Javno preduzeće je specifična forma privrednog subjekta sa svojstvom pravnog lica kog osniva država radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

• Ratio legis: Delatnosti od opšteg interesa (npr. energetika, komunalne delatnosti, saobraćaj) zahtevaju trajno i redovno zadovoljavanje potreba građana. Njihov kontinuitet mora biti zaštićen zakonom, nezavisno od isključivo komercijalnih interesa samog preduzeća.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravna forma: Javno preduzeće nije privredno društvo, već poseban subjekt javnog sektora uređen Zakonom o javnim preduzećima (ZJP).
• Supsidijarna primena ZPD: Za sva statusnopravna pitanja koja ZJP ne uredi, na javna preduzeća se supsidijarno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima koja važe za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
• Vlasništvo (100%): Država (odnosno autonomna pokrajina ili lokalna samouprava) je jedini osnivač i član sa 100% udela.
• Javna ovlašćenja: Radi lakšeg ostvarivanja opšteg interesa, javnom preduzeću se često poveravaju javna ovlašćenja, pri čemu se ono tada tretira kao imalac tih ovlašćenja u smislu zakona o državnoj upravi.

Osnivanje i akti

• Osnivači: Isključivo javnopravne teritorijalne jedinice – Republika Srbija, autonomna pokrajina (AP) ili jedinica lokalne samouprave (JLS).
• Akti: Preduzeće ima osnivački akt (donosi ga Vlada RS ili skupština AP/JLS), statut i druge opšte akte (poput tarife).
• Registracija: Svojstvo pravnog lica preduzeće stiče tek upisom u Registar privrednih subjekata, a delatnost otpočinje tek kada nadležni organ utvrdi da su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Organi društva (Upravljanje) Za razliku od klasičnih društava kapitala, javno preduzeće nema skupštinu. Zakon specifično propisuje dva organa: Nadzorni odbor i direktora.

• Nadzorni odbor (NO):
  • Sastav i kvorum: Ako je osnivač Republika Srbija, NO ima 5 članova, a ako je osnivač AP ili JLS, onda ima 3 člana (mandat je 4 godine). Obavezno se jedan član bira kao predstavnik zaposlenih. Republička preduzeća moraju imati i jednog nezavisnog člana NO.
  • Nadležnosti: Spaja klasične nadležnosti skupštine i nadzornog odbora (usvaja statut, plan poslovanja, finansijske izveštaje, odlučuje o statusnim promenama i kontroliše direktora). Ključno ograničenje: Za sve najbitnije odluke (statut, program poslovanja), NO može doneti odluku samo uz saglasnost osnivača (Vlade ili lokalne skupštine).
  • Republička javna preduzeća obavezno formiraju i komisiju za reviziju, kojom predsedava nezavisni član NO.
• Direktor:
  • Bira se isključivo preko javnog konkursa, a imenuje ga Vlada RS ili nadležni lokalni organ.
  • Status: Direktor je po sili zakona javni funkcioner, zbog čega podleže strogim propisima o sprečavanju korupcije, prijavi imovine i sukobu interesa.
  • Zastupa preduzeće i vodi poslovanje. Bira svoje izvršne direktore (kojih može biti maksimalno sedam). Izvršni direktori nemaju sopstvene nadležnosti, već rade samo u granicama ovlašćenja koja im delegira direktor.

Specifičnosti klasičnih privrednih društava sa učešćem države Država može osnovati i klasična AD ili DOO, pri čemu postoje tri bitna izuzetka od opštih pravila ZPD-a:

1. Društva (AD/DOO) u 100% javnom vlasništvu (koja obavljaju delatnost od opšteg interesa): Na njih se rigorozno primenjuju pravila za javna preduzeća – direktor se bira javnim konkursom i javni je funkcioner, primarni cilj je opšti interes, a predstavnik države u Skupštini mora ispunjavati iste uslove kao član NO u javnom preduzeću.
2. Društva od strateškog značaja: Država u njima poseduje najmanje 25% kapitala. Ako država ima kontrolni paket, primenjuju se odredbe ZJP o programu poslovanja i javnosti u radu.
3. AD sa zlatnim akcijama: Zlatna akcija daje državi pravo veta ili kontrole nad bitnim odlukama u akcionarskom društvu bez obzira na udeo u kapitalu. Pravilo: Kako ZPD ne poznaje ovakvu akciju, ona apsolutno mora biti propisana posebnim zakonom da bi bila dozvoljena.

Prestanak/Statusne promene

• U pogledu redovnog prestanka, usled pravne praznine u ZJP, supsidijarno se primenjuju pravila ZPD za društvo sa ograničenom odgovornošću.
• Stečaj i zaštita (Izuzetak): Prema Zakonu o stečaju, nad javnim preduzećem se ne može otvoriti stečajni postupak ukoliko se ono isključivo ili pretežno finansira iz javnih prihoda (budžeta).
• Odgovornost: U situaciji kada se nad javnim preduzećem ne može sprovesti stečaj (jer je država obezbedila takav model finansiranja), osnivač (država) solidarno odgovara za sve njegove obaveze.