RAZGRANIČENJE PRIVREDNIH SUBJEKATA OD GRAĐANSKOPRAVNIH SUBJEKATA

1. Značaj razgraničenja i terminologija u Srbiji

• Terminološka razlika: Važeće srpsko pravo ne definiše, niti koristi izraz „trgovac“ u svom matičnom kompanijskom pravu za građanskopravnog subjekta koji obavlja privrednu delatnost. Umesto toga, pozitivno pravo Srbije koristi izraz privredni subjekt.
• Uporedno pravo i istorija: Pojam trgovca je bio precizno određen u istorijskom pravu Kraljevine Srbije, a i danas je bazični pojam u kontinentalnim pravnim sistemima (poput Francuske i Nemačke) i u pravu SAD.
• Značaj razlikovanja: Izbor merodavnog prava (građanskog ili kompanijskog/trgovinskog) direktno utiče na prava i obaveze subjekata. Zavisno od toga, isto činjenično stanje u sporu može dovesti do potpuno različitog ishoda ili uticati na postojanje kaznene odgovornosti.
• Položaj privrednog subjekta: Trgovci su u nekim aspektima povlašćeni (npr. pravo na poslovanje i državne olakšice), dok su u drugim diskriminisani jer podležu strogim zakonskim dužnostima (npr. obavezna registracija, vođenje knjiga, plaćanje posebnih poreza).

2. Ključne razlike u pravnom režimu

Razlike između privrednih i običnih građanskopravnih subjekata ispoljavaju se kroz sledeće kategorije:

• Položaj i sposobnost: Pravni položaj privrednog subjekta u celosti je uređen posebnim pravilima kompanijskog, odnosno trgovinskog prava (npr. pravna i poslovna sposobnost, specifični režimi upravljanja i zastupanja), a ne opštim građanskim pravilima.
• Trgovinski poslovi (Ugovori u privredi): Svojstvo privrednog subjekta je konstitutivni element za određivanje ugovora u privredi. Kada se pravni posao kvalifikuje kao trgovinski, na njega se primenjuju stroža pravila trgovinskog prava (npr. znatno kraći rokovi za prigovore, kraći rokovi zastarelosti i pojačana, stroža odgovornost za štetu).
• Sudska nadležnost i posebnost postupka: Za sporove između privrednih subjekata (privredne sporove) isključivo su nadležni privredni sudovi. Postupak pred ovim sudovima odlikuje se strogim i brzim pravilima:
  • U prvom stepenu sudi sudija pojedinac, dok u drugom stepenu sudi veće od troјице судија без поротника.
  • Vanredni pravni lek (revizija) je dopušten isključivo u sporovima čija вредност прелази 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
  • Rok za dobrovoljno izvršenje presude (paricioni rok) iznosi samo osam dana od dana dostavljanja presude tuženom.
• Arbitraža: Privredni subjekti imaju zakonsko pravo da ugovore nadležnost arbitraže za rešavanje svojih sporova, čime u potpunosti isključuju nadležnost državnih sudova, osim u slučajevima gde je zakonom propisana isključiva sudska nadležnost.
• Sistem registracije: Pravno značajne činjenice o privrednim subjektima (osnivanje, poslovno ime, sedište, šifra delatnosti, organi upravljanja i prestanak) upisuju se u privredne registre. Nasuprot tome, podaci o fizičkim licima se vode u matičnim knjigama, a podaci o nedobitnim ustanovama (fakultetima, bolnicama) у sudskim registrima.
• Poslovno ime: Uživa posebnu, pojačanu pravnu zaštitu na tržištu kao lično pravo privrednog subjekta.
• Poreski i knjigovodstveni režim: Privredni subjekti su opterećeni nizom specifičnih poreza. Zakonski su dužni da:
  • Izdaju račune saugovornicima za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu.
  • Uredno воде poslovne knjige.
  • Sastave i javno објаве годишњи финансијски извештај (godišnji obračun poslovanja).

---

EKONOMSKA SUŠTINA POJMA TRGOVCA

• Definicija: Trgovac je lice koje se u vidu svoje delatnosti bavi obrtanjem kapitala u nameri sticanja dobiti.
• Obrt kapitala: Ekonomski proces u kojem lice ulaže sopstvena sredstva (novac) kako bi kupilo imovinsko dobro od jednog lica, sa namerom da ga preproda drugom licu po višoj ceni i tako povrati uloženi kapital. U ekonomskom smislu, trgovac je preprodavac.
• Marža i dobit:
  • Marža je razlika između niže kupovne cene i više prodajne cene.
  • Dobit predstavlja čist višak (deo marže) koji trgovcu preostane tek pošto iz ostvarene marže u potpunosti izmiri sve prateće troškove kupovine i kasnije prodaje stvari.
• Rizik poslovanja: Trgovac svesno snosi rizik da robu neće uspeti da preproda po višoj ceni, odnosno da će je morati prodati po istoj ili nižoj ceni, trpeći gubitak.
• Ko pravno NIJE trgovac:
  • Lice koje ne ulaže sopstvena sredstva i ne snosi rizik gubitka (npr. zaposleno lice).
  • Lice koje obavlja preprodaju bez namere sticanja dobiti (npr. radi dobročinstva, uštede ili pukog pokrivanja troškova).
• Proizvođači i prerađivači kao trgovci: Pojam trgovca nije ograničen samo na čistu preprodaju. Trgovcem se smatra i lice koje nabavljene sirovine prerađuje u gotove proizvode radi njihove prodaje na tržištu (npr. proizvođači u industriji, fabrici, rudarstvu, zanatstvu ili poljoprivredi, kao i građevinari).
• Predmet trgovine: Bilo koje materijalno dobro čiji promet zakonom nije zabranjen (stvar u prometu). Zavisno od predmeta, razlikuju se četiri vrste trgovine:
  1. Трговина робом.
  2. Трговина услугама.
  3. Трговина новцем.
  4. Трговина капиталом.

---

UPOREDNOPRAVNI PRISTUPI DEFINISANJU POJMA TRGOVCA

U uporednom pravu, da bi se neko lice smatralo trgovcem, ono se mora samostalno, trajnije i ozbiljnije baviti trgovinskom delatnošću (sporadično obavljanje poslova ne daje ovo svojstvo). Postoje tri osnovna sistema definisanja:

1. Objektivan pristup

• Suština: Zakon prvenstveno definiše i taksativno nabraja trgovinske poslove. Svako lice koje se tim poslovima bavi u vidu svog redovnog zanimanja (delatnosti) automatski stiče status trgovca.
• Ratio legis: Karakteristike samog objekta (posla) daju pravno svojstvo subjektu koji ga preduzima. Posao ostaje trgovinski čak i ako ga preduzme obično građanskopravno lice.
• Primeri: Ovaj sistem je nastao u Francuskoj (Code de commerce) i važio je u istorijskom pravu Kraljevine Србије (paragraf 17. Zakona o ustrojstvu Trgovačkog suda).

2. Subjektivan pristup

• Suština: Zakon najpre precizno definiše subjekta (trgovca), izdvajajući ga od običnih građana. Potom propisuje da se svaki pravni posao koji taj trgovac obavi u okviru svog zanimanja smatra trgovinskim poslom.
• Ratio legis: Svojstvo subjekta daje specifičan trgovinski karakter pravnom poslu.
• Primeri: Ovaj sistem je zastupljen u Nemačkoj (HGB) i bio je primenjen u Kraljevini Jugoslaviji (Trgovački zakon iz 1937. godine).

3. Praktičan pristup

• Suština: Trgovcem se smatra svako lice koje se u pravnom prometu ponaša kao da poseduje stručna znanja i veštine za obavljanje konkretnog posla, ili koje je uposlilo drugo lice koje se ponaša kao stručnjak.
• Ratio legis: Svrha ovog sistema jeste pojačana zaštita isključivo neukih učesnika u poslu, dok se za stručna (učena lica) ne predviđaju posebne zaštitne mere.
• Primeri: Primenjuje se u pravu SAD.

---

POJAM PRIVREDNOG SUBJEKTA I TRGOVCA U SRPSKOM POZITIVNOM PRAVU

1. Podela privrednih subjekata prema cilju delatnosti

Pozitivno kompanijsko pravo Srbije ne poznaje klasičan pojam trgovca, već operiše opštijim pojmom privrednog subjekta, koji se zavisno od cilja i oblika deli na tri kategorije:

• Dobitni subjekti: Subjekti koji obavljaju registravanu delatnost sa primarnim ciljem sticanja dobiti (namera je ključna, bez obzira na to da li se dobit stvarno ostvaruje). Dele se na:
  • Preduzetnik: Fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
  • Privredno društvo: Pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
  • Karakter delatnosti: Delatnost može biti privredna u užem smislu (proizvodnja, promet, usluge), ali i vanprivredna delatnost (sport, kultura, obrazovanje, nauka, zdravstvo) ukoliko se obavlja samostalno, trajnije, u svoje ime, na organizovan način i radi sticanja prihoda naplatom naknade.
• Prihodovni subjekti: Subjekti čiji primarni cilj nije isključivo ostvarivanje dobiti, već obavljanje delatnosti radi sticanja prihoda naplatom naknade za svoje proizvode i usluge. Ukoliko ostvare dobit, raspolažu njom u skladu sa posebnim propisima. U njih spadaju:
  • Zadruge.
  • Javna preduzeća.
  • Druga lica koja u svojoj delatnosti obrću kapital.
• Neprivatizovana društvena ili državna preduzeća: Istorijski oblici koji su u procesu nestajanja usled zakonske obaveze privatizacije. Većinom su prodata, otišla u stečaj ili su pod nadzorom države preuređena u akcionarska društva sa državnim ili društvenim kapitalom.

2. Procesnopravni pojam privrednog subjekta

• Svrha: Služi isključivo za određivanje stvarne nadležnosti privrednih sudova u Republici Srbiji.
• Sadržina: Prema Zakonu o uređenju sudova (ZUS), u privredne subjekte se u procesnom smislu, pored privrednih društava, preduzetnika, zadruga i preduzeća, ubrajaju i njihova udruženja.

3. Upravnopravni i potrošački pojam trgovca u Srbiji

Iako kompanijsko pravo ne koristi izraz „trgovac“, ovaj pojam postoji u drugim granama našeg prava:

• Upravnopravni smisao (Zakon o trgovini): Trgovac je lice koje obavlja trgovinu (kupovinu robe radi daljeg prometa na veliko ili malo) i prateće usluge radi sticanja dobiti ili ostvarivanja drugih društveno-ekonomskih ciljeva (uštede, pokrivanja troškova, zaštite životne sredine).
  • Odnos sa privrednim subjektom: Ovaj pojam je uži od kompanijskog (odnosi se samo na trgovinu u užem smislu), ali je istovremeno i širi jer u trgovce ubraja poljoprivrednike i nosioce slobodnih zanimanja (privatne lekare, arhitekte, advokate), koji se u kompanijskopravnom smislu inače ne smatraju privrednim subjektima.
• Potrošačko pravo: Trgovac je definisan izuzetno široko – kao svako lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti (bilo koje delatnosti u kojoj se naplaćuje naknada) ili u druge komercijalne svrhe. Ovaj pojam je ključan jer se potrošačima zakonom obezbeđuje pojačana pravna zaštita u odnosima sa trgovcima.