Oznaka: Tajno praćenje i snimanje

Tajno praćenje i snimanje

13. jula 2026.

Tajno praćenje i snimanje predstavlja posebnu dokaznu radnju i specifičan vid prikrivenog delovanja prema osumnjičenom. Kada se sprovodi u vidu snimanja, ova radnja u određenim aspektima ima obeležja tajnog video-nadzora.

  • Pravna evolucija (Od operativne do dokazne radnje):
    • Praćenje lica (pre svega osumnjičenog) tradicionalno se smatralo klasičnom operativnom (policijskom) radnjom koja se preduzima u predistražnom postupku. Operativne radnje same po sebi nemaju dokazni kredibilitet, već služe isključivo za prikupljanje informacija i smera istrage.
    • Ratio legis formalnog svrstanva ove mere u kategoriju posebnih dokaznih radnji jeste njeno povezivanje sa „snimanjem“. Time je zakonodavac omogućio da snimci (video i fotografije) napravljeni tokom praćenja dobiju potreban dokazni kredibilitet kako bi se mogli koristiti kao zakoniti dokazi na sudu.

MATERIJALNI I FORMALNI USLOVI (PRETPOSTAVKE) ZA ODREĐIVANJE

Za određivanje ove mere zakon zahteva kumulativno ispunjenje tri nivoa uslova:

1. Opšti materijalni uslov

  • Mora biti ispunjen opšti materijalni uslov propisan za sve posebne dokazne radnje (postojanje osnova sumnje za „posebno“ krivično delo i nemogućnost prikupljanja dokaza na drugi način).

2. Posebni (dodatni) materijalni uslov

Mera se može odrediti isključivo radi ostvarivanja jednog od dva alternativno propisana cilja:

  • otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima, mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama (uz izričit izuzetak – osim u stanu);
  • utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari.

3. Formalni uslov (Nadležnost i procesna inicijativa)

  • Sudska naredba: Donosi je sudija za prethodni postupak u obliku pismene i obrazložene naredbe.
  • Procesna inicijativa: Naredba se donosi isključivo na obrazloženi predlog nadležnog javnog tužioca.
    • Objašnjenje: Budući da sudija za prethodni postupak više nema aktivnu istražnu funkciju (kakvu je imao nekadašnji istražni sudija), on ne može postupati samoinicijativno, već isključivo na predlog tužioca koji rukovodi predistražnim postupkom i istragom.

KRUG LICA PREMA KOJIMA SE MERA SPROVODI

Zakonik razlikuje primarni i sekundarni procesni fokus ove mere:

  • Primarni objekt (Fokus): Osumnjičeni – lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo (ili priprema) neko od zakonom predviđenih krivičnih dela.
  • Sekundarni objekt (Treća lica i prostori): Mera se izuzetno može usmeriti i na druga lica, njihove lokacije, prostorije ili prevozna sredstva.
    • Materijalni uslov za sekundarno usmeravanje: Dozvoljeno je samo ako je verovatno da će osumnjičeni tu biti prisutan ili da koristi ta prevozna sredstva.

SADRŽINA NAREDBE I ROKOVI TRAJANJA MERE

1. Obavezni (taksativni) elementi naredbe

Naredba o tajnom praćenju i snimanju mora da sadrži sledećih pet elemenata:

  1. podatke o osumnjičenom,
  2. zakonski naziv krivičnog dela,
  3. razloge na kojima se znasniva sumnja,
  4. označenje prostorija, mesta ili prevoznog sredstva, ovlašćenje za ualzak i postavljanje tehničkih uređaja za snimanje, kao i način sprovođenja,
  5. obim i trajanje posebne dokazne radnje.

2. Maksimalni zakonski rokovi trajanja (Podela)

  • Opšti režim: Mera može trajati tri meseca, a na osnovu obrazloženog predloga može se produžiti najviše za još tri meseca (Ukupno: maksimalno 6 meseci).
  • Posebni režim (Specijalna tužilaštva): Ako se postupak vodi za dela iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti, mera se može produžiti još najviše dva puta po tri meseca (Ukupno: maksimalno 12 meseci).
  • Načelo srazmernosti (Ultima ratio): Sprovođenje mere se mora prekinuti odmah čim prestanu razlozi za njenu primenu, bez obzira na to što formalni rok iz naredbe još uvek traje.

SPROVOĐENJE MERE I DOSTAVLJANJE MATERIJALA

  • Subjekti sprovođenja: Naredbu neposredno izvršavaju policija, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) ili Vojno-bezbednosna agencija (VBA).
  • Dnevni izveštaji: Tokom sprovođenja sačinjavaju se dnevni izveštaji koji se, zajedno sa snimcima, dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu na njihov zahtev.
  • Završetak mere: Po okončanju radnje, snimci i prikupljeni materijali se oficijelno dostavljaju sudiji za prethodni postupak, koji ih potom prosleđuje javnom tužiocu (shodno pravilima koja važe za tajni nadzor komunikacije).

ZAKONODAVNI PROPUST KOD MONTAŽE UREĐAJA (Pitanje za visoku ocenu!)

Prilikom odgovaranja na usmenom ispitu, obavezno ukažite na ozbiljnu pravnu prazninu u važećem ZKP-u:

  • Mogućnost tajnog ulaska i montaže: Zakon dozvoljava da sudija u naredbi odobri ovlašćenim licima (policiji, BIA, VBA) da tajno uđu u prostorije (koje nisu stan) radi postavljanja uređaja za snimanje.
  • Problem uklanjanja (demontaže) uređaja: Zakonodavac je napravio krupnu omašku jer uopšte nije regulisao obavezu i postupak uklanjanja tih uređaja nakon što rok trajanja mere istekne.
  • Pravna posledica propusta: Iz trenutne zakonske regulative proizilazi apsurdan zaključak da državni organi imaju ovlašćenje da tajno uđu i montiraju uređaj, ali da ga nikada ne moraju demontirati, čime taj uređaj može ostati u prostoriji „za sva vremena“ (čak i ako se deaktivira). To predstavlja grubo i nedopustivo narušavanje prava na privatnost.

TEORIJSKI SPOR: (NE)MOGUĆNOST TONSKOG (AUDIO) SNIMANJA

U našoj krivičnoprocesnoj nauci i praksi postoji duboko neslaganje oko toga da li reč „snimanje“ u nazivu ove dokazne radnje obuhvata i tonsko (audio) snimanje, ili se odnosi isključivo na vizuelno (video i foto) snimanje.

A. Argumenti u prilog dopuštenosti tonskog snimanja:

  • Jezičko tumačenje: Sam termin „snimanje“ u srpskom jeziku i tehničkoj terminologiji ravnopravno označava kako video/foto, tako i zvučni (audio) zapis.
  • Praktična svrsishodnost (Utilitarizam): Kod najtežih krivičnih dela (poput organizovanog kriminala) postoji objektivna i izrazita potreba za „prisluškivanjem“ razgovora u prostorijama radi obezbeđivanja dokaza.
  • Namera zakonodavca: Iz pripremnih materijala i nacrta zakona proizilazi da su tvorci zakona imali viziju da pod snimanjem obuhvate i tonsko beleženje razgovora meta praćenja.

B. Argumenti protiv dopuštenosti tonskog snimanja (Striktno tumačenje):

  • Načelo restriktivnog tumačenja: Budući da posebne dokazne radnje drastično zadiru u Ustavom zagarantovano pravo na privatnost, svako ekstenzivno tumačenje normi je opasno i nedopustivo. Pravila se moraju tumačiti isključivo doslovno i usko.
  • Funkcionalni cilj radnje: Zakon kao cilj radnje određuje otkrivanje kontakata, kretanja, lokacije ili identiteta lica. Svi ovi ciljevi su po svojoj prirodi vizuelnog karaktera, što ukazuje da se pod snimanjem može podrazumevati isključivo pravljenje fotografija ili video-zapisa koji te kontakte i lokacije vizuelno fiksiraju.
  • Argument ćutanja zakonodavca: Da je zakonodavac zaista hteo da dozvoli zvučno snimanje otvorenih i zatvorenih prostora u okviru ove mere, on bi to u tekstu Zakonika izričito naglasio i propisao. Pošto to nije učinio, tonsko snimanje u okviru ove radnje je procesno nedopustivo.