Ovde se radi o specifičnoj grupi krivičnih dela koja se načelno gone po službenoj dužnosti (ex officio), ali kod kojih zakonodavac postavlja dodatni procesni uslov: postojanje predloga oštećenog.

Pravna priroda:

• Ovo nisu dela koja se gone po privatnoj tužbi, niti su hibridna dela.
• Ovlašćeni tužilac je i dalje Javni tužilac (kao reprezent državne vlasti), a ne oštećeni.
• Međutim, oštećeni ima svojstvo svojevrsnog dominus litis-a (gospodara parnice), jer svojom voljom uslovljava i započinjanje i opstanak postupka.

Ratio legis (Svrha):

1. Zaštita interesa oštećenog: Kod ovih dela primaran je interes pasivnog subjekta (žrtve) da sam odluči da li želi procesuiranje (npr. zbog zaštite privatnosti).
2. Rasterećenje pravosuđa: Javni interes nije toliko dominantan da bi se gonilo po svaku cenu.

---

BITNI ELEMENTI I USLOVI (Taksativno)

Da bi javni tužilac mogao da goni, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

• Predlog kao procesna pretpostavka: Predlog je bitna procesna pretpostavka bez koje postupak ne može ni započeti ni teći.
• Rok za podnošenje:
  • 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.
  • Računa se isto kao i rok za privatnu tužbu.
• Adresat: Predlog se podnosi nadležnom javnom tužiocu.
• Pretpostavka podnošenja: Smatra se da je predlog podnet i ako je oštećeni:
  • Podneo krivičnu prijavu, ili
  • Podneo predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva.
• Sticaj više oštećenih: Ako je više lica oštećeno istim delom, gonjenje se preduzima po predlogu bilo kog od njih.

---

DEJSTVA PREDLOGA (Trajanje i prestanak)

1. Inicijalno dejstvo (Optužna inicijativa): Javni tužilac ne može podneti optužni akt niti pokrenuti istragu bez ovog predloga.

2. Trajno dejstvo (Održavanje optužbe): Predlog mora postojati tokom celog toka postupka. On je uslov za odvijanje postupka u svim fazama.

3. Odustanak i posledice:

• Oštećeni može povući predlog u bilo kojoj fazi postupka.
• Povlačenje predloga automatski dovodi do okončanja postupka.
• Zavisno od faze, donosi se:
  • Rešenje o obustavi istrage,
  • Rešenje o obustavi krivičnog postupka, ili
  • Odbijajuća presuda.

---

ODNOS SA DRUGIM INSTITUTIMA

• Svojstvo supsidijarnog tužioca: Iako oštećeni kod ovih dela nije primarni tužilac, on može steći svojstvo oštećenog kao tužioca (supsidijarnog tužioca) ako javni tužilac odustane od gonjenja iz drugih razloga (npr. nedostatak dokaza), pod uslovom da sam oštećeni nije povukao predlog.
• Primeri krivičnih dela: Neovlašćeno otkrivanje tajne, polno uznemiravanje, sprečavanje objavljivanja odgovora i ispravke.