Oznaka: Ponavljanje krivičnog postupka

Suđenje u odsustvu i ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu

26. jula 2026.

Pravna priroda i suština instituta

  • Izuzetan karakter suđenja u odsustvu: Suđenje u odsustvu (in absentia) predstavlja krupan i ozbiljan izuzetak od opšteg pravila da se okrivljenom može suditi samo u njegovom prisustvu, kao i od pravila da je fizičko prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu jedna od bitnih pretpostavki za njegovo održavanje.
  • Lakoća ponavljanja postupka: Upravo zbog težine ovog izuzetka i potrebe da se okrivljenom obezbede suštinska prava na odbranu, krivični postupak u kome je neko lice osuđeno u odsustvu može se ponoviti veoma lako i praktično sasvim rutinski.
  • Ključna procesna privilegija: Ovaj postupak će se ponoviti mimo opštih uslova i razloga koji se inače zahtevaju za ponavljanje postupka završenog pravnosnažnom presudom, pod jedinim uslovom da je nastupila mogućnost da se suđenje sprovede u prisustvu okrivljenog.

Aktivna legitimacija i rokovi za podnošenje zahteva

  • Aktivna legitimacija: Zahtev za ponavljanje postupka u ovom specifičnom slučaju mogu podneti isključivo:
    • okrivljeni, i
    • njegov branilac.
  • Prekluzivni rok: Zahtev se podnosi u roku od šest meseci od dana kada je nastupila realna mogućnost da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu.
  • Pravna posledica isteka roka: Ukoliko ovaj rok od šest meseci protekne, ponavljanje postupka više nije privilegovano (mimo opštih uslova), već je dozvoljeno samo kada postoji neki od opštih razloga propisanih za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom.

Sadržaj rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje

  • Kada sud usvoji zahtev i donese rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka licu osuđenom u odsustvu, dužan je da u tom rešenju odredi dostavljanje ključnih pismena okrivljenom (ukoliko mu ona ranije u postupku nisu bila dostavljena):
    • optužnica, i
    • rešenje o potvrđivanju optužnice.

Posebno pravilo o odstupanju od načela neposrednosti

Zakonodavac propisuje jedan specifičan, izuzetan i obavezan slučaj odstupanja od načela neposrednosti u izvođenju dokaza tokom ponovljenog suđenja:

  • Apsolutna zabrana saslušanja i suočenja: U ponovljenom postupku, saučesnik okrivljenog koji je već pravnosnažno osuđen ne može se ponovo saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim.
  • Način izvođenja dokaza (Upoznavanje sa iskazom): Upoznavanje sa sadržinom ranijeg iskaza osuđenog saučesnika vrši se isključivo na sledeće načine:
    • tako što predsednik veća ukratko iznese sadržinu zapisnika o tim iskazima,
    • tako što predsednik veća pročita te zapisnike, ili
    • reprodukovanjem optičkog ili tonskog snimka koji sadrži taj iskaz.
  • Ograničenje dokazne vrednosti (Zlatno pravilo): Nova sudska presuda se ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na ovom dokazu (iskazu osuđenog saučesnika koji je izveden posredno).

Vezanost suda pri donošenju nove odluke

  • Pri izricanju nove presude nakon ponovljenog suđenja, sud je apsolutno vezan pravilom o zabrani reformatio in peius – nova odluka ne sme biti nepovoljnija po okrivljenog od prethodne presude donete u njegovom odsustvu.

Ponavljanje krivičnog postupka

26. jula 2026.

Pojam i suština instituta

  • Definicija: Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka je vanredni pravni lek kojim se napada krivični postupak koji je već pravnosnažno završen presudom.
  • Nedevolutivni karakter: Ovaj pravni lek nije devolutivan. To znači da se o njemu ne odlučuje na nivou višeg suda, već se rešavanje po pravilu odvija na nivou suda koji je doneo odluku na koju se zahtev odnosi.

Aktivna legitimacija (Lica ovlašćena za podnošenje)

Pravo na podnošenje zahteva zakon razlikuje u zavisnosti od toga da li je okrivljeni živ ili ne:

  • Za života okrivljenog: Zahtev mogu podneti stranke (optužba i odbrana) i branilac.
  • Posle smrti okrivljenog: Zahtev mogu podneti javni tužilac i lica koja imaju pravo da podnesu žalbu u korist optuženog.

Vremenski uslovi i raspolaganje zahtevom

  • Vremenska neograničenost podnošenja: Zahtev se može podneti čak i u situacijama kada je nastupila okolnost koja inače onemogućava redovni postupak, odnosno:
    • nakon što je osuđeni u celosti izdržao kaznu,
    • kada je nastupila zastarelost,
    • u slučaju amnestije ili pomilovanja.
  • Odustanak od zahteva: Podnosilac zahteva može slobodno odustati od podnetog pravnog leka sve do donošenja odluke suda o samom zahtevu.

Obavezni elementi sadržaja zahteva i otklanjanje neurednosti

Svaki podneti zahtev za ponavljanje krivičnog postupka mora kumulativno da sadrži sledeća dva obavezna elementa:

  1. Razlog na osnovu kojeg se traži ponavljanje postupka.
  2. Navođenje dokaza kojima se potkrepljuju i dokazuju činjenice na kojima se taj zahtev zasniva.
  3. Procesne posledice neurednosti: Ukoliko podneti zahtev ne sadrži ove podatke, sud neće odmah odbaciti zahtev, već je dužan da pozove podnosioca da u određenom roku dopuni svoj zahtev pismenim podneskom.

Razlozi za ponavljanje krivičnog postupka

Osnovno pravilo smera ponavljanja

  • Zabrana na štetu okrivljenog: Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti isključivo u korist okrivljenog. Ponavljanje na štetu okrivljenog nije dozvoljeno.

Klasifikacija zakonskih razloga

Razlozi za ponavljanje postupka su taksativno određeni i dele se na faktičke greške (relevatne sudske zablude) i formalne greške (procesne propuste):

A) Zasnovanost presude na krivičnom delu (Faktička greška)

Ovaj razlog je u praksi moguć u sledeća dva oblika:

  • Krivično delo iz kojeg su proizašli nevaljani dokazi: Ako je pravnosnažna presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog (prema kome je postupak razdvojen ili već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom).
  • Krivično delo službenih aktera postupka: Ako je do donošenja presude došlo usled krivičnog dela koje je izvršio javni tužilac, sudija, sudija porotnik ili lice koje je preduzimalo dokazne radnje u postupku.

B) Novi relevantni dokazi i činjenice (Faktička greška)

Zakon razlikuje tri specifične situacije u pogledu pojave novih dokaza i činjenica:

  • Dokazi koji isključuju osudu ili vode primeni blažeg zakona: Iznošenje novih činjenica ili podnošenje novih dokaza koji sami za sebe, ili u vezi sa ranijim, mogu dovesti do odbijanja optužbe, oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu.
  • Dokazi koji mogu dovesti do blažeg sankcionisanja: Iznošenje novih činjenica ili dokaza kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora (ili sud za njih nije znao), a koji bi očigledno doveli do izricanja blaže krivične sankcije.
    • Poseban rok: Zahtev zasnovan na ovom razlogu može se podneti samo dok kazna zatvora ne bude izvršena.
  • Dokazi koji menjaju konstrukciju krivičnog dela: Kod osude za produženo krivično delo (ili drugo delo koje po zakonu obuhvata više istovrsnih ili raznovrsnih radnji), ako novi dokazi ukazuju da osuđeni nije učinio neku od radnji obuhvaćenih presudom, a to bi dovelo do primene blažeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne.

C) Sudska zabluda u pogledu identiteta ili pravila ne bis in idem (Faktička greška)

  • Postoji ako je za isto krivično delo osuđenom više puta suđeno, ili ako je više lica osuđeno za isto delo koje je objektivno moglo učiniti samo jedno lice ili samo neka od njih.

D) Propust u dostavljanju poziva za pretres pred drugostepenim sudom (Formalna greška)

  • Postoji kada se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres pred drugostepenim sudom koji je održan u njegovom odsustvu, čime mu je onemogućeno prisustvo.
  • Poseban rok: Zahtev zasnovan na ovom formalnom propustu može se podneti u prekluzivnom roku od šest meseci od donošenja presude žalbenog suda.

Posebna pravila dokazivanja kod zasnovanosti presude na krivičnom delu

Kada se zahtev podnosi iz razloga što je pravnosnažna presuda zasnovana na krivičnom delu (lažan iskaz, lažna isprava ili krivično delo sudije/tužioca), te se činjenice moraju dokazati na zakonom striktno određen način.

Zakonik ovde propisuje hijerarhiju dokazivanja kroz dva oblika:

  1. Primarni način (Formalna ocena dokaza): Činjenica da je izvršeno krivično delo dokazuje se isključivo pravnosnažnom presudom kojom je konkretno lice oglašeno krivim za to krivično delo (što predstavlja izuzetak od opšteg načela slobodne ocene dokaza).
  2. Supsidijarni način (Slobodna ocena dokaza): Primenjuje se isključivo ako se pravnosnažna osuđujuća presuda objektivno ne može pribaviti zbog toga što je konkretno lice umrlo ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju njegovo krivično gonjenje. U ovom slučaju, činjenice se dokazuju drugim dokaznim sredstvima, primenom opštih pravila i načela slobodne ocene dokaza.

Nadležnost, sastav suda i obaveza obaveštavanja u postupku ponavljanja

Nadležnost za odlučivanje o zahtevu

Zakonik razlikuje nadležnost za odlučivanje u zavisnosti od osnova na kome počiva zahtev za ponavljanje:

  • Opšta nadležnost (Pravilo): O zahtevu odlučuje vanpretresno veće suda koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu.
  • Posebna nadležnost (Izuzetak): O zahtevu koji je podnet zbog propusta u dostavljanju poziva za drugostepeni pretres (održan u odsustvu optuženog), odluku donosi veće drugostepenog suda koje je donelo tu presudu.

Sastav veća i obavezno izuzeće sudije

  • Zabrana učešća: Član veća koje odlučuje o zahtevu za ponavljanje ne može biti sudija koji je učestvovao u donošenju presude u ranijem (prvobitnom) postupku.
  • Pravna priroda: Ovo pravilo predstavlja zakonom propisan poseban razlog za obavezno izuzeće sudije.

Obaveza suda da ex officio inicira postupak obaveštavanja

  • Dužnost suda: Ukoliko sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o ponavljanju postupka na bilo koji način (u vršenju svoje dužnosti ili saznanjem) sazna da postoji neki od zakonskih razloga za ponavljanje krivičnog postupka, dužan je da o tome odmah obavesti okrivljenog, odnosno lice koje je zakonom ovlašćeno da u korist okrivljenog podnese ovaj zahtev.

Postupak po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka

Stadijumi postupka po zahtevu

Postupak po ovom vanrednom pravnom leku se pred nadležnim sudom odvija kroz dva odvojena procesna stadijuma:

  • Prvi (preliminarni) stadijum: Ispitivanje ispunjenosti osnovnih formalnih uslova za odlučivanje o zahtevu i ocenjivanje da li postoje zakonski razlozi za njegovo odbacivanje.
  • Drugi (meritorni) stadijum: Odlučivanje o samoj opravdanosti (osnovanosti) zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

Formalne odluke u preliminarnom stadijumu (Odbacivanje zahteva)

Sud donosi rešenje o odbacivanju zahteva ukoliko utvrdi postojanje nekog od sledećih opciono propisanih formalnih nedostataka:

  • Ako je zahtev podnelo neovlašćeno lice.
  • Ukoliko podnosilac zahteva u roku koji mu je sud odredio nije ispravio formalne nedostatke svog zahteva.
  • Ako je podnosilac odustao od zahteva.
  • Ukoliko nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka.
  • Ako su činjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva već bili izneseni u nekom ranijem zahtevu za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno odbijen.
  • Ako činjenice i dokazi koji su podneti uz zahtev očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka.

Posebno pravilo o neblagovremenosti (Zakonodavni propust)

  • Propust: Zakonodavac je propustio da u katalogu razloga za odbacivanje izričito navede propuštanje roka za podnošenje zahteva, iako u Zakoniku postoje dva osnova za ponavljanje kod kojih je eksplicitno propisan rok za njegovo podnošenje.
  • Rešenje po analogiji: Po analogiji sa drugim situacijama u krivičnom postupku u kojima je korišćenje pravnog leka limitirano rokom, u slučaju propuštanja tog roka zahtev se mora odbaciti kao neblagovremen.

Kontradiktornost i provera navoda pre donošenja odluke

Ukoliko zahtev ne bude odbačen u preliminarnoj fazi, sud sprovodi sledeće radnje:

  • Odgovor na zahtev (Načelo raspravnosti): Prepiss zahteva se dostavlja protivnoj stranci, koja ima pravo da podnese odgovor na zahtev u roku od osam dana od dana prijema.
  • Provera činjenica i pribavljanje dokaza: Po prijemu odgovora (ili nakon isteka roka za njegovo podnošenje), predsednik veća može odrediti da se provere činjenice i pribave dokazi na koje se ukazuje u samom zahtevu i odgovoru na zahtev.
  • Učešće javnog tužioca: Nakon sprovedene provere, u predmetima za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, predsednik veća dostavlja spise javnom tužiocu. Tužilac je dužan da ih vrati sa svojim pismenim mišljenjem bez odlaganja, a najkasnije u instruktivnom roku od 30 dana.

Meritorne odluke suda o opravdanosti zahteva

Nakon sprovedenih provera (i ukoliko ne odredi dopunu provere niti zahtev odbaci), sud donosi rešenje kojim zahtev za ponavljanje krivičnog postupka:

  1. Uvažava (dozvoljava ponavljanje postupka), ili
  2. Odbija (kao neosnovan).

Pravne posledice uvažavanja zahteva i pravila novog postupka

Dejstva uvažavanja zahteva na izvršenje kazne i pritvor

Donošenje rešenja kojim se usvaja zahtev i dozvoljava ponavljanje postupka proizvodi značajne procesne posledice u pogledu izvršenja krivične sankcije i obezbeđenja prisustva okrivljenog:

A) Privremene mere pre pravnosnažnosti rešenja

  • Uslov: Ako sud na osnovu podnetih dokaza oceni da osuđeni u ponovljenom postupku može biti oslobođen od optužbe, da optužba može biti odbijena, ili da može biti osuđen na takvu kaznu da bi ga uz uračunavanje već izdržane kazne trebalo odmah pustiti na slobodu.
  • Pravna posledica: Sud će doneti odluku da se izvršenje presude odloži, odnosno prekine.

B) Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja

  • Obustava izvršenja: Momentom pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, izvršenje kazne se obustavlja po samom zakonu.
  • Mogućnost određivanja pritvora: Na predlog javnog tužioca, a pod uslovom da postoje zakonom predviđeni opšti razlozi, sud osumnjičenom/okrivljenom može odrediti pritvor.

Primena privilegije združivanja (Beneficium cohaesionis)

  • Pravilo: Ako sud nađe da razlozi zbog kojih je dozvolio ponavljanje postupka postoje i za nekog od saoptuženih koji uopšte nije podneo zahtev, dužan je da postupi po službenoj dužnosti (ex officio) kao da je takav zahtev podnet i u odnosu na tog saoptuženog.

Pravila vođenja i obim novog krivičnog postupka

Kada rešenje o ponavljanju postane pravnosnažno, otvara se novi krivični postupak u kojem važe sledeća pravila:

  • Sloboda odlučivanja: Sud u novom postupku nije vezan rešenjima koja su donesena u ranije sprovedenom postupku.
  • Pravilo o novom glavnom pretresu: Sud u rešenju o uvažavanju zahteva nalaže održavanje novog glavnog pretresa.
  • Izuzetak (Ograničen obim izvođenja dokaza): Ako je ponavljanje dozvoljeno iz razloga iznošenja novih činjenica ili dokaza koji bi očigledno doveli do blaže sankcije (a kojih pri izricanju zatvorske kazne nije bilo ili sud za njih nije znao), na novom pretresu se izvode isključivo dokazi od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

Načini okončanja novog postupka i sudbina ranije presude

Novi krivični postupak se može završiti na jedan od dva zakonom predviđena načina:

A) Donošenje rešenja o obustavljanju krivičnog postupka

  • Primenjuje se ako se postupak obustavi pre početka glavnog pretresa.
  • Pravna posledica: Sud ovim rešenjem o obustavljanju stavlja van snage raniju presudu.

B) Donošenje nove presude

Kada sud u novom postupku donese presudu, dužan je da reši sledeća pitanja:

  • Sudbina ranije presude: U izreci nove presude sud obavezno odlučuje da li se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili se ostavlja na snazi.
  • Uračunavanje izdržane kazne: U kaznu koju odredi novom presudom optuženom se obavezno uračunava već izdržana kazna.
  • Izricanje nove jedinstvene kazne: Primenjuje se ako je ponavljanje postupka bilo dozvoljeno i sprovedeno samo za pojedina krivična dela iz sastava onih za koja je optuženi prvobitno osuđen.
  • Vezanost zabranom preinačenja na gore: Pri izricanju nove presude, sud je uvek i u potpunosti vezan pravilom zabrane reformatio in peius.