Oznaka: Računarsko pretraživanje podataka

Računarsko pretraživanje podataka

13. jula 2026.

Računarsko pretraživanje podataka (u teoriji i praksi poznato i kao raster pretraga) predstavlja posebnu dokaznu radnju koja se sastoji u računarskom pretraživanju već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovom poređenju sa podacima koji se odnose na osumnjičenog i krivično delo.

  • Korelativne aktivnosti (Podela prema sadržinskom i tehničkom smislu): Ova dokazna radnja odlikuje se dvema povezanim aktivnostima, pri čemu prva nužno prethodi drugoj:
    1. Prethodna aktivnost: Pretraživanje podataka u bazama.
    2. Naknadna aktivnost: Poređenje podataka prikupljenih pretraživanjem sa drugim relevantnim informacijama (podacima koji se odnose na osumnjičenog i konkretno krivično delo).

MATERIJALNI I FORMALNI USLOVI (PRETPRETPOSTAVKE) ZA ODREĐIVANJE

Da bi se ova posebna dokazna radnja odredila, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Materijalni uslov: Identičan je opštem materijalnom uslovu za sprovođenje svih posebnih dokaznih radnji (postojanje osnova sumnje da je lice izvršilo ili priprema zakonom predviđeno „posebno“ krivično delo i nemogućnost prikupljanja dokaza na drugi način).
  • Formalni uslov: Sastoji se u postojanju obrazloženog predloga javnog tužioca, koji sud prihvata donoseći odgovarajuću naredbu.

PREDMET PRETRAŽIVANJA (VRSTE PODATAKA)

Mera je usmerena isključivo na dve vrste podataka:

  • lični podaci,
  • drugi podaci.

⚠️ Ključni zakonski uslov: I jedni i drugi podaci moraju biti prethodno već obrađeni, što znači da se u trenutku donošenja i sprovođenja naredbe već moraju nalaziti pohranjeni u odgovarajućim elektronskim bazama podataka. Pretraživanje „budućih“ podataka (koji bi tek trebalo da budu uneti u baze) nije zakonski predviđeno niti procesno dopustivo.

NADLEŽNOST ZA DONOŠENJE I SADRŽINA SUDSKE NAREDBE

  • Nadležnost: Naredbu o računarskom pretraživanju podataka donosi sudija za prethodni postupak svojom obrazloženom naredbom.

📋 Obavezni (taksativni) elementi naredbe

Naredba o određivanju ove mere mora obavezno da sadrži sledećih pet elemenata:

  1. podatke o osumnjičenom,
  2. zakonski naziv krivičnog dela,
  3. opis podataka koje je potrebno računarski pretražiti i obraditi,
  4. označenje državnog organa koji je dužan da sprovede pretragu traženih podataka,
  5. obim i vreme trajanja posebne dokazne radnje.

SUBJEKTI SPROVOĐENJA MERE I ZAKONODAVNA KONTRADIKCIJA

A. Subjekti izvršenja (Podela)

Naredbu sudije za prethodni postupak mogu izvršiti sledeći alternativno propisani subjekti:

  • Određeni državni organi:
    • policija,
    • Bezbednosno-informativna agencija (BIA),
    • Vojno-bezbednosna agencija (VBA),
    • carinske, poreske ili druge službe, odnosno drugi državni organ.
  • Pravna lica sa javnim ovlašćenjima: Pravno lice koje na osnovu zakona vrši javna ovlašćenja (npr. telefonska kompanija, provajder internet veza, televizijska kompanija i sl.).

B. Zakonodavni propust i kontradikcija u normama (Pitanje za visoku ocenu!)

Prilikom odgovaranja obavezno ukažite profesoru na sledeću sistemsku grešku u Zakoniku o krivičnom postupku:

  • Kontradiktornost: Zakonodavac u opštim odredbama dozvoljava da meru, pored državnih organa, izvršavaju i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja (član 180. ZKP).
  • Propust: Međutim, u članu koji striktno uređuje obavezni sadržaj sudske naredbe, zakonodavac navodi da se u njoj obavezno mora označiti „državni organ” koji je dužan da sprovede pretragu. Time je forma naredbe u direktnoj suprotnosti sa krugom izvršilaca, jer je zakonodavac propustio da u sadržinu naredbe uvrsti i pravna lica sa javnim ovlašćenjima.

ROKOVI I TRAJANJE MERE

Zakonik precizno reguliše trajanje mere kroz sisteme formalnih i faktičkih rokova:

A. Formalni rokovi (Maksimalno trajanje)

  • Opšti rok: Računarsko pretraživanje podataka može trajati najviše tri meseca.
  • Produženje: Zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza, mera se može izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.
  • Maksimalni rok: Ukupno formalno trajanje mere iznosi najviše devet meseci (Formula: 3m + 3m + 3m = 9 meseci).

B. Faktički rok (Ultima Ratio prekid)

  • Bez obzira na formalno dozvoljene rokove, primenjuje se pravilo o srazmernosti i supsidijarnosti: sprovođenje pretraživanja se mora prekinuti odmah čim prestanu razlozi za njegovu primenu.

C. Kritički osvrt na dužinu zakonskih rokova

  • Problem predugačkih rokova: Budući da se pretražuju podaci koji su već pohranjeni u bazama u momentu donošenja naredbe, realno vreme potrebno za pretragu se tehnički meri satima ili danima, a nikako mesecima. Propisivanje višemesečnih rokova nema praktično opravdanje i nosi rizik od ugrožavanja prava na privatnost.

DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA I MATERIJALA (ZAVRŠNA FAZA)

Nakon što se računarsko pretraživanje podataka okonča, sprovodi se formalna procedura izveštavanja:

  • Putanja dostavljanja: Subjekat koji je sproveo meru dostavlja izveštaj sudiji za prethodni postupak, koji ga potom odmah prosleđuje javnom tužiocu.
  • Obavezni (taksativni) sadržaj izveštaja: Izveštaj mora obavezno da sadrži:
    1. podatke o vremenu početka i završetka pretraživanja,
    2. označenje podataka koji su pretraženi i obrađeni,
    3. podatke o službenom licu koje je sprovelo posebnu dokaznu radnju,
    4. opis primenjenih tehničkih sredstava,
    5. podatke o obuhvaćenim licima,
    6. podatke o rezultatima primenjenog računarskog pretraživanja podataka.