Oznaka: Dejstva registracije privrednih subjekata

Subjekti i predmet registracije privrednih subjekata, upis u registar i postupak registracije

16. avgusta 2026.

I PREDMET REGISTRACIJE

1. Pojam i suština predmeta registracije

  • Predmet registracije čine zakonom propisane pravne činjenice koje moraju ili mogu da se evidentiraju u Registru privrednih subjekata.
  • Standardizacija: Registar sadrži standsrdizovane podatke radi preglednosti i informisanja trećih lica.
  • Princip enumeracije (Numerus clausus): Privredni subjekt ne može da registruje bilo koji podatak, već isključivo one pravne činjenice čija je registracija zakonom izričito propisana.

2. Klasifikacija podataka podobnih za registraciju

Prema obaveznosti upisa, podaci se dele na:

  • Obavezni podaci: Pravne činjenice čiji je upis izričito naložen zakonom.
    • Primeri: Sticanje svojstva društva ili preduzetnika, članovi društva (osim akcionara), osnivački akt, statut i njihove izmene, zakonski zastupnici, prokurista, osnovni kapital, statusne promene.
  • Mogući (dobrovoljni) podaci: Pravne činjenice čija je registracija dopuštena, ali nije obavezna.
    • Primer: Ograničenje ovlašćenja zastupnika u vidu zajedničkog zastupanja (obaveznog supotpisa). Ako se registruje, deluje prema trećim licima; ako se ne registruje, važi samo inter partes (između društva i zastupnika).
  • Nepodobni podaci: Činjenice koje zakon uopšte ne predviđa za upis.
    • Primeri: Akcionari koji nisu osnivači (oni se registruju u Centralnom registru hartija od vrednosti, a ne u APR-u), punomoćnici (osim prokuriste), vrednost neto imovine (kapitala) društva.

II POSTUPAK REGISTRACIJE KOD APR-A

1. Pravna priroda i pokretanje postupka

  • Pravna priroda: Predstavlja poseban upravni postupak. Na sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o postupku registracije (ZPR) supsidijerno se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku (ZUP).
  • Pokretanje postupka: Po pravilu se pokreće podnošenjem registracione prijave. Izuzetno, APR ga pokreće po službenoj dužnosti kada je to zakonom propisano ili radi zaštite javnog interesa.

2. Registraciona prijava i rokovi

  • Definicija: Pismeni ili elektronski zahtev stranke upućen Agenciji da izvrši registraciju određene pravne činjenice.
  • Aktivna legitimacija (Ko može podneti prijavu):
    1. Fizičko lice koje želi da postane ili jeste preduzetnik.
    2. Osnivač privrednog društva (u postupku osnivanja).
    3. Zastupnik privrednog društva (npr. direktor DOO, ortak OD).
    4. Zakonom ovlašćeno lice za specifične podatke.
    5. Izuzeci: Kod prenosa udela prijavu mogu podneti i prenosilac i sticalac udela; kod ostavke zastupnika prijavu može podneti i bivši zastupnik.
  • Zakonski rok za podnošenje: Najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka pravne činjenice (osim ako je zakonom određen drugi rok).

3. Postupanje registratora i rokovi odlučivanja

Nakon prijema prijave, registrator ispituje formalne uslove i mora odlučiti u roku od 5 radnih dana:

  • Usvajanje prijave: Ako su ispunjeni svi formalni uslovi, registrator donosi rešenje o usvajanju bez učešća stranke, unosi podatke u registar i javno ih objavljuje na internet stranici APR-a.
  • Odbacivanje prijave: Ako formalni uslovi nisu ispunjeni, registrator donosi rešenje o odbacivanju.
    • Neotklonjivi nedostaci: (npr. neotklonjiva nenadležnost ili nepodobnost podatka) – postupak se trajno obustavlja u prvom stepenu.
    • Otklonjivi nedostaci: Registrator navodi nedostatke u rešenju. Ako podnosilac u roku od 30 dana od objave rešenja podnese novu, urednu prijavu i pozove se na broj prethodnog rešenja, zadržava prvenstvo (prioritet) ranije podnete prijave.

4. Pravne posledice ćutanja registratora (Fikcija usvajanja)

  • Opšte pravilo: Ako registrator ne odluči u roku od 5 radnih dana, zakonski se smatra da je prijava usvojena. Registrator je dužan da donese pozitivno rešenje i odmah izvrši registraciju.
  • Izuzetak: Pravilo o ćutanju administracije kao usvajanju ne važi ako prijavljena činjenica uopšte ne može biti registrovana (zbog apsolutne nenadležnosti, nepodobnosti podatka ili ako je već registrovana). Tada se ćutanje tretira kao negativna odluka.

5. Naknadno brisanje po službenoj dužnosti

  • Sadržina: Registrator može samoinicijativno ukinuti svoje rešenje i obrisati podatak/dokument ako naknadno uoči da u momentu registracije nisu bili ispunjeni svi formalni uslovi.
  • Prekluzivni rok: Najkasnije u roku od 12 meseci od narednog dana od dana objavljivanja registrovane činjenice.

6. Pravna zaštita (Žalba i upravni spor)

  • Žalba: Dozvoljena je protiv rešenja registratora, ali ne odlaže izvršenje rešenja.
  • Rok i kome se izjavljuje: Podnosi se ministru privrede (preko APR-a) u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja.
  • Ograničenje u žalbenom postupku: U žalbi se ne mogu isticati nove činjenice niti prilagati dokumenti koji nisu bili sastavni deo prvobitne prijave.
  • Samokontrola registratora: Po prijemu žalbe, registrator u roku od 5 radnih dana može sam doneti rešenje o odbacivanju (ako je neblagovremena/nedopuštena) ili usvojiti prijavu ako utvrdi da je žalba osnovana. U suprotnom, žalbu odmah prosleđuje ministru.
  • Odluka ministra: Ministar privrede mora odlučiti u roku od 30 dana od prijema žalbe (odbaciti, odbiti ili usvojiti žalbu). Odluka ministra je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor pred sudom.

III VRSTE REGISTRACIJE

1. Constitutiona i deklarativna registracija (Prema značaju za nastanak činjenice)

Ovo je ispitno najvažnija podela:

  • Konstitutivna registracija: Upis je neophodan uslov da bi pravna činjenica uopšte nastala u pravnom svetu. Mora biti izričito propisana zakonom.
    • Primeri: Sticanje svojstva pravnog lica (društva) ili statusa preduzetnika, statusne promene, povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala. (Činjenica ne postoji pre upisa).
  • Deklarativna registracija: Pravna činjenica nastaje i postoji nezavisno od registracije, a upis služi samo za obaveštavanje trećih lica (publicitet). Zakon pretpostavlja da je registracija deklarativne prirode osim ako je drugačije propisano.
    • Primeri: Upis zastupnika (direktora, prokuriste), ogranaka. (Činjenica postoji van registra).

2. Prinudna i dobrovoljna registracija (Prema obavezi podnošenja)

  • Prinudna registracija: Zakon nalaže ovlašćenom licu obavezu da podnese prijavu radi upisa pod pretnjom sankcije (npr. osnivački akt i njegove izmene, promena direktora, likvidacioni upravnik).
  • Dobrovoljna registracija: Lice ima slobodu izbora da li želi da registruje činjenicu (npr. svojstvo društva/preduzetnika pre početka delatnosti, ograničenja ovlašćenja zastupnika u vidu supotpisa, sticanje/prestanak svojstva člana društva).

3. Tačna i netačna registracija (Prema podudarnosti sa stvarnim stanjem)

  • Tačna registracija: Postoji potpuna podudarnost između registrovanog podatka i materijalno-pravnog (stvarnog) stanja stvari u trenutku registracije.
  • Netačna registracija: Postoji raskorak između registrovanog podatka i stvarnog stanja stvari (npr. registrovano sedište je u Beogradu, a stvarno u Novom Sadu).
    • Ključno pravilo za ispit: Netačna registracija je teorijski i praktično moguća isključivo kod deklarativne registracije. Kod konstitutivne registracije raskorak je nemoguć jer činjenica nastaje samim upisom i ne može postojati van registra.

IV DEJSTVA REGISTRACIJE

1. Pojam i podela dejstava registracije

  • Pojam/Definicija: Pod dejstvima registracije podrazumevaju se privatnopravne posledice upisa, odnosno propuštanja upisa određene pravne činjenice u registar.
  • Osnovna podela: Postoje dve osnovne vrste dejstava registracije:
    1. Dejstva u odnosu na samu pravnu činjenicu koja se upisuje (konstitutivno ili deklarativno dejstvo).
    2. Dejstva u odnosu na treća lica (materijalni publicitet registra).

2. Dejstva u odnosu na samu pravnu činjenicu

Zavisno od uticaja upisa na nastanak činjenice, razlikuju se:

  • Konstitutivan upis: Direktno dovodi do nastanka pravne činjenice u pravnom svetu (upis proizvodi privatnopravna dejstva na samu činjenicu, npr. osnivanje društva).
  • Deklarativan upis: Ne utiče na nastanak same činjenice (ona već postoji), već samo zvanično objavljuje njeno pređašnje postojanje (npr. promena direktora). Ipak, i deklarativni upis proizvodi izuzetno važna dejstva prema trećim licima.

3. Dejstva u odnosu na treća lica (Materijalni publicitet)

  • Suština i opravdanje: Svako zainteresovano lice ima pravo besplatnog uvida u registar bez dokazivanja pravnog interesa. Zbog javnog karaktera registra, upisane činjenice proizvode dejstva prema svim trećim učesnicima u pravnom prometu (deluju erga omnes).
  • Podela materijalnog publiciteta:
    • Pozitivan publicitet: Pravne posledice onoga što je upisano (što registar „govori“ trećim licima).
    • Negativan publicitet: Pravne posledice propuštanja upisa obavezne činjenice (što je rezultat „ćutanja“ registra).

V POZITIVAN PUBLICITET REGISTRA

Dejstva upisanih podataka direktno zavise od njihove istinitosti, pa se pozitivni publicitet deli na dve situacije:

A. Pozitivan publicitet u slučaju tačne registracije (Pretpostavka nesavesnosti)

Kada je podatak tačno upisan i objavljen, zakonski se smatra da su treća lica sa njim upoznata, te se više ne mogu pozivati na svoje neznanje.

  • Pretpostavka nesavesnosti: Smatra se da su treća lica upoznata sa tačno registrisanim podatkom počev od narednog dana od dana objavljivanja registracije.
  • Pet kumulativnih uslova za nastanak ove pretpostavke:
    1. Obaveznost upisa te činjenice (pretpostavka ne važi za činjenice čija je registracija zakonom samo dopuštena/dobrovoljna).
    2. Tačnost upisanog podatka.
    3. Izvršen upis i objava na internet stranici APR-a.
    4. Nastupanje roka (pravno dejstvo počinje tek narednog dana od dana objave).
    5. Svojstvo trećeg lica (svako lice koje nije sam subjekt registracije povodom tog podatka).
  • Pravne posledice: Privredni subjekt može uspešno istaći tačno upisanu činjenicu protiv bilo kog trećeg lica (čak i ako ono stvarno nije čitalo registar).
  • Izuzetak (Privremena oborivost): Ova pretpostavka je oboriva isključivo u roku od 15 dana od dana objave. U tom kratkom roku treće lice može dokazivati na sudu da mu je bilo objektivno nemoguće da se upozna sa objavljenim podatkom. Nakon isteka 15 dana, pretpostavka postaje apsolutno neoboriva.

B. Pozitivan publicitet u slučaju netačne registracije (Zaštita savesnih lica)

Kada je podatak neistinito (netačno) upisan i objavljen, zakon štiti savesna treća lica koja su se pouzdala u registar.

  • Sedam kumulativnih uslova za zaštitu trećeg lica:
    1. Dopuštenost upisa te činjenice (nebitno je da li je upis bio obavezan ili dobrovoljan, važno je da je zakonom dopušten).
    2. Netačnost upisanog podatka.
    3. Izvršen upis i objava.
    4. Svojstvo trećeg lica (izuzima se sam subjekt registracije i lice na koje se podatak direktno odnosi).
    5. Savesnost trećeg lica (u trenutku preduzimanja radnje nije znalo niti je moralo znati za netačnost podatka u registru).
    6. Pouzdanje u upisani podatak (treće lice je stvarno verovalo u istinitost onoga što piše u registru).
    7. Preduzimanje pravne radnje (treće lice je na osnovu tog pouzdanja zaključilo ugovor, podnelo tužbu ili preduzelo drugu voljnu radnju).
  • Ključne pravne posledice:
    • Zabrana prigovora neistinitosti: Subjekt registracije ne može prema savesnom trećem licu istaći prigovor da je upisani podatak netačan (npr. ne može tvrditi da ugovor ne važi jer je u registru greškom APR-a bio upisan pogrešan direktor).
    • Pravo izbora (Fikcija istinitosti): Savesno treće lice ima pravo da bira da li će se pozvati na registarsko stanje (fikciju istinitosti) ili na stvarno stanje, u zavisnosti od toga šta je za njega povoljnije.
    • Zabrana zloupotrebe: Treće lice ne može da u pogledu iste pravne radnje kombinuje delove stvarnog i delove registarskog stanja kako bi izvuklo najveću korist.

VI NEGATIVAN PUBLICITET REGISTRA (Dejstvo „ćutanja“ registra)

Nastupa kada obavezna pravna činjenica stvarno postoji u pravnom životu, ali nije upisana i objavljena u registru.

  • Pravna praznina i analogija: Pošto važeće srpsko kompanijsko pravo ne uređuje detaljno posledice propuštanja obaveznog upisa, ova praznina se u celosti popunjava analogijom sa pravilima o netačnoj registraciji (jer i ovde postoji raskorak između stvarnosti i registra).
  • Sedam kumulativnih uslova za primenu:
    1. Obaveznost upisa te pravne činjenice.
    2. Stvarno (materijalnopravno) postojanje činjenice u stvarnosti.
    3. Propuštanje upisa i objave u APR-u.
    4. Svojstvo trećeg lica (izuzima se subjekt i lice na koje se podatak odnosi).
    5. Savesnost trećeg lica (nije znalo niti moralo znati da ta neupisana činjenica stvarno postoji).
    6. Pouzdanje u „ćutanje“ registra (treće lice je opravdano verovalo da činjenica ne postoji jer je nema u registru).
    7. Preduzimanje pravne radnje (zaključenje ugovora, pokretanje spora).
  • Pravne posledice:
    • Zabrana isticanja stvarnog stanja: Subjekt registracije ne može prema savesnom trećem licu isticati da neupisana činjenica postoji (npr. ne može se pozvati na činjenicu da je opozvao prokuristu ako taj opoziv nije registrovan).
    • Fikcija nepostojanja: Neupisana činjenica se prema savesnom trećem licu tretira kao nepostojeća.
    • Pravo izbora: Savesno treće lice ponovo ima pravo da izabere šta mu je povoljnije – stvarno stanje ili registarsko stanje (ćutanje registra).
    • Zabrana kombinovanja: Treće lice ne može za istu radnju istovremeno da se poziva i na fikciju nepostojanja i na stvarno postojanje činjenice.