RADNJE POTENCIJALNE I AKTUELNE PROCESNE PRINUDE

1. Pojam i konstitutivni elementi procesne prinude

U pojmovnom smislu, radnje procesne prinude počivaju na dva osnovna elementa:

• Radnja: Definiše se kao određeno činjenje, delovanje, odnosno aktivnost. U širem smislu, pod radnjom se može podrazumevati i određeno nečinjenje ukoliko usled njega nastupa procesno-pravna posledica, ali se nečinjenje ne može zamisliti kao radnja procesne prinude.
• Prinuda: Predstavlja efektivno delovanje na neko lice kojim se ono primorava da nešto učini ili ne učini. Prinudom se volja tog lica u pravcu željenog činjena ili nečinjenja ili potpuno isključuje ili se modifikuje, tako da ono pod uticajem prinude preduzima ono što inače ne bi radilo, odnosno uzdržava se od onoga što bi inače činilo.

Teorijski i terminološki, izraz „radnje procesne prinude“ služi kao stručni naziv za posebnu vrstu procesnih radnji kojima se one diferenciraju u odnosu na ostale krivičnoprocesne radnje.

2. Podela procesne prinude na potencijalnu i aktuelnu

U teoriji krivičnog procesnog prava, opšti pojam procesne prinude se deli na dva pojavna oblika:

• Potencijalna procesna prinuda: Postoji u latentnom i pasivnom obliku. To je situacija u kojoj procesni subjekt ima zakonsku dužnost da nešto učini ili ne učini, svestan da će u suprotnom biti prinuđen zakonskim merama. U ovom stadijumu se ne preduzimaju nikakve efektivne prinudne radnje.
• Aktuelna (efektivna) procesna prinuda: Predstavlja aktivni i efektivni oblik prinude u postupku. Do nje dolazi kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi jer se procesni subjekt oglušio o svoju zakonsku obavezu činjena ili nečinjenja. Jedino se ovaj aktivni i efektivni oblik prinude može tretirati kao radnja procesne prinude.

3. Razlika između opšte procesne prinude i radnji procesne prinude (Ispitni primeri)

Za polaganje usmenog ispita ključno je razlikovati opšti pojam procesne prinude od konkretnih radnji prinude kroz praktične primere:

• Pozivanje okrivljenog: Sam poziv predstavlja meru obezbeđenja prisustva, ali ako se okrivljeni pozivu uredno odazove, tu nema efektivne prinude. Do prinude dolazi tek ako se okrivljeni bez opravdanog razloga ne odazove, pa se odredi njegovo prinudno dovođenje. Pritom, ni samo dovođenje ne mora uvek imati karakter aktivne prinude ako okrivljeni mirno pođe sa ovlašćenim službenim licima. Za okrivljenog koji želi da prisustvuje suđenju (npr. uveren je u povoljan ishod postupka), mogućnost primene prinude nema nikakav realan značaj.
• Jemstvo: Predstavlja meru dobrovoljnog karaktera koja podrazumeva pristanak i saradnju okrivljenog (naročito ako ga sam predloži i položi), pa se samo po sebi ne može smatrati radnjom procesne prinude jer se okrivljeni ni na šta ne primorava.
• Prinuda prema svedocima: Mere prinude se ne preduzimaju isključivo prema okrivljenom; procesna prinuda u vidu prinudnog dovođenja se može primeniti i prema svedoku koji se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu suda.

4. Subjekti prema kojima se može primeniti procesna prinuda

Zakonik predviđa mogućnost ostvarivanja različitih oblika procesne prinude prema sledećim kategorijama subjekata:

• Prema okrivljenom: Kroz mere za obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku i omogućavanje uspešnog vođenja postupka;
• Prema svedocima i veštacima: Kroz mere za obezbeđenje njihovog prisustva, kao i mere kojima se obezbeđuje davanje iskaza;
• Prema licima kod kojih se nalaze stvari: Odnosno predmeti koji su potrebni za krivični postupak;
• Prema nedisciplinovanim licima: Odnosno onima prema kojima se primenjuju procesne sankcije zbog njihovog nedisciplinovanog ponašanja.

---

DOKAZNE RADNJE

1. Pojam i definicija dokaznih radnji

• Definicija: Dokazne radnje su zakonom uređene aktivnosti stranaka i lica u stranačkim funkcijama (poput branioca okrivljenog, punomoćnika oštećenog kao tužioca i dr.), a pod određenim uslovima i suda, kao i drugih službenih aktera krivičnog postupka.
• Svrha: Ove aktivnosti su funkcionalno usmerene na dokaze, koji se tim delatnostima prikupljaju, obezbeđuju, izvode i proveravaju.

2. Podela dokaznih radnji

S obzirom na njihovu primenjivost i predmet krivičnog postupka, dokazne radnje se dele na dve osnovne vrste:

• Opšte dokazne radnje: Primenjive su u svakom krivičnom postupku, bez obzira na to koja je vrsta krivičnog dela njegov glavni predmet.
• Posebne dokazne radnje: Predstavljaju specifične, tzv. specijalne istražne tehnike, koje su primenjive u cilju otkrivanja i dokazivanja samo određenih specifičnih krivičnih dela (npr. krivična dela organizovanog kriminala i druga posebno teška krivična dela).

3. Funkcionalno razlikovanje dokaznih radnji (Dokazna sredstva vs. pribavljanje dokaza)

U pogledu njihove procesne uloge i funkcije, dokazne radnje se razlikuju na sledeći način:

• Dokazne radnje koje su istovremeno i dokazna sredstva: To su radnje koje same po sebi neposredno predstavljaju izvor dokaza (npr. ispitivanje svedoka, veštačenje).
• Dokazne radnje u funkciji pribavljanja i obezbeđivanja dokaza: To su radnje koje primarno služe pronalaženju, pribavljanju i očuvanju dokaznog materijala koji će se tek kasnije koristiti u postupku.
  • Primer kod opštih dokaznih radnji: Pretresanje stana i lica.
  • Primer kod posebnih dokaznih radnji: Tajni audio i video nadzor koji se vrši u predistražnom postupku.