Sporazum o svedočenju okrivljenog predstavlja zakonski mehanizam kojim okrivljeni dobija status okrivljenog saradnika (što je novi zakonski izraz za nekadašnji termin „svedok saradnik“).

• Pravna priroda (Hibridni karakter): Okrivljeni saradnik ima specifičan „hibridni“ procesni karakter. On istovremeno poseduje određene procesne osobine okrivljenog, ali i određena procesna svojstva svedoka. Budući da se radi o licu koje se i dalje krivično goni, težište njegovog statusa ipak ostaje na procesnom svojstvu okrivljenog.
• Materijalno ograničenje (Uži delokrug primene): Ovaj sporazum se ne može zaključiti za sva krivična dela. Primena instituta je striktno ograničena na dela koja spadaju u delokrug tužilaštava posebne nadležnosti:
  • organizovani kriminal.
  • krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.
• Vremenski okvir za zaključenje: Sporazum se može zaključiti u fazi od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa sve do završetka glavnog pretresa.

Uslovi za zaključenje sporazuma i procesne pretpostavke

Za zaključenje sporazuma o svedočenju moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:

1. Uslov celovitog priznanja: Potrebno je da okrivljeni u potpunosti prizna da je učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
2. Uslov celishodnosti: Neophodno je da je značaj iskaza tog okrivljenog za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnih dela iz posebne nadležnosti pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela koje je on sam učinio.
3. Apsolutna zakonska prepreka (Izuzetak): Iz razloga pravičnosti, zakon izričito zabranjuje zaključenje sporazuma sa okrivljenim za koga postoji osnovana sumnja da je organizator organizovane kriminalne grupe. On nikada ne može biti predložen za okrivljenog saradnika.
4. Obavezna stručna odbrana: Prilikom pregovaranja i zaključenja ovog sporazuma, okrivljeni mora imati branioca.

Prethodna faza: Davanje preliminarnog iskaza

• Rok i forma: Pre nego što formalno zaključi sporazum, javni tužilac poziva okrivljenog da u roku od najduže 30 dana samostalno i svojeručno, što detaljnije, potpunije i istinitije opiše pismeno sve što zna o krivičnom delu povodom kojeg se vodi postupak, kao i o drugim delima iz posebne nadležnosti.
• Izuzetak za nepismene: Ukoliko je okrivljeni nepismen, svoj preliminarni iskaz će diktirati u aparat za snimanje glasa.
• Podnošenje sudu: Sporazum se sačinjava u pisanoj formi i podnosi se sudu do završetka glavnog pretresa, uz obavezno prilaganje zapisnika o iskazu koji je okrivljeni dao.

Sadržaj sporazuma o svedočenju okrivljenog

A. Obavezni elementi sporazuma

Sporazum mora obavezno sadržati sledeće elemente:

• Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
• Dualistička izjava okrivljenog kojom:
  1. U potpunosti priznaje sopstveno krivično delo (deo izjave koji se tiče aktuelnog krivičnog gonjenja protiv njega).
  2. Preuzima obavezu da kao specifičan svedok dâ iskaz o svemu što mu je poznato o delu i da ništa ne prećuti, pri čemu potvrđuje da je svestan da se ne može pozvati na pogodnost oslobođenja od dužnosti svedočenja ili odgovaranja na pojedina pitanja.
• Sporazum o krivičnoj sankciji ili odustanku od gonjenja: Dogovor o vrsti i meri (ili rasponu) kazne koja će mu biti izrečena, o potpunom oslobođenju od kazne, ili pak o obavezi javnog tužioca da odustane od krivičnog gonjenja pod uslovom da okrivljeni na glavnom pretresu svedoči u skladu sa preuzetim obavezama.
• Sporazum o sporednim pitanjima: Dogovor o troškovima postupka, oduzimanju imovinske koristi i imovinskopravnom zahtevu (ako je podnet).
• Izjava o odricanju od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
• Potpisi stranaka i branioca.

B. Fakultativni (mogući) elementi

• Sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će se oduzeti od okrivljenog u skladu sa posebnim zakonom (tzv. prošireno oduzimanje imovinske koristi).

Sudska kontrola sporazuma i donošenje odluke

• Funkcionalna nadležnost suda: O sporazumu odlučuje sud, i to:
  • Sudija za prethodni postupak – ako je sporazum podnet do potvrđivanja optužnice.
  • Predsednik veća – ako je sporazum podnet nakon potvrđivanja optužnice.
• Forma i tok odlučivanja: Sud odlučuje na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
• Vrste odluka suda (donose se u formi rešenja):
  1. Rešenje o odbacivanju: Sud donosi ovo rešenje ako sporazum ne sadrži obavezne elemente ili ako uredno pozvani okrivljeni neopravdano izostane sa ročišta.
  2. Rešenje o prihvatanju: Sud donosi ako su kumulativno ispunjena tri uslova:
     • Uslov budućeg svedočenja: da je okrivljeni svesno i dobrovoljno pristao da svedoči (da govori istinu i ništa ne prećuti);
     • Uslov relevantne svesti: da je potpuno svestan svih posledica (naročito odricanja od prava na žalbu);
     • Uslov zakonitosti pogodnosti: da su predložene pogodnosti (kazna, oslobođenje ili odustanak od gonjenja) u skladu sa zakonom.
  3. Rešenje o odbijanju: Sud donosi ako postoje razlozi za obustavu postupka u fazi optuženja (npr. zastarelost, delo nije krivično delo) ili ako nije ispunjen neki od uslova za prihvatanje.
• Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja o odbijanju: Sporazum i svi spisi se uništavaju u prisustvu sudije (o čemu se sastavlja zapisnik), a taj sudija se obavezno izuzima iz daljeg toka postupka.

Procesna pravila o ispitivanju okrivljenog saradnika na glavnom pretresu

• Dužnost svedočenja: Okrivljeni saradnik je dužan da govori istinu i da ne prećuti ništa što mu je poznato o predmetu svedočenja (u zakonu neprecizno stoji „predmet suđenja“).
• Redosled ispitivanja: Ispituje se nakon saslušanja optuženih.
• Udaljavanje iz sudnice (Procesni izuzetak i kritika): Nakon što dâ iskaz, okrivljeni saradnik se udaljava iz sudnice. Time se stvara paradoksalna situacija da on, kao stranka koja se i dalje krivično goni, ne prisustvuje sopstvenom suđenju (što predstavlja drastičan izuzetak od opštih pravila). Teorija kritikuje ovo rešenje i smatra da bi mu se moralo dozvoliti da ostane u sudnici ukoliko on to sam zahteva ili se sa tim saglasi, radi ostvarivanja prava na dokaznu aktivnost.

Pravna dejstva prihvaćenog sporazuma i stavljanje van snage

• Formalno obavezujuće dejstvo: Ako okrivljeni saradnik u potpunosti ispuni obaveze iz sporazuma, pravnosnažno rešenje o prihvatanju sporazuma apsolutno obavezuje prvostepeni i drugostepeni sud prilikom donošenja odluka o:
  1. krivičnoj sankciji;
  2. troškovima postupka;
  3. oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom;
  4. imovinskopravnom zahtevu;
  5. oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
• Stavljanje sporazuma van snage: Sud će rešenje o prihvatanju staviti van snage (i dalje postupati kao da je sporazum odbijen) u dva alternativna slučaja:
  1. Ako okrivljeni saradnik ne ispuni obaveze koje je preuzeo sporazumom.
  2. Ako javni tužilac pokrene istragu protiv njega za drugo delo ili sazna za njegovu raniju osuđivanost i podnese obrazloženi predlog sudu.