I POJAM I DEFINICIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
- Teorijska definicija: Privredno društvo je organizacija sa svojstvom pravnog lica koja obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Ono predstavlja centralni pojam i osnovni element predmeta kompanijskog prava.
- Zakonska definicija: Prema Zakonu o privrednim društvima (ZPD), privredno društvo je „pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti“.
II ČETIRI KLJUČNE OSOBINE PRIVREDNOG DRUŠTVA
Privredno društvo se odlikuje specifičnim obeležjima koja ga pravno razlikuju od drugih subjekata (poput preduzetnika ili običnog ortakluka):
1. Pravni subjektivitet
- Privredno društvo je samostalni pravni subjekt koji poseduje sopstveni pravni subjektivitet, potpuno odvojen i različit od subjektiviteta njegovih članova (osnivača, ulažača, vlasnika).
- Razlika od preduzetnika i ortakluka: Za razliku od preduzetnika i ugovornog ortakluka koji nemaju svojstvo pravnog lica, društvo je pravno lice.
- Istupanje na tržištu: Dok kod običnog ortakluka ortaci poslove preduzimaju u svoje ime a za račun zajednice, privredno društvo poslove na tržištu uvek preduzima u svoje ime i za svoj račun.
2. Organizaciono jedinstvo i trajnost
- Privredno društvo je organizacija bez obzira na to da li ima jednog ili više članova.
- Unutrašnja pravila: Organizaciono jedinstvo se zasniva na unutrašnjim opštim aktima društva (npr. osnivački akt, statut ili pravilnik). Ova pravila su obavezujuća za sve članove, organe i zaposlene, a njihovo kršenje povlači sankcije (npr. isključenje člana, razrešenje direktora).
- Trajnost: Zahvaljujući unutrašnjoj čvrstini, društvo ostaje trajno i stabilno bez obzira na personalne i imovinske promene koje pretrpi tokom poslovanja (npr. promena vlasnika, direktora, imovine ili delatnosti).
- Vreme osnivanja: Zakonski se pretpostavlja da se društvo osniva na neodređeno vreme, osim ako osnivačkim aktom nije izričito predviđeno da traje do isteka određenog roka ili ostvarenja konkretnog cilja.
3. Sopstvena lična obeležja (Individualizacija)
Kao poseban pravni subjekt, društvo poseduje sopstvena lična obeležja po kojima se prepoznaje u pravnom prometu i razlikuje od svojih članova i ostalih učesnika na tržištu. Ova obeležja su:
- Poslovno ime.
- Sedište.
- Delatnost.
- Matični broj.
4. Postojanje i uloga organa društva
- Organizaciono jedinstvo i funkcionisanje društva obezbeđuju njegovi organi. Oni su ovlašćeni da vode poslove, štite interese društva prema trećim licima i obezbeđuju poštovanje unutrašnjih pravila.
- Dužnost odanosti i odgovornost: Budući da lica u organima imaju veća prava i vlast, ona snose i pojačanu obavezu odanosti prema društvu. Ukoliko povrede ove obaveze, lično odgovaraju za štetu koju time prouzrokuju društvu.
- Izuzetak kod društava lica: Neke forme društava (poput ortačkog i komanditnog) ne moraju imati posebne organe. U tom slučaju, funkcije organa vrše neposredno i lično sami vlasnici (ortaci), na koje se tada shodno primenjuju ove pojačane obaveze.
III PRAVNI OBLICI (FORME) PRIVREDNIH DRUŠTAVA U SRBIJI
Prema unutrašnjoj strukturi, u Republici Srbiji razlikuju se četiri zakonom imenovana i uređena organizaciona oblika privrednih društava. Ako ugovornici žele da obavljaju delatnost putem društva, moraju izabrati isključivo jednu od sledećih formi:
- Ortačko društvo (OD).
- Komanditno društvo (KD).
- Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO).
- Akcionarsko društvo (AD).
- Izbor forme: Ugovornici vrše izbor konkretnog oblika društva prilikom osnivanja, u zavisnosti od svojih specifičnih potreba i interesa u poslovanju.
