Oznaka: Kooperativni svedok

Isključenje javnosti sa glavnog pretresa

22. jula 2026.

Glavni pretres je javan.

  • Starosna granica za publiku: Zakonodavac propisuje da glavnom pretresu u svojstvu publike mogu prisustvovati samo lica starija od 16 godina.
  • Razlika u odnosu na ranije rešenje: Prema ranijem pravilu, pravo da prisustvuje i prati tok pretresa imao je svaki punoletni građanin (pod uslovom da nije nosio oružje/opasno oruđe i da nije bio procesno zainteresovan). Nova koncepcija uvodi nižu starosnu granicu (16 godina).
  • Mogućnost odstupanja: Načelo javnosti nije apsolutno i podrazumeva mogućnost potpunog ili delimičnog isključenja javnosti sa glavnog pretresa pod zakonom predviđenim uslovima.

Isključenje javnosti: Pokretanje postupka i zakonski razlozi

  • Vremenski okvir: Odluka se može doneti u bilo kom trenutku od otvaranja zasedanja pa do završetka glavnog pretresa.
  • Inicijativa za donošenje odluke: Veće može doneti odluku o isključenju javnosti:
    • po službenoj dužnosti (samoinicijativno), ili
    • na predlog stranke ili branioca.
  • Obligatoran uslov: Odluka se uvek donosi tek nakon izjašnjenja stranaka i branioca.
  • Vremenski obim isključenja: Javnost se može isključiti za ceo glavni pretres ili samo za jedan njegov deo.
  • Materijalni uslovi (Alternativno propisani razlozi za isključenje): Isključenje javnosti mora biti neophodno radi zaštite neke od sledećih vrednosti:
    1. interesa nacionalne bezbednosti;
    2. javnog reda i morala;
    3. interesa maloletnika;
    4. privatnosti učesnika u postupku;
    5. drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.

Teorijsko-ustavni problem petog razloga

  • Razlog zaštite „drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu“ predstavlja izrazito široku i nepreciznu normu (tzv. „kaučuk“ normu).
  • U teoriji se ističe da je ova norma potencijalno protivustavna jer Ustav Republike Srbije ne poznatu takav razlog kao samostalan osnov za isključenje javnosti, već tu formulaciju povezuje isključivo sa javnim redom i moralom. Nasuprot tome, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) ih definiše kao dva nezavisna razloga.

Granice isključenja javnosti (Lica na koja se isključenje ne odnosi)

Odluka o isključenju javnosti ima svoja personalna ograničenja. Isključenje se nikada ne može odnositi na sledeća lica:

  • stranke (tužilac i optuženi);
  • branioca;
  • oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika;
  • punomoćnika oštećenog kao tužioca ili punomoćnika privatnog tužioca.

Izuzetak od izuzetka: Dozvola prisustva određenim licima i dužnost čuvanja tajne

Kada je javnost isključena (što je izuzetak), veće svojom odlukom može uspostaviti „izuzetak od izuzetka“ i dopustiti prisustvo određenim pojedincima.

1. Krug privilegovanih lica

Veće može dozvoliti prisustvovanje sledećim licima:

  • pojedinim službenim licima, naučnim, stručnim i javnim radnicima (po sopstvenoj proceni veća);
  • na zahtev optuženog: njegovom bračnom drugu, bliskim srodnicima i licu sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.

2. Obaveza čuvanja tajne i pravne posledice

  • Dužnost predsednika veća: Predsednik veća je u obavezi da upozori sva lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve što su na pretresu saznala.
  • Ukazivanje na sankciju: Predsednik veća im izričito ukazuje da odavanje te tajne predstavlja krivično delo.
  • Svrha upozorenja:
    • Faktička svrha: Zaštita društvene vrednosti koja je bila osnov za isključenje javnosti.
    • Krivičnopravna svrha: Formalno otklanjanje mogućnosti pozivanja na pravnu zabludu ukoliko neko od prisutnih lica ipak odade tajnu.

Formalni zahtevi i pravni lek protiv rešenja o isključenju

  • Forma i sadržina odluke: Odluka se donosi u obliku rešenja veća koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno. U tom rešenju veće može odmah odlučiti i o tome kojim se konkretnim licima dozvoljava prisustvo.
  • Pravni lek (Nemogućnost direktnog pobijanja): Protiv rešenja o isključenju javnosti nije dozvoljena posebna žalba. Ovo rešenje se može pobijati samo u žalbi protiv presude (ili rešenja koje odgovara presudi).

Poseban slučaj isključenja: Ispitivanje kooperativnih svedoka

Zakon predviđa specifičan osnov za isključenje javnosti koji se ne vezuje za opšte vrednosti (poput morala ili bezbednosti), već za samu prirodu dokazne radnje i specifičan procesni položaj aktera.

  • Predmet isključenja: Ispitivanje „kooperativnih svedoka“, odnosno:
    • okrivljenog saradnika, ili
    • osuđenog saradnika.
  • Procedura i inicijativa:
    1. Javni tužilac podnosi predlog sudu da se javnost isključi sa glavnog pretresa tokom ovog ispitivanja.
    2. Pre donošenja odluke, predsednik veća ima dužnost da zatraži od optuženog i njegovog branioca da se izjasne o predlogu tužioca.
    3. Veće donosi konačnu odluku.

Sporazum o svedočenju osuđenog

21. jula 2026.

Sporazum o svedočenju osuđenog predstavlja zakonski mehanizam za dobijanje tzv. kooperativnog svedoka.

  • Pravni status (naglasak na svedočkom svojstvu): Kod ovog instituta reč je o licu koje je već pravnosnažno osuđeno za krivično delo. Zbog toga je u njegovom statusu naglasak na svedočkom karakteru, za razliku od okrivljenog saradnika koji se i dalje aktivno krivično goni i u odnosu na koga formalno i dalje važi pretpostavka nevinosti bez obzira na priznanje.
Uslovi za zaključenje sporazuma
  • Uslov celishodnosti (pretežnost interesa): Sporazum se može zaključiti ako je značaj iskaza osuđenog za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnih dela iz delokruga tužilaštava posebne nadležnosti (npr. organizovani kriminal) pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela za koje je taj osuđeni proglašen krivim.
  • Apsolutne zakonske prepreke (isključenja): Status osuđenog saradnika ne može steći lice koje je osuđeno kao:
    1. organizator organizovane kriminalne grupe;
    2. lice koje je pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina.
  • Obavezna stručna odbrana: Prilikom zaključenja ovog sporazuma osuđeni mora imati branioca.
Forma, rokovi i sadržaj sporazuma
  • Forma i rok za podnošenje: Sporazum se sačinjava u pisanoj formi i podnosi se sudu do završetka glavnog pretresa na kojem osuđeni treba da svedoči.
  • Obavezni elementi sporazuma:
    • Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
    • Izjava osuđenog da će dati iskaz pod istim uslovima koji važe i za okrivljenog saradnika.
    • Izjava o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda ako sud u potpunosti prihvati sporazum.
  • Specifične razlike u odnosu na sporazum sa okrivljenim:
    • Sporazum ne sadrži priznanje krivice, niti mogućnost da tužilac odustane od krivičnog gonjenja (jer se radi o licu koje je već pravnosnažno osuđeno).
    • Sadrži obavezu javnog tužioca da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnog osuđujućeg okončanja postupka (u kojem je osuđeni svedočio u skladu sa obavezama) podnese zahtev da se osuđenom saradniku kazna ublaži u skladu sa Zakonikom.
Sudska kontrola i odlučivanje o sporazumu
  • Funkcionalna nadležnost suda: O sporazumu odlučuje sudija za prethodni postupak (ako je podnet pre potvrđivanja optužnice) ili predsednik veća (ako je podnet nakon potvrđivanja optužnice).
  • Procedura: Odluka se donosi na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, osuđeni i njegov branilac.
  • Vrste sudskih odluka: Sud donosi odluku u formi rešenja, kojim sporazum može da:
    1. odbaci;
    2. prihvati;
    3. odbije.
  • Shodna primena pravila: Pri donošenju ovih rešenja, sud shodno primenjuje pravila koja važe za odbacivanje, prihvatanje ili odbijanje sporazuma o svedočenju okrivljenog.
  • Dejstvo i vezanost suda: Pravnosnažno rešenje o prihvatanju sporazuma obavezuje sud prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji u ponovljenom postupku, pod uslovom da je osuđeni saradnik u potpunosti ispunio preuzete obaveze svedočenja.

Dokazna vrednost iskaza okrivljenog i osuđenog

Pravni režim ocene iskaza

  • Odsustvo posebnih zakonskih pravila: Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa posebna pravila za ocenu iskaza okrivljenog ili osuđenog saradnika.
  • Primena opštih procesnih pravila: Sud procenjuje kredibilitet i verodostojnost ovog iskaza primenom opštih pravila o oceni dokaza i načela slobodne ocene dokaza u skladu sa svojim slobodnim uverenjem.

Problem preventivnog dejstva krivične odgovornosti

  • Položaj klasičnog svedoka: Kod običnih svedoka sud ima dodatno jemstvo u vidu pretnje krivičnim gonjenjem za krivično delo davanja lažnog iskaza.
  • Položaj okrivljenog/osuđenog saradnika: Iako pretnja odgovornošću za lažan iskaz formalno postoji i za njih, ona ima znatno manje preventivno dejstvo. Razlog leži u tome što za njih u slučaju neispunjavanja obaveza nastupaju znatno teže i neposrednije posledice – protiv okrivljenog se krivični postupak pokreće ili nastavlja, dok se osuđenom saradniku kazna neće ublažiti.

Neophodnost pojačanog opreza suda

  • Nepostojanje procesne neutralnosti: Za razliku od neutralnih svedoka koji nemaju interes u pogledu sudske odluke, okrivljeni i osuđeni saradnici imaju direktan, nesporan interes da postupak teče u određenom smeru.
  • Motivi saradnje: Njihov osnovni motiv jeste saradnja sa stranom optužbe radi izbegavanja sopstvene krivične odgovornosti ili dobijanja blaže kazne.
  • Rizici po istinu: Postoji opravdana opasnost da interes za dokazivanjem u statusu „saradnika“ dovede do davanja lažnog iskaza, ili do toga da saradnik, opravdavajući sebe, neosnovano optuži druga lica.
  • Zaključak za ispit: Sud je dužan da ispolji dodatnu pažnju i oprez prilikom analize dokaznog kredibiliteta ovih iskaza, detaljno ispitujući njihovu logičnost i usaglašenost sa drugim dokazima u spisima predmeta.