U skladu sa pravilima krivičnog materijalnog zakonodavstva, postoje dve vrste rehabilitacionih postupaka:

1. Postupak za zakonsku rehabilitaciju;
2. Postupak za sudsku rehabilitaciju.

---

I. POSTUPAK ZA ZAKONSKU REHABILITACIJU

Ovaj postupak se odnosi na lice koje pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nije bilo osuđivano ili koje se po zakonu smatra neosuđivanim.

1. Pokretanje postupka

• Pravilo (Ex officio): Postupak se po pravilu pokreće po službenoj dužnosti.
• Nadležnost: Postupak pokreće i vodi organ nadležan za vođenje kaznene evidencije.
• Supsidijarno pravilo (Na inicijativu stranke): Ukoliko nadležni organ ne pokrene postupak po službenoj dužnosti, zakon supsidijarno omogućava da se postupak pokrene po inicijativi lica na koje bi se rehabilitacija trebala odnositi (osuđenog lica).

2. Prethodna proveravanja

Pre donošenja odluke, organ nadležan za vođenje kazne evidencije vrši potrebna proveravanja i naročito ispituje sledeće dve činjenice:

1. Da li je izvršena sporedna kazna ili još uvek traju mere bezbednosti;
2. Da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo koje je učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

3. Odluke nadležnog organa i pravni lekovi

Nakon sprovedenih ispitivanja, organ nadležan za vođenje kaznene evidencije donosi jednu od dve odluke:

• Rešenje o zakonskoj rehabilitaciji, ili
• Rešenje o nepostojanju uslova za zakonsku rehabilitaciju.

Pravo na žalbu:

• Protiv rešenja kojim je utvrđeno da ne postoje uslovi za zakonsku rehabilitaciju, osuđeni može izjaviti žalbu.
• O žalbi odlučuje sudija za izvršenje krivičnih sankcija.

4. Zaštita prava u slučaju nepostupanja nadležnog organa

Ukoliko organ nadležan za vođenje kaznene evidencije ne donese rešenje o nastupanju zakonske rehabilitacije, osuđeni ima na raspolaganju sledeće procesne korake:

• Može najpre zahtevati da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu.
• Ako nadležni organ ne postupi po zahtevu osuđenog u roku od 30 dana od dana prijema, osuđeni može tražiti da rešenje o rehabilitaciji donese sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu.
• O ovom zahtevu odlučuje vanpretresno veće, koje je pre donošenja odluke dužno da uzme izjave od javnog tužioca.

---

II. POSTUPAK ZA SUDSKU REHABILITACIJU

Za razliku od zakonske, sudska rehabilitacija se nikada ne pokreće po službenoj dužnosti, već isključivo na predlog ovlašćenih subjekata.

1. Pokretanje postupka i nadležnost

• Pokretanje: Postupak se pokreće isključivo po molbi osuđenog ili njegovog branioca.
• Nadležnost: O molbi odlučuje vanpretresno veće suda koji je sudio u prvom stepenu.

2. Prethodno ispitivanje molbe (Formalna ocena)

Odmah po prijemu molbe, vanpretresno veće ispituje ispunjenost formalnih zakonskih uslova za njeno podnošenje. Veće će doneti rešenje o odbacivanju molbe ukoliko utvrdi postojanje bilo kog od sledećih alternativnih razloga:

1. Ako je molba podneta od strane neovlašćenog lica;
2. Ukoliko je osuđenom izrečena kazna zatvora duža od pet godina;
3. Ako je osuđeni u roku od deset godina od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne zatvora preko tri a do pet godina, učinio novo krivično delo.

3. Sprovodjenje proveravanja (Meritorna ocena)

Ukoliko molba ne bude odbačena, veće pristupa proveri materijalnih uslova. Ono može:

• Utvrditi činjenice na koje se osuđeni poziva i pribaviti dokaze o svim važnim okolnostima, a naročito o vladanju osuđenog.
• Ispitati da li je osuđeni, prema svojim mogućnostima, naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom.
• Zahtevati izveštaj o vladanju osuđenog od policije na čijem je području osuđeni boravio nakon izdržane kazne, kao i od zavoda u kojem je osuđeni izdržavao kaznu.

4. Ročište za odlučivanje o molbi

Nakon sprovedenog preliminarnog postupka, dalji tok se obavezno odvija u formi posebnog ročišta koje naredbom određuje predsednik veća.

• Krug lica koja se pozivaju:
  1. Osuđeni;
  2. Branilac (ako ga osuđeni ima);
  3. Javni tužilac koji postupa pred sudom koji odlučuje o molbi;
  4. Predstavnik zavoda u kojem je kazna izdržana (poziva se samo ako je izveštaj o vladanju pozitivan).
• Procesni rok za dostavljanje poziva: Između dostavljanja poziva i dana održavanja ročišta mora proteći najmanje osam dana.
• Upozorenje i posledice nedolaska: Osuđeni se u pozivu izričito upozorava da će se u slučaju njegovog nedolaska ili nedolaska branioca ročište održati u njihovom odsustvu.

5. Tok ročišta

1. Iznošenje razloga: Ročište započinje tako što osuđeni ili njegov branilac iznose razloge za podnošenje molbe. Ukoliko su odsutni, predsednik veća ukratko izlaže te razloge.
2. Izjašnjenje tužioca: Predsednik veća poziva javnog tužioca da se izjasni o opravdanosti molbe.
3. Ispitivanje predstavnika zavoda (ukoliko je pozvan): Predsednik veća ga ispituje o vladanju osuđenog tokom izdržavanja kazne, o izvršavanju radnih obaveza (shodno radnoj sposobnosti) i drugim okolnostima od značaja za davanje rehabilitacije.

6. Donošenje odluke, pravni lekovi i ponavljanje molbe

• Odluka: Odmah po okončanju ročišta, vanpretresno veće donosi rešenje kojim se molba usvaja ili odbija.
• Pravo na žalbu: Protiv ovog rešenja žalbu mogu izjaviti osuđeni, njegov branilac i javni tužilac.
• Pravne posledice odbijanja molbe i ponovno podnošenje: Ukoliko veće odbije molbu jer je našlo da osuđeni svojim ponašanjem nije zaslužio rehabilitaciju, uspostavlja se vremenska prepreka za ponovno odlučivanje – osuđeni može ponoviti molbu tek po isteku jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju.