Oznaka: Supsidijarni tužilac

Oštećeni kao mogući i kao supsidijarni tužilac

4. jula 2026.

Oštećeni je fizičko ili pravno lice čije je neko lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo.

Procesna svojstva (Uloge): Jedno lice može kumulirati više svojstava, a osnovna su:

  • Mogući (potencijalni) tužilac: U postupku za dela koja se gone po službenoj dužnosti (ex officio).
  • Supsidijarni tužilac (Oštećeni kao tužilac): Preuzima gonjenje za ex officio delo ako javni tužilac odustane.
  • Privatni tužilac: Za dela koja se gone po privatnoj tužbi.
  • Svedok.
  • Imovinsko-pravni podnosilac: Ističe zahtev za naknadu štete.

OŠTEĆENI I OŠTEĆENI KAO TUŽILAC (SUPSIDIJARNI TUŽILAC)

  • Oštećeni (Mogući tužilac): Lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo. U krivičnom postupku za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti (ex officio), oštećeni ima status mogućeg tužioca sve dok tu funkciju vrši javni tužilac.
  • Oštećeni kao tužilac (Supsidijarni tužilac): Svojstvo ovlašćenog tužioca koje oštećeni stiče pod određenim procesnim uslovima i u zakonskim rokovima nakon što je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja.

PRAVNA PRIRODA

  • Korektivni mehanizam: Davanje mogućnosti oštećenom da preuzme gonjenje predstavlja zakonsku „korekciju” primarne uloge javnog tužioca kod oficijelnih krivičnih dela. Time oštećeni dobija priliku da aktivno koriguje odluku javnog tužioca da ne goni u konkretnom slučaju.
  • Načelo neparalelizma: U jednom krivičnom postupku, po pravilu, nikada ne mogu istovremeno postojati dva ovlašćena tužioca protiv istog lica za isto krivično delo. Ili postupa javni tužilac ili oštećeni kao tužilac.
  • Samostalni tužilac (A ne „sporedni” ili „pridruženi”): Pojmovi „sporedni” ili „pridruženi” tužilac su neadekvatni jer oštećeni kao tužilac u postupku nastupa samostalno i po pravilu ne postoji drugi tužilac u odnosu na koga bi on bio prateći procesni subjekt.
  • Reverzibilnost: Javni tužilac zadržava pravo da u svakom trenutku tokom celog postupka ponovo preuzme krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca.

Ratio legis: Svrha supsidijarne tužbe jeste sprečavanje eventualne samovolje, neaktivnosti ili pogrešne procene javnog tužioca, čime se oštećenom garantuje pravo na pristup pravdi i zaštita njegovih ličnih i imovinskih interesa.

KLJUČNA REFORMA ZKP-a

Mogućnost preuzimanja krivičnog gonjenja drastično je sužena novim Zakonikom o krivičnom postupku i strogo zavisi od faze u kojoj se postupak nalazi:

1. Faza PRE potvrđivanja optužnice (Predistraga i istraga)

  • Zabrana supsidijarnog gonjenja: Oštećeni ne može steći svojstvo supsidijarnog tužioca u fazi pre potvrđivanja optužnice.
  • Pravo na prigovor: Ako javni tužilac odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od gonjenja u ovoj fazi, oštećeni može podneti samo pravno sredstvo – prigovor.
  • Obaveza obaveštavanja: Javni tužilac je dužan da u roku od osam dana obavesti oštećenog o odluci i pouči ga o pravu na prigovor.
  • Rokovi za prigovor:
    • Subjektivni rok: Osam dana od dana prijema obaveštenja.
    • Objektivni rok: Tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao (ako oštećeni nije bio obavešten).
  • Postupak po prigovoru: O prigovoru odlučuje neposredno viši javni tužilac u roku od 15 dana od prijema.
    • Ako se prigovor odbije – odluka je konačna.
    • Ako se prigovor usvoji – viši tužilac donosi rešenje i izdaje obavezno uputstvo nadležnom tužiocu da preduzme, odnosno nastavi krivično gonjenje. Protiv ovog rešenja nisu dozvoljeni žalba ni prigovor.

2. Faza NAKON potvrđivanja optužnice

  • Oštećeni može preuzeti krivično gonjenje i postati oštećeni kao tužilac samo ako javni tužilac odustane od optužbe nakon što je ona potvrđena (na glavnom pretresu).

PRAVA I DUŽNOSTI

1. Osnovna prava oštećenog (kao mogućeg tužioca):

  • Da podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i predloži privremene mere obezbeđenja.
  • Da ukazuje na činjenice i predlaže dokaze od važnosti za predmet dokazivanja.
  • Da angažuje punomoćnika iz reda advokata.
  • Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz (ovo pravo mu se može uskratiti dok ne bude ispitan kao svedok).
  • Da bude obavešten o odlukama tužioca (odbačaju ili odustanku) i poučen o pravu na prigovor ili preuzimanje gonjenja.
  • Da prisustvuje pripremnom ročištu.
  • Da prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza.
  • Da podnese žalbu protiv odluke o troškovima postupka i imovinskopravnom zahtevu.
  • Da bude obavešten o ishodu postupka i dobije pravnosnažnu presudu.

2. Proširena prava oštećenog kao tužioca:

  • Za razliku od običnog oštećenog, oštećeni kao tužilac ima pravo da izjavi žalbu na presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga (a ne samo zbog troškova ili imovinskopravnog zahteva).

3. Jedina procesna dužnost:

  • Oštećeni kao tužilac, njegov zakonski zastupnik ili punomoćnik, imaju dužnost da sud ili tužioca obaveste o svakoj promeni adrese ili boravišta.

PRESTANAK I IZUZECI

  • Pretpostavljeni (prećutni) odustanak: Ako se oštećeni kao tužilac ne može uredno pozvati na glavni pretres jer nije prijavio promenu adrese ili boravišta, po zakonu se smatra da je odustao od krivičnog gonjenja.
  • Izuzeci zbog prirode dela (Isključenje supsidijarnog gonjenja): Preuzimanje gonjenja od strane oštećenog nije moguće kod svih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti. Kod dela gde se ne radi o povredi ličnog ili imovinskog prava određenog građanina (npr. špijunaža), supsidijarna tužba je isključena i tu se može javiti isključivo javni tužilac.
  • Izuzeci od načela neparalelizma (Paralelni tužioci u istom postupku):
    • Slučaj saizvršilaštva: Ako se postupak vodi protiv više lica (saučesništvo), a javni tužilac odustane od gonjenja samo nekih od njih, oštećeni može preuzeti gonjenje za ta lica. Postupak se vodi spojeno, te u njemu paralelno postupaju javni tužilac (za jedne okrivljene) i oštećeni kao tužilac (za druge okrivljene).
    • Slučaj sticaja krivičnih dela: Ako javni tužilac odustane od optužbe samo za neka dela istog okrivljenog, a oštećeni preuzme gonjenje za ta dela, u istom postupku koegzistiraju dva tužioca u odnosu na istog okrivljenog za različita dela.

Preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog

Preuzimanje krivičnog gonjenja je procesni institut koji omogućava oštećenom da stekne svojstvo ovlašćenog tužioca (odnosno postane oštećeni kao supsidijarni tužilac) i nastavi krivični postupak nakon što je javni tužilac odustao od već potvrđene optužnice.

Ovaj institut predstavlja procesni supstitut (korektiv) za odustanak državnog organa od krivičnog gonjenja. Oštećeni stupa na mesto javnog tužioca i nastavlja već pokrenuti postupak koji je pretrpeo stranačku diskontinuiranost na strani tužioca.

USLOVI (Taksativno)

Da bi oštećeni preuzeo krivično gonjenje, moraju biti ispunjeni sledeći zakonski uslovi:

  • Faza potvrđene optužnice: Svojstvo oštećenog kao tužioca može se steći tek nakon što je optužnica potvrđena.
  • Odustanak javnog tužioca: Javni tužilac mora dati izjavu da odustaje od optužbe nakon potvrđivanja optužnice.
  • Obaveza suda da obavesti oštećenog:
    • Ako je oštećeni prisutan, sud ga odmah pita da li želi da preuzme gonjenje i zastupa optužbu.
    • Ako nije prisutan, sud je dužan da ga u roku od osam dana obavesti o odustanku i pouči o pravu na preuzimanje optužbe.
  • Strogi prekluzivni rokovi za izjašnjenje oštećenog:
    • Subjektivni rok: Odmah (ako je prisutan) ili u roku od osam dana od dana prijema sudskog obaveštenja i pouke.
    • Objektivni rok: U roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac izjavio da odustaje od optužbe (primenjuje se ako oštećeni uopšte nije bio obavešten).

DEJSTVA I KONSEKVENCE (Zavisno od odluke oštećenog)

1. Dejstva u slučaju preuzimanja gonjenja:

Ako se oštećeni blagovremeno izjasni da preuzima krivično gonjenje, sud donosi odluku o daljem toku postupka:

  • Nastavak glavnog pretresa (ako je pretres već započeo).
  • Određivanje glavnog pretresa (ako ta faza postupka još uvek nije započela).

2. Dejstva u slučaju nepreuzimanja ili ćutanja (Okončanje postupka):

Ako oštećeni izjavi da ne želi da preuzme gonjenje ili propusti rokove, sud donosi odluku o završetku postupka u zavisnosti od faze u kojoj se nalazi:

  • Rešenje o obustavi postupka: Donosi se ako glavni pretres još nije započeo.
  • Odbijajuća presuda (presuda kojom se optužba odbija): Donosi se ako je do odustanka javnog tužioca došlo tokom već započetog glavnog pretresa.

PREĆUTNI (PRETPOSTAVLJENI) ODUSTANAK

Zakon predviđa neoborivu zakonsku pretpostavku da oštećeni neće nastaviti gonjenje (što dovodi do obustave postupka ili odbijajuće presude) u sledećim slučajevima:

  • Ako oštećeni nije prisutan na pripremnom ročištu ili glavnom pretresu, a uredno je pozvan.
  • Ako mu se poziv nije mogao uručiti zato što sudu nije prijavio promenu adrese prebivališta ili boravišta.