I POJAM I RAZLOG FORMALIZMA NASTANKA

• Razlika od fizičkih lica: Čovek stiče pravni subjektivitet samim rođenjem, bez dodatnih formalnosti. Privredni subjekt nastaje isključivo ispunjenjem zakonskih uslova i sprovođenjem propisanog postupka (registracija).
• Ratio legis (Svrha formalizma): Zaštita pravne sigurnosti trećih lica na tržištu.
• Kako se postiže sigurnost:
  • Sprečavanjem da poslovno nesposobna lica osnivaju subjekte.
  • Upoznavanjem javnosti sa statusnim podacima (poslovno ime, sedište, delatnost, zastupnici, kapital, vlasnici).
• Uloga volje i države: Osnova nastanka je volja osnivača (privatnog lica) da uloži kapital. Država nudi samo nadzor nad zakonitošću u postupku registracije, a izuzetno se javlja kao osnivač (kod delatnosti od opšteg interesa).

---

II ČETIRI SISTEMA NASTANKA (S obzirom na uticaj države)

1. Sistem samopriznanja (Normativni sistem)

• Suština: Osnivač samostalno stiče svojstvo privrednog subjekta kada ispuni zakonske uslove i registruje se. Nije potrebna dozvola ili saglasnost države. Ovo je opšti i osnovni sistem nastanka u našem pravu.
• Pet opštih uslova:
  1. Poslovna sposobnost osnivača.
  2. Zakonitost delatnosti.
  3. Osnivački akt donet u propisanoj formi i sadržini.
  4. Organizacioni oblik (ako zakon traži specifičnu formu za delatnost, npr. banka mora biti akcionarsko društvo).
  5. Minimalni osnivački kapital (npr. 3.000.000 dinara za akcionarsko društvo).
• Nadležnost registarskog organa: Registar (u Srbiji Agencija za privredne registre – APR) ispituje isključivo zakonitost. Nema diskreciono pravo (nahođenje) niti može odbiti upis jer smatra da je društvo „necelishodno“ ili neisplativo. Ako su uslovi ispunjeni, upis je obavezan.

2. Sistem državne odluke

• Suština: Država svojom jednostranom voljom, odnosno odlukom državnog organa (zakon ili odluka Vlade/skupštine lokalne samouprave), osniva subjekt.
• Primena: Ovako nastaju javna preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa (npr. elektroprivreda, komunalne delatnosti, vojna industrija).
• Pravni položaj: Država u osnivanju nastupa kao vlast (imperium), ali u poslovanju na tržištu javno preduzeće ima status privatnopravnog subjekta i mora se registrovati kao i svi drugi.

3. Sistem odobrenja

• Suština: Pored ispunjenja zakonskih uslova, osnivač mora dobiti odobrenje (dozvolu/licencu) državnog organa pre registracije.
• Diskreciona ocena: Državni organ odlučuje po slobodnoj oceni (nahođenju). Može uskratiti dozvolu ako smatra da osnivanje nije svrsishodno ili je protivno opštem interesu, čak i ako su svi zakonski uslovi ispunjeni.
• Primena: Koristi se za visokorizične delatnosti koje zahtevaju veliku imovinu i stručnost.
• Nadležni organi u Srbiji:
  • Narodna banka Srbije (NBS): Izdaje dozvole za osnivanje poslovnih banaka i društava za osiguranje.
  • Komisija za hartije od vrednosti: Izdaje dozvole za osnivanje berzi i investicionih društava.

4. Sistem koncesije (Povlašćenja)

• Suština: Poseban oblik sistema odobrenja gde država, nakon sprovedenog javnog nadmetanja (konkursa), daje privatnom licu (koncesionaru) isključivo pravo (povlasticu) da koristi dobro od opšteg interesa.
• Ugovor o koncesiji: Pismeni javni ugovor kojim se uređuju prava i obaveze.
• Predmet koncesije:
  1. Dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini (putevi, aerodromi, luke).
  2. Prirodno bogatstvo (rude, vode, poljoprivredno zemljište).
  3. Javno preduzeće (u pogledu dobara koje inače iskorišćava).
• Finansijski odnosi i trajanje:
  • Koncesionar plaća koncesionu naknadu državi. Izuzetno država plaća njemu ako je izgradio objekat od opšteg interesa.
  • Koncesija se daje na rok od 5 do 50 godina. Nakon isteka roka, predmet se besplatno vraća široj zajednici.
  • Može se obavljati lično ili kroz mešovito društvo sa državom (javno-privatno partnerstvo).