Oznaka: Sudska funkcija

Izuzeće sudije

4. jula 2026.

Izuzeće sudije je procesna ustanova kojom se određeni sudija isključuje od vršenja funkcije u konkretnom predmetu radi obezbeđenja objektivnosti i nepristrasnosti suđenja.

Vrste izuzeća: Zakon razlikuje dve grupe razloga:

  1. Obavezno izuzeće (iudex inhabilis) – apsolutna smetnja.
  2. Fakultativno izuzeće (iudex suspectus) – sumnja u nepristrasnost.

RAZLOZI ZA IZUZEĆE

1. Razlozi za OBAVEZNO izuzeće

Ovi razlozi su u zakonu navedeni taksativno i limitativno. Ako postoji neki od njih, sudija ne sme vršiti dužnost.

  • Sticaj procesnih funkcija: Ako je sudija istovremeno oštećen krivičnim delom.
  • Srodnički odnos:
    • Bračni/vanbračni drug ili trajna zajednica.
    • Srodnik po krvi u pravoj liniji (bilo koji stepen).
    • Srodnik u pobočnoj liniji do 4. stepena.
    • Srodnik po tazbini do 2. stepena.
  • Starateljski odnos: Odnos staratelja, štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja.
  • Učešće u ranijim fazama postupka (Inkompatibilnost):
    • Postupao kao sudija za prethodni postupak.
    • Odlučivao o potvrđivanju optužnice.
    • Učestvovao u donošenju odluke koja se pobija žalbom (u nižem stepenu).
    • Bio svedok, veštak, tužilac ili branilac u istom predmetu.

2. Razlozi za FAKULTATIVNO izuzeće

Ovi razlozi su definisani generalnom klauzulom.

  • Definicija: Postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije.
  • Primeri (faktičko pitanje): Odnos prijateljstva, kumstva ili odnos neprijateljstva sa nekom od stranaka.

POSTUPAK IZUZEĆA

Inicijativa: Postupak se pokreće na zahtev stranaka/branioca ili samog sudije.

Zahtev stranaka (Uslovi):

  • Rok: Do početka glavnog pretresa (ili odmah po saznanju ako je kasnije).
  • Sadržaj: Mora biti obrazložen, sa navedenim dokazima i okolnostima.
  • Specifikacija: Mora se tražiti izuzeće poimenično određenog sudije (ne celog suda).
  • Zabrana: Nije dozvoljeno ponavljanje zahteva sa istim razlozima koji su već odbijeni.

Dejstvo zahteva/saznanja na rad sudije:

  1. Kod obaveznog izuzeća: Sudija mora odmah prekinuti svaki rad na predmetu.
  2. Kod fakultativnog izuzeća: Sudija može preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja dok se ne donese rešenje.

ODLUČIVANJE O IZUZEĆU (Funkcionalna nadležnost)

Ko odlučuje?

  • O izuzeću sudije → Odlučuje Predsednik suda.
  • O izuzeću Predsednika suda → Odlučuje Predsednik neposredno višeg suda.
  • O izuzeću Predsednika Vrhovnog kasacionog suda → Odlučuje Opšta sednica tog suda.

Vrste odluka:

  1. Usvajanje zahteva.
  2. Odbijanje zahteva (neosnovan u suštini).
  3. Odbacivanje zahteva (procesni nedostaci: nije usmeren na određenog sudiju, nema dokaza, ponovljen zahtev, očigledno usmeren na odugovlačenje – rešenje o odbacivanju može doneti i veće na pretresu).

PRAVNI LEKOVI

  • Rešenje o usvajanju ili odbacivanju: Žalba NIJE dozvoljena.
  • Rešenje o odbijanju:
    • Može se pobijati posebnom žalbom (o kojoj odlučuje apelacioni sud).
    • Ako je doneto posle podizanja optužbe, pobija se samo u okviru žalbe na presudu.
  • Odluke Vrhovnog kasacionog suda: Žalba nije dozvoljena.

PRIMENA NA DRUGA LICA (Analogni pristup)

Odredbe o izuzeću shodno se primenjuju i na:

  • Javnog tužioca: O izuzeću odlučuje neposredno viši tužilac (o izuzeću RJT odlučuje Državno veće tužilaca).
  • Zapisničare, tumače, veštake: O njihovom izuzeću odlučuje organ pred kojim se vodi postupak (sud ili tužilac).
  • Policiju: O izuzeću ovlašćenog službenog lica policije odlučuje javni tužilac.

Ocena i sukob nadležnosti

4. jula 2026.
  • Ocena nadležnosti: Procesna dužnost suda da, čim primeti da nije nadležan, donese rešenje kojim se oglašava nenadležnim i predmet uputi nadležnom sudu (nakon što rešenje postane pravnosnažno).
  • Sukob (kolizija) nadležnosti: Incidentni procesni odnos koji nastaje kada se dva ili više sudova spore o tome koji je od njih nadležan da postupa u određenoj krivičnoj stvari. Sukob se pokreće kada sud kome je predmet ustupljen ne prihvati nadležnost, već smatra da je nadležan sud koji mu je predmet ustupio ili neki treći sud.
  • Vrste sukoba nadležnosti:
    • Pozitivan sukob: Nastaje kada dva ili više sudova smatraju da su istovremeno nadležni za suđenje u istoj krivičnoj stvari.
    • Negativan sukob: Nastaje kada dva ili više sudova smatraju da nijedan od njih nije nadležan za postupanje u određenoj krivičnoj stvari.

BITNI ELEMENTI I USLOVI ZA REŠAVANJE SUKOBA

Sukob nadležnosti između sudova rešava zajednički neposredno viši sud. Zakon taksativno određuje nadležnost za rešavanje sukoba:

  • Neposredno viši zajednički sud: Nadležan je za opšte sudove između kojih postoji sukob.
  • Apelacioni sud: Rešava sukob nadležnosti između posebnih odeljenja višeg suda sa svoje teritorije, ili između posebnog i drugog odeljenja tog istog višeg suda.
  • Vrhovni kasacioni sud: Rešava sukob nadležnosti između posebnih odeljenja istog apelacionog suda, ili između posebnog i drugog odeljenja tog istog apelacionog suda.

PRAVNA PRIRODA

  • Rešavanje sukoba nadležnosti je pravnosnažno i konačno.
  • Protiv rešenja donesenog povodom sukoba nadležnosti žalba nije dozvoljena.
  • Ratio legis: Zabrana žalbe i poveravanje rešavanja sukoba neposredno višem zajedničkom sudu ima za cilj ostvarivanje načela procesne ekonomije i sprečavanje nepotrebnog odugovlačenja krivičnog postupka.

DEJSTVA I OBAVEZE SUDA I STRANAKA

  • Dužnost oglašavanja nenadležnim: Sud mora reagovati čim primeti nedostatak nadležnosti.
  • Preduzimanje hitnih radnji: Sud koji se oglasio nenadležnim, kao i svaki od sudova koji se nalaze u sukobu nadležnosti (sve dok se sukob ne reši), dužan je da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
  • Obaveza pribavljanja mišljenja: Pre donošenja rešenja o sukobu nadležnosti, sud koji rešava sukob dužan je da zatraži mišljenje javnog tužioca koji je nadležan da postupa pred tim sudom, ukoliko se postupak vodi po zahtevu javnog tužioca.
  • Mogućnost delegacije: Prilikom odlučivanja o sukobu nadležnosti, sud može istovremeno i po službenoj dužnosti doneti odluku o delegaciji mesne nadležnosti, ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.

PRESTANAK I KLJUČNI IZUZECI (Ispitne zamke)

Zakon predviđa dva ključna izuzetka od opštih pravila o ocenjivanju nadležnosti:

  • 1. Atrakcija nadležnosti u korist višeg suda (Tokom glavnog pretresa):
    • Ako u toku glavnog pretresa sud ustanovi da je za suđenje stvarno nadležan niži sud, on neće uputiti predmet tom sudu, već je dužan da sam sprovede postupak i donese odluku.
  • 2. Vremenska prekluzija prigovora mesne nadležnosti:
    • Nakon potvrđivanja optužnice, nastupa apsolutna prekluzija: sud se više ne može oglasiti mesno nenadležnim, niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadležnosti. Od tog momenta, mesna nadležnost je definitivno ustaljena.