Podnesci

1. Pojam i načini podnošenja podnesaka

• Definicija podnesaka: Podnesci su pisane ili usmene izjave i saopštenja kojima se procesni subjekti obraćaju organu postupka. Zakonik kao podneske izričito navodi: optužbu, predlog, pravni lek i drugu izjavu ili saopštenje.
• Načini podnošenja: Zakonik predviđa dva ravnopravna (alternativno propisana) načina podnošenja podnesaka:
  • Pismeno (u pisanom obliku);
  • Usmeno na zapisnik kod nadležnog organa.

2. Formalna urednost podneska i otklanjanje nedostataka

• Opšti uslov urednosti: Podnesak mora biti razumljiv i mora sadržati sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti.
• Obaveza podnošenja u dovoljnom broju primeraka: Ako se podnesak dostavlja protivnoj stranci, predaje se organu postupka u dovoljnom broju primeraka za taj organ i protivnu stranku.
  • Posledica neispunjenja: Ako podnesak nije predat u dovoljnom broju primeraka, on će se umnožiti o trošku podnosioca.
• Postupak sa neurednim (nerazumljivim ili nepotpunim) podneskom:
  1. Poziv na ispravku ili dopunu: Ako Zakonikom nije drugačije određeno, organ postupka će pozvati podnosioca da neuredan podnesak ispravi, odnosno dopuni u određenom roku.
  2. Upozorenje na posledice: Organ je dužan da u samom pozivu izričito upozori podnosioca na zakonske posledice propuštanja ovog roka.
  3. Konačna sankcija: Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, organ postupka će odbaciti podnesak.

3. Posebna pravila za elektronske podneske

• Pojam elektronskog podneska: To je podnesak sastavljen u obliku elektronskog dokumenta koji je obavezno snabdeven elektronskim potpisom podnosioca.
• Načini dostavljanja: Dostavlja se organu postupka na dva načina:
  • Putem elektronske pošte (na adresu e-pošte koju je organ postupka odredio za prijem takvih podnesaka);
  • Drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
• Potvrda o prijemu i njeno pravno dejstvo:
  • Organ postupka koji je primio elektronski podnesak dužan je da podnosiocu bez odlaganja elektronskim putem potvrdi prijem.
  • Fikcija o neposlatom podnesku: Ukoliko podnosilac ne primi potvrdu o prijemu, smatra se da elektronski podnesak nije ni poslat.
• Obrada u sudu: O primljenom elektronskom podnesku organ postupka sastavlja službenu belešku. Ako je elektronski podnesak nerazumljiv ili nepotpun, primenjuju se opšta pravila o otklanjanju nedostataka podnesaka. Bliža pravila o ovom postupku uređuju se Sudskim poslovnikom.

4. Zaštita ugleda organa i učesnika (Kažnjavanje za uvredu u podnesku)

• Dužnost organa: Organ postupka ima zakonsku dužnost da svoj ugled, kao i ugled stranaka i drugih učesnika u postupku, zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.
• Novčana kazna za uvredu: Sud će kazniti novčanom kaznom do 100.000 dinara lice koje u podnesku vređa organ postupka ili nekog od učesnika.
  • Krug lica koja se mogu kazniti: Okrivljeni, branilac, punomoćnik, zakonski zastupnik, oštećeni, privatni tužilac ili oštećeni kao tužilac.
• Specifičnosti kažnjavanja advokata: Kada sud izrekne novčanu kaznu advokatu (kao braniocu ili punomoćniku), dužan je da o tome obavesti nadležnu advokatsku komoru. Komora ima povratnu obavezu da izvesti sud o merama koje je preduzela protiv tog advokata.
• Pravni lek protiv odluke o kažnjavanju:
  • Odluku o kažnjavanju donosi sud donoseći rešenje.
  • Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje veće.
  • Dejstvo žalbe: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (nema suspenzivno dejstvo).
• Izuzetak od kažnjavanja (Položaj javnog tužioca):
  • Javni tužilac ili lice koje ga zamenjuje ne mogu biti novčano kažnjeni od strane suda za uvredu u podnesku.
  • Postupak u slučaju uvrede od strane tužioca: Ako nosilac javnotužilačke funkcije uvredi učesnika u podnesku, sud će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca.

---

Zapisnici

1. Pojam i svrha zapisnika

• Pojam: Zapisnik predstavlja zakonski instrument oficijelnog registrovanja preduzetih krivičnoprocesnih radnji.
• Svrha: Zapisnik se sastavlja kako bi preduzeta radnja formalno mogla da proizvodi procesna dejstva, i kako bi se ostavio trajan, zvaničan „trag“ o njenom toku, preduzimanju i procesnim efektima.
• Pravilo o vremenu sastavljanja: Zapisnik se sastavlja primarno istovremeno sa preduzimanjem radnje. Izuzetno, ako to nije moguće, sastaviće se sekundarno – neposredno nakon preduzimanja radnje.

2. Subjekti sastavljanja zapisnika

• Pravilo (Zapisničar): Zapisnik po pravilu piše zapisničar. U tom slučaju, lice koje preduzima radnju (npr. sudija, tužilac) glasno kazuje u diktat zapisničaru šta treba uneti u zapisnik.
• Izuzetak (Lice koje preduzima radnju): Lice koje preduzima radnju može samo pisati zapisnik pod kumulativno ispunjenim uslovima:
  1. Da se radnja preduzima van službenih prostorija organa postupka;
  2. Da se zapisničar ne može obezbediti.
• Uloga saslušavanog lica: Licu koje se saslušava/ispituje može se dozvoliti da samo kazuje odgovore u zapisnik. Ovo pravo mu se može uskratiti u slučaju zloupotrebe.

3. Sadržaj zapisnika

• Obavezni uvodni podaci (Uvodni deo zapisnika):
  1. Naziv organa postupka pred kojim se preduzima radnja;
  2. Mesto preduzimanja radnje;
  3. Dan i čas kada je radnja započeta i završena;
  4. Ime i prezime prisutnih lica i svojstvo u kome prisustvuju;
  5. Naznačenje krivičnog predmeta.
• Sadržaj toka radnje: Zapisnik mora sadržati bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje.
  • Način unošenja iskaza: Po pravilu se ne unosi iskaz doslovno „od reči do reči“, već se u obliku pripovedanja beleži samo njegova bitna sadržina. Pitanja se unose samo ako je to neophodno za razumevanje odgovora.
  • Izuzetak (Doslovno unošenje): Pitanje i odgovor će se uneti doslovno ako to organ postupka oceni kao potrebno, ili na izričit zahtev stranaka ili branioca (ovo pravo im se može uskratiti u slučaju zloupotrebe).
• Specifični dodaci:
  • Oduzeti predmeti/spisi: Detaljno se naznačavaju u zapisniku, i ili se priključuju zapisniku ili se navodi mesto njihovog čuvanja.
  • Uviđaj, uzorkovanje, pretresanje, prepoznavanje: Unose se i svi podaci važni s obzirom na prirodu same radnje (npr. opis, mere, veličina tragova, oznake na predmetima).
  • Tehnički prilozi: Skice, crteži, fotografije, filmovi i drugi tehnički snimci moraju se navesti u zapisniku i obavezno mu se priključiti.

4. Pravila o potpisivanju i overavanju zapisnika

• Opšta pravila potpisivanja:
  • Zapisnik na kraju potpisuju lice koje je preduzelo radnju i zapisničar.
  • Zapisnik potpisuje i saslušano, odnosno ispitano lice. Ako se zapisnik sastoji od više listova, to lice mora potpisati svaki list pojedinačno.
• Pravila za nepismena lica:
  • Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke, a zapisničar ispod otiska ispisuje njegovo ime i prezime.
  • Ako je desni kažiprst povređen ili nedostaje, uzima se otisak nekog drugog prsta ili prsta leve ruke, što se mora izričito navesti u zapisniku (sa koje ruke i od kog prsta je otisak uzet).
• Pravila za lica bez obe ruke:
  • Pismeno lice bez obe ruke će pročitati zapisnik.
  • Nepismenom licu bez obe ruke zapisnik će biti pročitan.
  • Sve ove okolnosti se moraju verno zabeležiti u samom zapisniku.
• Odbijanje potpisivanja: Ako saslušano lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta, to će se zabeležiti u zapisniku uz obavezno navođenje razloga odbijanja.
• Ostali potpisnici: Na kraju zapisnika potpisuju se i prevodilac/tumač (ako su učestvovali), svedoci čije je prisustvo obavezno kod dokaznih radnji, a kod pretresanja i držalac stana/prostorije ili lice koje se pretresa.
• Potpisivanje kada zapisnik ne piše zapisničar: Potpisuju ga prisutna lica. Ako njih nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu, zapisnik potpisuju dva svedoka (osim ako je njihovo prisustvo bilo nemoguće obezbediti).

5. Urednost, izmene, prekidi i prigovori na zapisnik

• Urednost i ispravke: Zapisnik se mora voditi uredno. Sva preinačenja, brisanja, ispravke i dodaci unose se isključivo na kraju zapisnika i moraju biti overeni od strane svih potpisnika.
• Prekid radnje: Ako se radnja prekidala, u zapisniku se moraju precizno navesti dan i čas nastupanja prekida, kao i dan i čas nastavka radnje.
• Prigovori: Ukoliko stranke ili učesnici imaju prigovore na sadržinu zapisnika, ti prigovori se moraju obavezno uneti u sam zapisnik.

6. Službena beleška kao izuzetak od izrade zapisnika

• Izuzetak od pravila o zapisniku: U predistražnom postupku, o izjavama lica koje su važne za preduzimanje krivičnog gonjenja ili o drugim preduzetim radnjama ne sastavlja se zapisnik, već službena beleška.
• Sadržaj službene beleške: Pored bitne sadržine date izjave ili radnje, službena beleška mora sadržati i opšte podatke koje inače sadrži uvodni deo zapisnika.

---

TONSKO ILI OPTIČKO SNIMANJE U KRIVIČNOM POSTUPKU

1. Pravna priroda i uslovi snimanja

• Fakultativno snimanje: Organ postupka može po sopstvenoj proceni odrediti da se izvođenje dokazne ili druge radnje snimi pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje.
• Obavezno snimanje: Snimanje je zakonski obavezno u postupcima za krivična dela iz delokruga tužilaštava posebne nadležnosti (npr. organizovani kriminal) kada je u pitanju saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka i veštaka.
• Dužnost obaveštavanja: Pre otpočinjanja snimanja dokazne ili druge radnje, organ postupka je dužan da o tome prethodno obavesti lice koje učestvuje u toj radnji.

2. Tonsko ili optičko snimanje na glavnom pretresu

• Opšte pravilo: Tonsko ili optičko snimanje na glavnom pretresu može se vršiti isključivo ako za konkretan glavni pretres to odobri predsednik veća.
• Ograničenje snimanja: Čak i kada je snimanje odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se određeni delovi glavnog pretresa ne snimaju.
• Izuzetak (Obaveznost): Glavni pretres na kojem se raspravlja o krivičnim delima iz delokruga tužilaštava posebne nadležnosti obavezno se tonski snima.

3. Sadržina i tehnički zahtevi snimka

• Obavezni identifikacioni podaci: Svaki tonski ili optički snimak mora da sadrži:
  • Naziv organa postupka pred kojim se radnja preduzima;
  • Mesto preduzimanja radnje;
  • Dan i čas kada je radnja započeta i završena;
  • Ime i prezime prisutnih lica i svojstvo u kome prisustvuju;
  • Naznačenje konkretnog krivičnog predmeta;
  • Podatke za identifikaciju lica čija se izjava snima i svojstvo u kome se ono saslušava odnosno ispituje;
  • Podatak o ukupnom trajanju snimka.
• Pravilo o jasnosti kod više lica: Kada se snimaju izjave više lica, tehnički se mora obezbediti da se iz samog snimka može jasno razaznati ko daje izjavu.

4. Prava učesnika i procesna verifikacija snimka

• Pravo na reprodukciju i ispravku: Na izričit zahtev saslušanog, odnosno ispitanog lica, snimak će se odmah reprodukovati, a sve eventualne ispravke ili objašnjenja tog lica će se takođe snimiti.
• Unošenje podataka o snimanju u zapisnik: U zapisnik o dokaznoj ili drugoj radnji na glavnom pretresu obavezno se unosi:
  • Da je snimanje izvršeno;
  • Identitet lica koje je izvršilo snimanje;
  • Da je saslušano/ispitano lice prethodno obavešteno o snimanju;
  • Da je snimak reprodukovan;
  • Mesto gde se snimak čuva (ukoliko nije priložen spisima predmeta).
• Prepisivanje snimka: Javni tužilac ili sud mogu odrediti da se snimak u celini ili delimično prepiše. Taj prepis organ postupka pregleda, overava i priključuje zapisniku o preduzimanju radnje.
• Čuvanje snimka: Snimak se obavezno čuva u javnom tužilaštvu ili sudu sve do isteka vremena do kojeg se čuva i sam krivični spis.
• Snimanje od strane učesnika: Javni tužilac ili sud mogu dozvoliti učesnicima postupka koji dokažu opravdan interes da svojim uređajima snime izvođenje dokazne/druge radnje ili glavnog pretresa.
• Javno prikazivanje snimka: Tonski ili optički snimci u pravnosnažno okončanim postupcima mogu se javno prikazati isključivo u stručne i naučne svrhe, pod uslovom da je istovetnost stranaka i učesnika prikrivena.

---

ZAPISNIK O GLAVNOM PRETRESU

1. Pojam i načini registrovanja

• Opšte pravilo: O glavnom pretresu se obavezno vodi zapisnik u koji se u bitnom unosi sadržaj rada i ceo tok glavnog pretresa. Zapisnik mora biti formalno završen sa samim zaključenjem zasedanja, a potpisuju ga predsednik veća i zapisničar.
• Stenografsko beleženje: Tok glavnog pretresa se može beležiti i stenografski. U tom slučaju, stenografske beleške se moraju prevesti, pregledati, potpisati od strane stenografa i priključiti spisima u roku od 48 časova.
• Tonsko snimanje: Za tonsko snimanje glavnog pretresa, koje je moguće samo uz odobrenje predsednika veća, shodno se primenjuju opšta pravila o tonskom i optičkom snimanju.

2. Sadržaj zapisnika o glavnom pretresu

• Uvodni deo zapisnika: Mora sadržati:
  • Naziv suda pred kojim se održava pretres;
  • Mesto i vreme zasedanja;
  • Ime i prezime predsednika veća, članova veća i zapisničara;
  • Ime i prezime tužioca, optuženog, branioca, oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, prevodioca i tumača;
  • Krivično delo koje je predmet pretresanja;
  • Podatak o tome da li je glavni pretres javan ili je javnost isključena (uz obavezu unošenja zabeleške da je predsednik veća upozorio prisutne na posledice neovlašćenog otkrivanja tajne ukoliko je javnost isključena).
• Sadržaj toka glavnog pretresa: Zapisnik naročito mora da sadrži podatke o:
  • Tome koja je optužnica pročitana odnosno usmeno izložena;
  • Tome da li je tužilac izmenio ili proširio optužbu;
  • Predlozima stranaka i odlukama predsednika veća ili veća;
  • Izvedenim dokazima i izvršenom uvidu u zapisnike, pismena ili reprodukovane snimke;
  • Primedbama stranaka u pogledu tih zapisnika, pismena ili snimaka.
• Unošenje iskaza (Bitna sadržina vs. doslovno unošenje):
  • Opšte pravilo: Iskazi optuženog, svedoka, veštaka ili drugog lica unose se u zapisnik samo ako sadrže odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza, i to prikazivanjem njihove bitne sadržine.
  • Izuzetak: Predsednik veća može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, narediti da se određene izjave koje smatra naročito važnim upišu doslovno.
• Obavezni prilozi u zapisniku:
  • U zapisnik se unosi potpuna izreka presude uz naznaku da li je presuda javno objavljena (izreka presude sadržana u zapisniku predstavlja izvornik).
  • Ako je tokom glavnog pretresa doneto rešenje o pritvoru, ono se obavezno unosi u zapisnik.

3. Specifičnosti za krivična dela posebne nadležnosti

• Dodatni elementi: Na glavnom pretresu koji se odnosi na dela iz delokruga javnih tužilaštava posebne nadležnosti (npr. organizovani kriminal), u zapisnik se obavezno unose podaci o početku i završetku pretresa, prisutnima, izvedenim dokazima i rešenjima o upravljanju postupkom.
• Prepis tonskog snimka: Sastavni deo ovog zapisnika čini prepis tonskog snimka koji se mora sačiniti u roku od 72 časa. Na isti način se postupa i kod klasičnih krivičnih dela ukoliko se pretres tonski snima.

4. Prava stranaka i ispravka zapisnika

• Prava stranaka nakon zasedanja: Stranke imaju pravo da pregledaju završeni zapisnik i njegove priloge, stave primedbe na sadržinu, traže ispravku i dobiju kopiju zapisnika.
• Nadležnost za ispravke:
  • Predsednik veća: Može (po službenoj dužnosti ili na predlog) narediti ispravke pogrešno upisanih imena, brojeva i drugih očiglednih grešaka u pisanju.
  • Veće: Jedino je nadležno za donošenje odluka o drugim ispravkama i dopunama zapisnika.
• Sastavljanje nastavka zapisnika: Sve primedbe, predlozi za ispravke, kao i razlozi zbog kojih pojedini predlozi stranaka nisu usvojeni, moraju se uneti u nastavak završenog zapisnika, koji takođe potpisuju predsednik veća i zapisničar.

---

ZAPISNIK O VEĆANJU I GLASANJU

1. Pojam i obavezni sadržaj

• Definicija: To je poseban zapisnik koji se sastavlja o zatvorenom toku odlučivanja sudskog veća.
• Obavezna sadržina: Zapisnik o većanju i glasanju sadrži:
  1. Tok glasanja;
  2. Odluku koja je donesena.
• Potpisivanje: Zapisnik potpisuju svi članovi veća i zapisničar.

2. Režim izdvojenog mišljenja (Votum separatum)

• Pravilo za redovne sudove: Član veća koji prilikom glasanja ostane u manjini ima pravo da izdvoji svoje mišljenje. Ono se priključuje zapisniku o većanju i glasanju (ako već nije uneto u njega).
  • Rok za dostavljanje: Sudija je dužan da dostavi pisano obrazloženje izdvojenog mišljenja najkasnije u roku od osam dana od dana glasanja. Ako se to ne učini u roku, zapisnik se zatvara u poseban omot bez tog obrazloženja.
• Posebna pravila za Vrhovni kasacioni sud (sada Vrhovni sud): Sudija ovog suda koji na sednici veća ostane u manjini u vezi sa pitanjem o postojanju povrede zakona ima pravo na izdvojeno mišljenje pod sledećim uslovima:
  1. Dužan je da pisano obrazlaganje izdvojenog mišljenja usmeno najavi na sednici veća odmah nakon donošenja odluke;
  2. Može zahtevati da se njegovo mišljenje objavi zajedno sa odlukom;
  3. Dužan je da dostavi pisano obrazloženje predsedniku veća u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.
  4. Posledica propuštanja roka: Ako pismeno obrazloženje ne bude dostavljeno u roku od 15 dana, odluka se otprema bez njega, a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje se prilaže sudskom predmetu i čini njegov sastavni deo.

3. Čuvanje i uvid u zapisnik

• Zatvaranje u omot: Zapisnik o većanju i glasanju se obavezno zatvara u poseban omot.
• Strogo ograničen krug lica: Ovaj zapisnik može razgledati isključivo sud pravnog leka kada odlučuje o podnetom pravnom leku.
• Obaveza ponovnog zatvaranja: Nakon razmatranja, sud pravnog leka je dužan da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i na njemu izričito naznači da ga je razgledao.

---

RAZMATRANJE SPISA I RAZGLEDANJE PREDMETA

1. Pravo na uvid na osnovu opravdanog interesa

• Opšte pravilo: Svako ko ima opravdani interes može razmatrati, kopirati ili snimati pojedine spise.
• Izuzetak: Ovo pravo se ne odnosi na spise koji imaju oznaku stepena tajnosti.

2. Aktivna legitimacija (Lica sa zakonskim pravom na uvid)

Određena lica imaju zakonsko pravo na upoznavanje sa zapisnicima i dokaznim materijalima, što podrazumeva pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji služe kao dokaz. Ta lica su:

• Okrivljeni, odnosno osumnjičeni koji je prethodno saslušan po pravilima o saslušanju okrivljenog;
• Branilac;
• Oštećeni kao mogući tužilac;
• Oštećeni kao tužilac;
• Privatni tužilac.

3. Nadležnost za davanje dozvole i ograničenja

• Nadležnost tokom postupka: Dozvolu daje organ koji vodi postupak u zavisnosti od procesnog stadijuma – javni tužilac (u istrazi/predistražnom postupku) odnosno sud.
• Nadležnost nakon završetka postupka: Dozvolu daje predsednik suda ili službeno lice koje on odredi.
• Uskraćivanje ili uslovljavanje uvida: Radosled razmatranja spisa se može uskratiti ili usloviti zabranom javne upotrebe imena učesnika u postupku u dva slučaja:
  1. Ako je sa glavnog pretresa bila isključena javnost;
  2. Ako bi pravo na privatnost nekog lica moglo da bude teže povređeno.
• Pravni lek: Protiv rešenja kojim se uskraćuje razmatranje spisa dozvoljena je žalba.
  • Dejstvo žalbe: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (nema suspenzivno dejstvo).

---

IZDVAJANJE ZAPISNIKA I OBAVEŠTENJA

1. Uslov za primenu instituta (Nezakoniti dokazi)

• Osnov: Kada je reč o dokazu koji je pribavljen protivno zakonu, odnosno na kome se prema ZKP-u ne može zasnovati sudska odluka (npr. iskaz okrivljenog koji je dat bez prisustva branioca u slučaju kada je odbrana po zakonu obavezna).

2. Postupak i nadležnost za izdvajanje

• Nadležni organ: Rešenje o izdvajanju zapisnika donosi sudija za prethodni postupak.
• Inicijativa: Sudija postupa po službenoj dužnosti ili na obrazloženi predlog stranaka i branioca.
• Prekluzivni rok: Rešenje se mora doneti odmah, a najkasnije do završetka istrage.
• Pravni lek: Protiv rešenja o izdvajanju zapisnika dozvoljena je posebna žalba.

3. Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja o izdvajanju

Kada rešenje o izdvajanju zapisnika postane pravnosnažno, nastupaju sledeća dejstva:

1. Izdvojeni zapisnici se obavezno stavljaju u poseban zapečaćeni omot;
2. Čuvaju se kod sudije za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa;
3. Izdvojeni materijali se ne mogu razgledati niti se na bilo koji način mogu koristiti u daljem toku postupka.