičan (Aleatoran)

• Značenje: Ostvarenje dobiti je neizvesno.
• Pravne posledice:
  1. Ortaci nemaju pravo na raskid ugovora zbog prekomernog oštećenja u trenutku zaključenja, osim u slučaju prevare.
  2. Ortaci imaju pravo na jednostrani raskid tokom trajanja ugovora ukoliko posao trajno proizvodi gubitke umesto dobiti.

6. Teretan

• Značenje: Svaki ortak je dužan da unese svoj ulog kao imovinsku naknadu za pravo učešća u zajednici.
• Pravne posledice: Ostali ortaci imaju pravo da neurednog člana sudski prinude na unošenje uloga i da od njega zahtevaju naknadu pretrpljene štete.

---

VRSTE ORTAKLUKA

Građanski i trgovački ortakluk

Pravna priroda i istorijski kontekst

• Istorijski kriterijumi razlikovanja: U vreme Kraljevine Srbije, ova dva oblika su se razlikovala prema svojstvu samih ortaka, trajanju i učestalosti obrta kapitala u zajedničkom poduhvatu.
• Trgovački ortakluk: Oblik ortakluka u kojem učestvuju trgovci (privredni subjekti) sa ciljem obavljanja delatnosti radi sticanja dobiti. Istorijski su postojale tri vrste trgovačkog ortakluka:
  • Javni ortakluk (preteča današnjeg ortačkog društva).
  • Mešoviti ortakluk (preteča današnjeg komanditnog društva).
  • Bezimeni ortakluk (preteča današnjeg akcionarskog društva).
• Građanski ortakluk: Svi ostali oblici ortakluka koji nisu imali trgovački karakter i na koje su se primenjivala opšta pravila građanskog prava.

Pozitivnopravni status u Srbiji

• Opšte pravilo: Danas je postojanje trgovačkog ortakluka u Srbiji gotovo u potpunosti isključeno, jer je obavljanje dobitne delatnosti zakonom rezervisano isključivo za registrovane privredne subjekte (preduzetnike, privredna društva, zadruge).
• Izuzetak (Faktički ortakluk preduzetnika): U praksi može doći do situacije da se više registrovanih preduzetnika (npr. zanatlija) neformalno udruži i na osnovu usmenog ili pismenog ugovora zajednički obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
• Pravne posledice izuzetka:
  • Na unutrašnje odnose ovakvih preduzetnika primenjuju se opšta pravila građanskog ortakluka.
  • Posebno pravilo o odgovornosti: Radi zaštite trećih savesnih lica na tržištu, ovi ortaci za dugove nastale u zajedničkom poslu odgovaraju solidarno (po pravilima javnog trgovačkog ortakluka), a ne podeljeno.

Potpuni i delimičan ortakluk – Podela je izvršena prema obimu i obliku imovine koju ortaci unose u zajednicu.

Delimičan ortakluk (Pravilo)

• Definicija: Oblik ortakluka u koji ortak ulaže samo jedan deo svoje imovine, odnosno ugovorom tačno određena materijalna dobra (npr. konkretne stvari, prava ili rad).
• Karakteristika: Predstavlja opšte pravilo u pravnom prometu.

Potpuni ortakluk (Izuzetak)

• Definicija: Oblik ortakluka u kojem neki ortak ulaže celokupnu svoju imovinu u zajednicu, izuzev ličnih dobara koja su po svojoj prirodi pravno neprenosiva. Predstavlja redak izuzetak u praksi, a ugovor može za jednog ortaka biti potpun, a za drugog delimičan.
• Vrste potpunog ortakluka (prema vremenu nastanka imovine):
  1. Ulaganje samo postojeće imovine: Ortak unosi imovinu koju poseduje u trenutku zaključenja ugovora. (Ako ugovor sadrži opštu odredbu da se ulaže „sva imovina“, zakonski se pretpostavlja da se odnosi samo na postojeću imovinu).
  2. Ulaganje postojeće i buduće imovine: Obuhvata i sva materijalna dobra koja ortak stekne nakon zaključenja ugovora po bilo kom pravnom osnovu, izuzev nasleđivanjem.
  3. Univerzalni ortakluk (Ulaganje postojeće, buduće i nasleđene imovine): Obuhvata i imovinu koju ortak bude nasledio tokom trajanja ortakluka.
• Zakonska zabrana (Apsolutna ništavost): Univerzalni ortakluk je danas zakonom zabranjen.
• Ratio legis: Prema Zakonu o nasleđivanju (ZN), zabranjeno je da bilo koje lice ugovorom raspolaže svojom naslednom nadom, odnosno imovinom drugog živog lica od kojeg očekuje nasleđe.

---

IMOVINA ORTAKLUKA

Pojam i struktura imovine ortakluka

Tri pravne kategorije:

• Imovinska masa: Ukupnost svih materijalnih dobara (stvari, novca, rada) koje su ortaci uneli u zajednički posao.
• Kapital (glavnica): Neto zbir novčanih vrednosti svih unetih uloga ortaka.
• Imovina ortakluka: Ukupnost imovinskih prava ortačke zajednice na dobrima koja čine njenu imovinsku masu. Nju čine:
  • Uneti ulozi ortaka.
  • Imovina koju zajednica naknadno stekne poslovanjem (akumulirana i neraspoređena dobit koja se ulaže u poslovanje nakon pokrića rashoda i gubitaka iz prethodnih perioda).
• Privatna imovina ortaka: Deo privatne imovine koji ortak nije uveo u ortakluk. Ona je pravno potpuno odvojena od imovine ortakluka i ortak njome raspolaže samostalno i slobodno.

---

Tri pravna režima nad ulozima

Ako ortaci ugovorom nisu izričito odredili režim nad unetim stvarima i pravima, zakonom se pretpostavlja režim zajedničke ruke.

A. Režim privatne imovine ortaka (Davanje na upotrebu)

• Sadržina: Ortaci zadržavaju pravo svojine na uloženim predmetima u svojoj privatnoj imovini, a zajednici ih prepuštaju isključivo na korišćenje (upotrebu) radi ostvarenja cilja. Pravno gledano, ortakluk nema sopstvenu imovinu.
• Pravne posledice (Rizici): Svaki ortak je i dalje pravno slobodan da proda ili otuđi uloženu stvar trećem licu. Treće savesno lice (koje u trenutku kupovine nije znalo da je stvar uložena u ortakluk) punovažno stiče pravo svojine.
• Pravna ocena: Ovaj režim je izrazito nepovoljan po ortakluk, jer savesni treći sticalac može u svakom trenutku oduzeti stvar koja je ključna za obavljanje zajedničke delatnosti.

B. Režim susvojine

• Sadržina: Svi ortaci postaju suvlasi na unetom predmetu.
• Uslovi i udeo: Suvlasnički udeo svakog ortaka je tačno određen i srazmeran vrednosti njegovog uloga u odnosu na ukupnu vrednost imovine ortakluka.
• Pravne posledice: Svaki ortak je, kao suvlasioc, slobodan da proda, otuđi ili optereti (npr. založi) svoj suvlasnički udeo bez saglasnosti ostalih ortaka.
• Ograničenja: Eventualna ugovorna zabrana otuđenja udela ima isključivo obligaciono dejstvo (ne sprečava prenos na treće lice), osim ako je ta zabrana izričito upisana u javni registar (npr. katastar nepokretnosti ili registar zaloga).

C. Režim zajedničke ruke (Zajednička imovina)

• Sadržina: Svi uneti predmeti postaju zajednička imovina svih članova, pri čemu nijedan ortak nema udeo na pojedinačnom konkretnom predmetu (npr. na određenoj mašini, vozilu ili zgradi).
• Udeo: Svaki ortak ima udeo isključivo u celokupnoj zajedničkoj imovini kao pravnoj celini, srazmerno vrednosti svog uloga.
• Pravne posledice (Zajedničko upravljanje): Ortaci mogu predmetima upravljati i raspolagati isključivo „zajedničkom rukom“ (jednoglasno ili dogovorenom većinom glasova, u zavisnosti od ugovora).
• Zabrana samostalnog raspolaganja: Pošto niko nema udeo na pojedinačnoj stvari, samostalno raspolaganje bilo kojom pojedinačnom stvari bez saglasnosti ostalih ortaka je apsolutno zabranjeno.

---

UPRAVLJANJE ORTAKLUKOM (ODLUČIVANJE I POSLOVOĐENJE)

Dve vrste poslova u upravljanju

Upravljanje ortaklukom obuhvata dve kategorije poslova:

• Odlučivanje o vanrednim poslovima: Poslovi van okvira redovnog poslovanja (npr. izmena ugovora, otuđenje imovine ortakluka, promena ili pristupanje novog ortaka, podela dobiti i gubitka). Za ove poslove po pravilu je potrebna jednoglasnost. Svaki ortak može protivljenjem sprečiti odluku, ali ako je njegovo protivljenje štetno po zajednicu, može biti isključen.
• Poslovođenje (delovodstvo): Vođenje i izvršavanje uobičajenih, redovnih poslova u delatnosti ortakluka.

Ako drugačije nije ugovoreno, svi ortaci zajednički učestvuju u upravljanju, a svaki ortak se smatra nalogoprimcem (punomoćnikom) ortakluka, zbog čega se na njihove odnose supsidijerno primenjuju pravila ugovora o nalogu.

Pravila poslovođenja

• Sistem odlučivanja: O pitanjima redovnog poslovanja odlučuje se većinom glasova svih ortaka.
• Način glasanja:
  • Glasanje po glavama (Zakonska pretpostavka): Svi ortaci su ravnopravni i svaki ima jedan glas, bez obzira na veličinu uloga.
  • Glasanje po kapitalu: Može se ugovoriti da glasovi budu srazmerni udelu u kapitalu, gde odluku donosi većina onih čiji ugovoreni udelu čine više od polovine ukupnog kapitala.
• Neovlašćeno poslovođenje: Ako ortak preduzme posao bez potrebne saglasnosti većine, smatra se neovlašćenim zastupnikom (nezvani vršilac tuđih poslova) i taj posao obavezuje ortakluk samo ako ga ostali naknadno odobre većinom glasova.

Postavljanje i smena poslovođe (delovođe)

Poslovođenje se može poveriti jednom licu (ortaku ili trećem licu), a od načina imenovanja zavisi njegov položaj:

1. Statutarni poslovođa: Imenovan direktno po imenu u ugovoru o ortakluku. Njegova ličnost je bitan sastojak ugovora i može se smeniti samo jednoglasno (uz saglasnost svih ortaka, pri čemu on nema pravo glasa o svojoj smeni). Ako on umre, da ostavku ili istupi, to daje opravdan osnov ostalim ortacima da takođe istupe iz ortakluka.
2. Većinski imenovan poslovođa: Postavlja se naknadnom odlukom ortaka i smenjuje se običnom većinom glasova.

Zastupanje ortakluka

Ortak sme da zastupa ortakluk prema trećim licima samo uz saglasnost svih ortaka za svaki pojedinačni posao, ili na osnovu punomoćja. Punomoćje za redovno poslovanje daje se većinom glasova, dok je za vanredne poslove obavezna jednoglasnost svih ortaka.

---

6. UNUTRAŠNJI ODNOSI (OBAVEZE I PRAVA ORTAKA)

Obaveze ortaka prema ortakluku

• Unošenje uloga: Imperativna obaveza; ortakluk ne može osloboditi člana ove dužnosti jer bi time izgubio status ortaka. Vrsta uloga se može promeniti samo uz saglasnost svih, bez umanjenja vrednosti. Za neispunjenje obaveze primenjuje se sudska prinuda, naknada štete, ugovorna kazna ili isključenje. Ortak odgovara za pravne i materijalne nedostatke unete stvari kao prodavac.
• Nema obaveze dopune uloga: Ortakluk ne može prisiliti člana da unese dodatni ulog mimo ugovora. Ako ga na to prisiljavaju, ortak ima pravo na istupanje (razortačenje). Takođe, ortak ne može samovoljno povući ili umanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih.
• Rad: Obaveza doprinosa radom srazmerno udelu, osim ako je ugovorom oslobođen te dužnosti. Pri radu mora postupati sa pažnjom dobrog domaćina (u suprotnom odgovara za štetu). Pravo na platu ili naknadu za rad ima samo ako je izričito ugovoreno (tada gubi pravo na učešće u dobiti po osnovu tog rada).
• Učešće u upravljanju: Predstavlja više teret nego obavezu; ortak se ne može prisiliti da glasa ili vodi poslove, ali tada snosi rizik odluka koje donese većina.
• Vernost (odanost): Zabrana nadređivanja ličnog interesa zajedničkom. Zabranjeno je odavanje poslovnih tajni i obavljanje konkurencijske delatnosti van ortakluka. Ugovor sa ortaklukom (sukob interesa) ortak može zaključiti isključivo uz saglasnost svih ostalih ortaka (u suprotnom sledi isključenje ili naknada štete).
• Polaganje računa: Obaveza obaveštavanja ortaka o toku posla i ustupanja ostvarene koristi. Polaganje računa je obavezno periodično (npr. na kraju poslovne godine kod dugotrajnih poslova), kao i u slučaju smrti, istupanja, isključenja ili prestanka ortakluka.
• Učešće u gubitku: Ortak snosi gubitak srazmerno svom udelu u kapitalu, a ortak koji je uložio samo rad – srazmerno svom udelu u dobiti (on gubi samo uloženi trud). Zabranjeno pravilo: Lavovska klauzula (clausula leonina) kojom bi neki ortak bio potpuno oslobođen učešća u gubitku je apsolutno ništavna.

Prava ortaka

• Uzajamnost: Obaveza jednog ortaka je pravo svih ostalih.
• Naknada troškova: Pravo na refundaciju opravdanih i neluksuznih troškova koje je ortak podneo iz svoje privatne imovine za potrebe ortakluka (čak i ako je posao bio neuspešan, pod uslovom da ortak nije kriv za neuspeh).
• Nadzor: Neotuđivo pravo ortaka da u svako vreme, o svom trošku, izvrši uvid u račune, knjige i isprave ortakluka. Ovo pravo se ne može isključiti ugovorom.
• Učešće u dobiti: Pravo na srazmerni deo ostvarene neto dobiti (nakon odbitka uloga, troškova i gubitaka). Zabranjeno pravilo: Ugovorna odredba kojom se neki ortak potpuno lišava prava na dobit je ništavna (takođe se smatra lavovskom klauzulom). O podeli dobiti ortaci odlučuju jednoglasno.
  • Pravilo za ortaka koji je uložio samo rad: Ako učešće u dobiti nije ugovoreno, njegov deo se određuje prema značaju posla, uloženom trudu i ostvarenoj koristi. Ako nastane spor, veličinu udela utvrđuje sud.

---

7. ODNOSI SA TREĆIM LICIMA (SPOLJNI ODNOSI)

Preduzimanje poslova i zastupanje

Pošto ortakluk nije pravno lice, samo pojedinačni ortaci kao pravni subjekti mogu preduzimati poslove za njegov račun:

• Ako ortak istupa kao zastupnik (uz ovlašćenje), ugovor koji zaključi sa trećim licem punovažno obavezuje i sve ostale ortake. Ako prekorači ovlašćenje, svi ortaci odgovaraju solidarno kao vlastodavci.
• Ako ortak nema ovlašćenje, preduzeti posao obavezuje isključivo njega lično.
• Ako ortak istupa kao komisionar (u svoje ime, a za račun ortakluka), on sam odgovara trećem licu, bez obzira što je posao preduzet za račun zajednice.

Odgovornost ortaka za dugove ortakluka (Ključno za ispit!)

Odgovornost ortaka razlikuje se u zavisnosti od prirode ortakluka:

• U građanskom ortakluku: Ortaci odgovaraju neograničeno i podeljeno.
• U trgovačkom ortakluku: Ortaci odgovaraju neograničeno i solidarno.

Pravna definicija kategorija odgovornosti:

• Neograničena odgovornost: Ortak odgovara celokupnom svojom imovinom – kako onom unetom u ortakluk (udelom), tako i svojom preostalom privatnom imovinom van ortakluka.
• Podeljena odgovornost: Svaki ortak odgovara poveriocu za ukupni dug ortakluka samo srazmerno svom udelu u kapitalu (npr. ako ima 1/5 udela, odgovara samo za 1/5 duga prema trećem licu).
• Odsustvo supsidijarnosti: Odgovornost ortaka prema trećim licima nije supsidijerna. To znači da treće savesno lice može odmah zahtevati isplatu duga direktno od bilo kog ortaka iz njegove privatne imovine, bez obaveze da najpre pokuša namirenje iz imovine samog ortakluka.

Odgovornost ortakluka za lične dugove ortaka

• Pravna odvojenost imovine: Ortakluk i ostali ortaci ne odgovaraju za lične dugove koje je pojedini ortak napravio u svom privatnom životu.
• Pravo ličnog poverioca na razvrgnuće: Ako privatna imovina dužničkog ortaka nije dovoljna za namirenje njegovog poverioca, poverilac ima pravo da se namiri iz njegovog udela u imovini ortakluka. Pošto treće lice ne može ući u ortakluk bez saglasnosti svih, ovo pravo poverioca zapravo predstavlja pravo da zahteva razvrgnuće (prestanak i likvidaciju) celog ortakluka.
• Pravo zaštite ortakluka: Da bi sprečili propast zajednice, ostali ortaci imaju pravo da ličnom poveriocu isplate dug dužničkog ortaka, a potom taj iznos potražuju od njega. Ako ortak ne vrati dug, ostali ga mogu isključiti iz ortakluka, izvršiti obračun i prebiti uzaajamna potraživanja.

---

8. PRESTANAK ČLANSTVA

Jedno lice može prestati da bude ortak usled sledećih razloga:

Prenos udela

• Saglasnost svih: Ortak može preneti svoj udeo (teretno ili besteretno) na drugo lice samo uz izričitu saglasnost svih ostalih ortaka (jer se time menja ugovor o ortakluku koji je zasnovan na ličnim svojstvima). Ako ostali odbiju saglasnost, ortak ima pravo na istupanje.
• Unutrašnji prenos (na drugog ortaka): Menja se samo veličina udela u kapitalu. U dvočlanom ortakluku prenos celog udela na drugog ortaka nije pravno moguć, jer bi ortakluk spao na samo jednog člana, čime bi automatski prestao da postoji.
• Spoljni prenos (na treće lice): Ako ortak prenese udeo trećem licu bez saglasnosti ostalih, to treće lice ne postaje ortak niti stiče članska prava, već stiče samo pravo da zahteva isplatu udela u glavnici nakon prestanka ortakluka.

Smrt ortaka

Pravne posledice smrti zavise od broja članova ortakluka:

• U dvočlanom ortakluku: Smrt jednog ortaka automatski uzrokuje prestanak celog ortakluka.
• U višečlanom ortakluku (više od dva člana): Smrt jednog člana po pravilu ne gasi ortakluk, već preostali ortaci nastavljaju zajednički rad. Izuzetak: Višečlani ortakluk će prestati ako je rad zajednice zavisio isključivo od naročitih ličnih sposobnosti umrlog ortaka, pod uslovom da to zahtevaju ostali članovi.
• Položaj naslednika: Naslednici ne stupaju na mesto umrlog po sili zakona. Za njihov ulazak potreban je njihov pristanak i saglasnost svih nadživelih ortaka. Ako naslednici ne stupe u ortakluk, vrši se obračun i utvrđuje likvidaciona vrednost udela umrlog člana na dan smrti (surplus se isplaćuje naslednicima, a eventualni manjak naslednici namiruju ortakluku isključivo u granicama vrednosti svog naslednog dela).
• Izjednačeni statusi: Sa smrću fizičkog lica izjednačavaju se prestanak pravnog lica (usled stečaja ili likvidacije), kao i potpuno ili delimično lišenje poslovne sposobnosti ortaka.

Istupanje (Jednostrani raskid ugovora)

• Ortak ima neotuđivo pravo da istupi iz ortakluka na neodređeno vreme kada god želi. Kod ortakluka na određeno vreme, istupanje je moguće samo ako je to ugovorom izričito predviđeno.
• Zabrana istupanja u „nevreme“: Istupanje se ne sme vršiti u vreme koje bi ostalim ortacima nanelo znatnu štetu. U suprotnom, istupilac je dužan da preostalima nadoknadi prouzrokovanu štetu.
• Postupak: Izjava o istupanju (otkaz) mora se saopštiti svim ortacima, a ugovor se smatra raskinutim kada se saopšti poslednjem ortaku (može i usmeno).
• Pravno dejstvo: U dvočlanom ortakluku dolazi do prestanka zajednice. U višečlanom, ortakluk opstaje ako preostali to žele, a sa istupiocem se vrši obračun radi isplate likvidacione vrednosti udela.
• Povraćaj unetih stvari: Ako je ortak uneo stvar samo na upotrebu, ima pravo na povraćaj u naturi. Međutim, ako je ta stvar ključna za rad zajednice, dužan je da je ostavi na korišćenje primereno vreme (dok se ostali ne snađu), a ortakluk mu za to vreme plaća naknadu kao zakupac.

Isključenje ortaka

• Odluku o isključenju donose preostali ortaci jednoglasno (ortak o kome se odlučuje nema pravo glasa). Zbog toga je isključenje pravno moguće isključivo u ortakluku koji ima najmanje tri člana. Ovo pravo se ortacima ne može oduzeti ugovorom.
• Opravdani razlozi za isključenje:
  1. Ako ortak uopšte ne unese ulog ili ga unese sa nedostacima.
  2. Ako teže povređuje svoje ugovorne obaveze.
  3. Ako prestane da ispunjava ugovorene uslove.
  4. Ako padne pod stečaj.
  5. Ako bude lišen poslovne sposobnosti (potpuno ili delimično).
  6. Ako učini krivično delo kojim izgubi poverenje ostalih (krađa, prevara, pronevera).
  7. Gubitak poverenja iz bilo kog drugog opravdanog razloga (npr. bahatost, pijanstvo).
• Pravne posledice: Isključeni ortak dužan je da nadoknadi štetu koju je prouzrokovao, a sa njim se vrši konačni obračun likvidacione vrednosti udela prema stanju imovine na dan isključenja.

---

9. PRESTANAK ORTAKLUKA I LIKVIDACIJA

Opšti razlozi za prestanak ortakluka

Ugovor o ortakluku prestaje u sledećim slučajevima:

1. Istekom ugovorenog roka (kod ortakluka na određeno vreme).
2. Završetkom posla radi kojeg je osnovan (npr. izgradnja zgrade).
3. Sporazumnim raskidom ugovora: Kada prestane zajednička volja članova (affectio societatis), ortaci mogu u svako doba zaključiti sporazum o prestanku (može i usmeno, osim ako je pismena forma nužna radi povraćaja nepokretnosti uknjižene kao susvojina).
4. Nastupanjem objektivne nemogućnosti obavljanja posla: Usled promenjenih okolnosti (npr. trajna bolest ili povreda ključnog ortaka, zakonska zabrana uvoza/izvoza).
5. Propasti imovine ortakluka: Kada propadne imovina ili njen bitan deo (npr. u požaru ili zemljotresu).
6. Usled lošeg poslovanja (Iscrpljivanje kapitala): Kada su rashodi trajno veći od prihoda, pa se imovina mora krčmiti ili se ortakluk zadužuje preko mogućnosti vraćanja.
7. Smrću ili istupanjem člana (pod uslovima predviđenim za dvočlani ortakluk ili u slučaju gubitka ključnih sposobnosti ortaka).

Pravna nemogućnost stečaja

• Pošto ortakluk nema svojstvo pravnog lica, on ne može pasti pod stečaj usled lošeg poslovanja.
• Prema propisima u Srbiji, stečaj se može otvoriti isključivo nad pravnim licima (fizička lica, pa samim tim i običan ugovorni ortakluk, ne mogu otići u stečaj). Prestanak se stoga sprovodi kroz postupak likvidacije.

Postupak likvidacije ortakluka

Likvidacija je postupak uređivanja imovinskih odnosa između ortakluka i trećih lica, kao i između samih ortaka, radi namirenja potraživanja, isplate dugova i raspodele preostale imovine. Sprovode ga sami ortaci (pre svega poslovođa), a lice koje rukovodi postupkom naziva se likvidator (u slučaju spora, likvidatora određuje sud).

Postupak obuhvata sledeće faze i pravila:

• Obustava novih poslova: Završavaju se započeti poslovi, a novi se ne smeju preduzimati (osim ako je to nužno da se spreči šteta).
• Početni likvidacioni bilans: Na samom početku vrši se popis i procena celokupne imovine, potraživanja i dugova.
• Namirenje dugova i potraživanja: Prvo se u potpunosti isplaćuju dugovi poveriocima ortakluka.
• Raspodela preostale imovine:
  • Ako preostane imovina u naturi, ona se raspodeljuje ortacima kako bi se svakom vratio ulog (pod uslovom da se stvar može individualizovati).
  • Ako raspodela u naturi nije moguća ili je imovina manja od vrednosti uloga, preostala imovina se prodaje i formira se likvidaciona masa u novcu iz koje se ortacima isplaćuje vrednost uloga.
  • Izuzetak: Ortaci koji su uložili isključivo svoj rad nemaju pravo da učestvuju u podeli ove imovinske/likvidacione mase (vraćaju se samo materijalni ulozi).
• Ishodi likvidacije (Dve situacije):
  1. Ako postoji višak (Dobit): Dobit koja preostane nakon isplate svih materijalnih uloga deli se među svim ortacima srazmerno udelima.
  2. Ako postoji manjak (Gubitak): Ako likvidaciona masa nije dovoljna da pokrije punu vrednost unetih uloga, reč je o gubitku. Ortacima se uneti ulozi isplaćuju u ugrađenom, umanjenom iznosu, srazmerno nastalom manjku likvidacione mase.
• Završni bilans: Likvidacija se okončava donošenjem završnog bilansa koji se usvaja jednoglasnošću svih ortaka.