Preduzeće predstavlja i pravni i ekonomski pojam u pravnom sistemu Srbije. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom ono nije poznato kao pravni subjekt.

1. Preduzeće u pravnom smislu

• Pravna definicija: U pravnom smislu, preduzeće je pravno lice koje obavlja delatnost sredstvima u državnoj ili društvenoj svojini.
• Javno preduzeće: Osniva se od strane države ili njenih teritorijalnih jedinica (poput grada ili opštine) i obavlja delatnost u opštem interesu.
• Društveno preduzeće: Obavlja delatnost sredstvima u društvenoj svojini radi sticanja dobiti. Država je većinu ovih preduzeća radi privatizacije pretvorila u akcionarska društva, pri čemu su mnoga od njih usled lošeg poslovanja danas u stečaju.

2. Preduzeće u ekonomskom smislu

• Ekonomska definicija: Organizacija putem koje jedno ili više lica samostalno obavlja delatnost upotrebom materijalnih dobara uz mogućnost sticanja dobiti.
• Ekonomski subjekt: Predstavlja učesnika na tržištu u nadmetanju sa ostalim učesnicima, bez obzira na svoj organizacioni oblik.
• Organizaciona celina: Čini ga jedinstvo ljudi i materijalnih dobara kojima rade, kao i ukupnost svih poslova koji se na taj način obavljaju.
• Dinamički karakter: Za razliku od statičkih oblika poput bračne ili suvlasničke zajednice, preduzeće je dinamički pojam jer mu se suština sastoji u organizovanom poslovanju radi ostvarivanja prihoda na tržištu.

---

II TRI KONSTITUTIVNA ELEMENTA PREDUZEĆA

Preduzeće se sastoji od tri konstitutivna elementa:

1. Ljudski element: Vlasnici, uprava koja vodi preduzeće i radnici (zaposleni) koji obavljaju poslove u delatnosti.
2. Materijalni element: Čine ga stvari, prava i stvoreni dugovi koji služe poslovanju:
   • Stvari: Nepokretne (fabrika, poslovna zgrada, skladište, zemljište) i pokretne (mašine, oprema, vozila, alat, sirovine, novac, neprodata roba).
   • Prava: Intelektualna prava (pronalasci, licence, autorska prava) i potraživanja prema trećim licima.
   • Dugovi: Sve obaveze koje je preduzeće tokom poslovanja stvorilo prema trećim licima.
3. Organizacioni element:
   • Unutrašnji odnosi: Sistem odnosa između ljudi u preduzeću (svojina, upravljanje, rad) koji se održava unutrašnjim pravilima poput osnivačkog akta.
   • Spoljni odnosi: Sistem ugovornih odnosa i poslovnih veza sa trećim licima na tržištu.
   • Minimum samostalnosti: Ogleda se u zakonskoj obavezi vođenja posebnog računovodstva.

---

III PRAVNA PRIRODA: PREDUZEĆE KAO OBJEKT PRAVA

• Preduzeće nije pravni subjekt: U ekonomskom smislu preduzeće nije pravni subjekt, već isključivo objekt prava.
• Imalac preduzeća („vlasnik“): Pravni subjekt koji je nosilac svih prava i obaveza koje se stvaraju radom preduzeća. To može biti preduzetnik, privredno društvo, zadruga, udruženje, privatna škola ili privatni fakultet.
• Izuzetak kod ogranaka: Ogranak privrednog društva takođe može činiti preduzeće ukoliko ima samostalan obračun poslovanja, iako samostalno nema svojstvo pravnog lica.

---

IV PRAVNE POSLEDICE RASPOLAGANJA (PRENOSA) PREDUZEĆA

Budući da je objekt prava, imalac može preduzećem slobodno raspolagati, odnosno može ga prodati, razmeniti, pokloniti, založiti ili izdati u zakup. Povodom prenosa javljaju se dva ključna odnosa:

1. Odnos između prenosioca i sticaoca

Pravni osnov ovog odnosa je ugovor o prenosu. Kod teretnog prenosa (poput prodaje ili razmene), prenosilac odgovara sticaocu po opštim pravilima o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke:

• Fizički nedostatak: Postoji ukoliko je, na primer, pokvarena mašina u fabrici, a sticalac za to nije znao u trenutku zaključenja ugovora.
• Pravni nedostatak: Postoji ukoliko preduzeće ima dugove prema trećim licima koji su sticaocu bili potpuno nepoznati u času zaključenja ugovora.

2. Odnos prema trećim licima (Tekući poslovi)

U toku prenosa javlja se problem prenosa prava i obaveza iz tekućih poslova (ugovora koji su zaključeni pre prenosa, a koji još uvek nisu ispunjeni). Za njih važe sledeća pravila:

• Prenos potraživanja (tražbina): Za promenu poverioca nije potrebna saglasnost dužnika (trećeg lica, cesusa). Potrebno je samo da ga stari poverilac (cedent) obavesti o novom poveriocu (sticaocu, cesionaru).
• Prenos duga: Za promenu dužnika obavezna je izričita saglasnost trećeg lica (poverioca). Bez ove saglasnosti, prenosilac i dalje pravno ostaje dužnik trećem licu.

---

V ODGOVORNOST ZA DUGOVE I PRAVO NA REGRES

1. Solidarna odgovornost sticaoca (Zaštita poverilaca)

• Imperativno pravilo: Radi pojačane zaštite poverilaca od mogućih zloupotreba, sticalac odgovara solidarno sa prenosiocem za sve dugove preduzeća nastale pre prenosa koji se ispunjavaju nakon toga.
• Nemogućnost isključenja: Ovo pravilo je imperativnog karaktera, te sticalac ne može ugovorom sa prenosiocem isključiti ili ograničiti svoju odgovornost prema trećim licima. Takva ugovorna klauzula ima dejstvo isključivo između njih (inter partes), ali ne obavezuje treća lica.
• Ograničenje odgovornosti: Solidarna odgovornost sticaoca je ograničena do visine novčane vrednosti stečenog preduzeća (aktivne imovine).
• Prenos dela preduzeća: Kada se prenosi samo pojedinačni deo preduzeća (npr. jedna fabrika sa celokupnim poslovanjem), sticalac odgovara solidarno samo za dugove u vezi sa tim delom.

2. Pravo na regres

• Regres sticaoca: Sticalac koji isplati dug trećem licu ima zakonsko pravo da taj iznos povrati od prenosioca (pravo na regres), osim ako je to pravo ugovorom isključeno.
• Regres prenosioca: Ukoliko je ugovoreno da sticalac preuzima dugove (pa je regres sticaoca isključen), a treće lice ipak prinudi prenosioca da plati dug (jer prenos duga nije odobren), prenosilac ima pravo da isplaćeni iznos u celosti povrati od sticaoca.