MATERIJALNI USLOV I ROKOVI ZA PODNOŠENJE OPTUŽNICE

• Pojam opravdane sumnje: Novi Zakonik o krivičnom postupku uvodi opravdanu sumnju kao treći, najviši zakonski stepen sumnje (pored osnova sumnje i osnovane sumnje). Ona predstavlja nezaobilazan materijalni uslov za podizanje optužnice, što znači da moraju postojati dokazi iz kojih proizilazi ovaj najviši stepen sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo.
• Pravna priroda (Questio facti): Ocena o postojanju opravdane sumnje predstavlja činjenično pitanje (questio facti) koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Ovu ocenu najpre donosi javni tužilac prilikom podizanja optužnice, a potom i sud u postupku sudske kontrole.
• Rokovi za podizanje optužnice:
  • Opšti (primarni) rok: Iznosi 15 dana od dana kada je istraga završena.
  • Izuzetni (produženi) rok: U naročito složenim predmetima, ovaj rok se može produžiti za još 30 dana, na osnovu odobrenja neposredno višeg javnog tužioca.
• Karakter rokova: Oba navedena roka su instruktovnog karaktera. To znači da njihovo propuštanje ne povlači direktne procesne sankcije (poput gubitka prava na gonjenje), već samo otvara mogućnost za preduzimanje aktivnosti drugih subjekata i eventualno delovanje neposredno višeg javnog tužioca u cilju primoravanja nižeg tužioca da podnese optužnicu.

PRIGOVOR ZBOG PROCESNE NEAKTIVNOSTI JAVNOG TUŽIOCA

Ukoliko javni tužilac u zakonskom roku ne podigne optužnicu niti izjavi da odustaje od krivičnog gonjenja, zakon predviđa specifičan mehanizam zaštite od njegove neaktivnosti.

• Aktivno legitimisani subjekti i rokovi za podnošenje:
  • Okrivljeni, njegov branilac i oštećeni prigovor podnose neposredno višem javnom tužiocu u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje optužnice.
  • Izuzetak za oštećenog: Ako oštećeni uopšte nije bio obavešten o završetku istrage, prigovor može podneti u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac doneo naredbu o završetku istrage.
• Različita svrha prigovora u zavisnosti od podnosioca:
  • Za odbranu (okrivljeni i branilac): Svrha je ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku i primoravanje tužioca da skrati „rok za razmišljanje“ i donese odluku o optuživanju ili odustajanju.
  • Za oštećenog: Svrha je pokretanje krivičnog gonjenja preko tužilačke hijerarhije. Važna napomena za usmeni ispit: Putem ovog prigovora oštećeni ne može steći svojstvo olovlašćenog tužioca (oštećeni kao tužilac). Svrha je isključivo da viši tužilac naloži nižem da nastupi suprotno svom pasivnom stavu.
• Postupak i odlučivanje višeg tužioca:
  • Neposredno viši javni tužilac dužan je da u roku od 15 dana od prijema prigovora donese rešenje kojim prigovor odbija ili usvaja.
  • Protiv ovog rešenja nisu dozvoljena nikakva pravna sredstva (ni žalba ni prigovor).
  • U slučaju usvajanja prigovora, viši tužilac izdaje obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da podigne optužnicu u roku koji ne može biti duži od 30 dana. Svi rokovi u ovom mehanizmu su takođe instruktovnog karaktera.

SADRŽAJ OPTUŽNICE

Optužnica se sastoji iz serije obaveznih elemenata i jednog fakultativnog elementa.

A. Obavezni elementi optužnice:

1. Podaci o okrivljenom: Ime i prezime sa ličnim podacima (koji se uzimaju pri prvom saslušanju), kao i podaci o tome da li se i od kada nalazi u pritvoru ili se brani sa slobode (ukoliko je pušten, navodi se vreme provedeno u pritvoru).
2. Činjenični opis dela: Opis iz kojeg proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela, vreme i mesto izvršenja, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno, kao i ostale okolnosti potrebne za što tačnije krivičnopravno određenje.
3. Pravna kvalifikacija: Zakonski naziv krivičnog dela uz precizno navođenje zakonskih odredaba koje tužilac predlaže da se primene.
4. Označenje suda: Označavanje mesno i stvarno nadležnog suda pred kojim će se održati glavni pretres.
5. Dokazna inicijativa tužioca: Predlog dokaza koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz navođenje imena svedoka i veštaka, kao i spisa i predmeta koji služe kao dokaz.
6. Obrazloženje: Sadrži opis stanja stvari prema rezultatima istrage, dokaze kojima se utvrđuju činjenice, iznetu odbranu okrivljenog i jasan stav tužioca o navodima odbrane.

B. Fakultativni element optužnice:

• Odnosi se na stav tužioca prema meri pritvora kao najtežoj meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog, i javlja se u dve varijante:
  1. Ako je okrivljeni na slobodi – predlog da se odredi pritvor.
  2. Ako je okrivljeni u pritvoru – predlog da se pusti na slobodu.
• Pravilo o spajanju postupaka: Jednom optužnicom može se obuhvatiti više krivičnih dela ili više okrivljenih isključivo ako se prema opštim pravilima o koneksitetu nadležnosti (forum conexitas) može sprovesti jedinstveni postupak i doneti jedna presuda.

POSTUPAK PO PRIJEMU OPTUŽNICE I AKTIVNOSTI VANPRETRESNOG VEĆA

Optužnica se podnosi vanpretresnom veću nadležnog suda u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i njihovih branilaca, uz jedan primerak za sud i dostavljanje kompletnih spisa iz istrage. Po prijemu, veće sprovodi zakonom predviđene korake:

A. Provera formalnog sastava i otklanjanje nedostataka:

• Veće odmah ispituje da li je optužnica propisno sastavljena (da li ima sve obavezne elemente).
• Ako ima nedostatke, vraća je tužiocu sa rokom od tri dana da ih otkloni (rok se može produžiti na obrazložen zahtev tužioca).
• Pravne posledice propuštanja roka za otklanjanje nedostataka:
  • Ako javni tužilac propusti rok – veće donosi rešenje o odbacivanju optužnice.
  • Ako privatni tužilac propusti rok kod privatne tužbe – smatra se da je odustao od gonjenja i veće donosi rešenje o odbijanju optužbe.

B. Odlučivanje o pritvoru u fazi optuženja:

• Po predlogu stranaka: Ako optužnica sadrži predlog za određivanje ili ukidanje pritvora, veće o tome odlučuje odmah, a najkasnije u roku od 48 časova.
• Po službenoj dužnosti (Ex officio): Ako se okrivljeni već nalazi u pritvoru, a tužilac nije tražio puštanje, veće mora u roku od tri dana od prijema optužnice po službenoj dužnosti ispitati opravdanost daljeg pritvora i doneti rešenje o njegovom produženju ili ukidanju.
• Dejstvo žalbe: Žalba na ova rešenja o pritvoru nema suspenzivno dejstvo (ne zadržava izvršenje rešenja).

C. Dostavljanje optužnice okrivljenom:

• Ako je na slobodi: dostavlja se bez odlaganja.
• Ako je u pritvoru: u roku od 24 časa od prijema. Kod naročito složenih predmeta, ovaj rok za pritvoreno lice iznosi maksimalno tri dana.
• Posebna pravila kod hapšenja: Ako je pritvor određen tek u fazi optuženja, optužnica se sa rešenjem o pritvoru uručuje okrivljenom neposredno prilikom hapšenja. Ukoliko se ne nalazi na području suda pred kojim će se držati pretres, veće nalaže njegovo hitno sprovođenje u taj zavod gde mu se optužnica predaje.

ODGOVOR NA OPTUŽNICU

• Rok za podnošenje: Okrivljeni ima pravo da podnese pisani odgovor na optužnicu u roku od osam dana od dana dostavljanja, a uz optužnicu mu se obavezno dostavlja i pouka o ovom pravu.
• Ko može podneti odgovor: Okrivljeni lično, ili njegov branilac (branilac može podneti odgovor i bez posebnog ovlašćenja, ali nikada protiv volje okrivljenog).
• Svrha odgovora: Ostvarivanje načela kontradiktornosti u ovoj fazi postupka. Odbrana kroz odgovor ukazuje vanpretresnom veću na postojanje razloga za obustavu postupka ili donošenje drugih odluka koje su u njenom interesu.
• Pravna priroda odgovora na optužnicu:
  • Nije obavezan.
  • Nema formalnog uticaja na rad suda, jer je vanpretresno veće svakako dužno da ex officio donese bilo koju odluku na koju je ovlašćeno ukoliko za to postoji zakonski razlog.
  • Nije klasičan pravni lek (poput nekadašnjeg prigovora protiv optužnice), što znači da sud ovaj odgovor formalno niti „usvaja“ niti „odbija“.
  • Sud o navodima iz odgovora odlučuje implicitno – donoseći konačne odluke o samoj optužnici, veće faktički pokazuje svoj stav o (ne)osnovanosti navoda odbrane.

OPŠTA PRAVILA SUDSKOG ISPITIVANJA OPTUŽNICE

• Rok za ispitivanje: Vanpretresno veće ispituje optužnicu u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok za podnošenje odgovora na optužnicu. Ovaj rok je instruktovnog karaktera.
• Sloboda suda u pogledu pravne kvalifikacije: Prilikom kontrole optužnice, veće nije vezano za pravnu kvalifikaciju dela koju je tužilac naveo. To važi za slučajeve kada veće ocenjuje nadležnost suda, kao i kada donosi odluku o obustavi postupka, odbijanju ili odbacivanju optužbe.
• Obaveznost i granice obrazloženja: Sva rešenja koja veće donese u ovom postupku moraju biti detaljno obrazložena. Međutim, zakon postavlja važno ograničenje: obrazloženje se mora formulisati tako da se unapred ne utiče na rešavanje pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu (pravilo se prvenstveno odnosi na odluke kojima optužba procesno opstaje i postupak se nastavlja).
• Kategorizacija odluka vanpretresnog veća: Sve odluke se dele na dve osnovne grupe:
  1. Odluke koje nisu suštinskog karaktera (ne tiču se ocene o ispunjenosti uslova za krivično gonjenje).
  2. Odluke koje su suštinske u odnosu na optuženje (njima se utvrđuje postojanje ili nepostojanje uslova za krivično gonjenje).

ODLUKE VANPRETRESNOG VEĆA KOJE NISU SUŠTINSKOG KARAKTERA

U ovu grupu spadaju tri odluke kojima se rešavaju formalna, dokazna ili nadležnosna pitanja, bez ulaženja u to da li ima mesta optužbi:

A. Rešenje o oglasavanju suda nenadležnim

• Donosi se ako veće utvrdi da je za krivično delo koje je predmet optužbe nadležan drugi sud.
• Pravna posledica: Po pravnosnažnosti ovog rešenja, predmet se upućuje nadležnom sudu.

B. Nalog za bolje „dokazno potkrepljenje“ optužnice

• Donosi se kada veće utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se uopšte ispitala osnovanost optužnice.
• Mere koje veće može naložiti:
  1. Da se istraga dopuni.
  2. Da se istraga sprovede (ako je optužnica pre toga bila podnesena neposredno, tj. bez istrage).
  3. Da se prikupi određeni dokazi.
• Rokovi i postupak za javnog tužioca: Javni tužilac je dužan da u roku od tri dana od saopštenja odluke donese naredbu o dopuni ili sprovođenju istrage. Ako javni tužilac propusti ovaj rok, dužan je da o razlozima propuštanja obavesti neposredno višeg javnog tužioca.
• Rokovi i postupak za privatnog tužioca: Privatni tužilac ima rok od 30 dana za prikupljanje dokaza, koji veće na njegov opravdan zahtev može produžiti.
• Sankcija za pasivnost privatnog tužioca: Ako privatni tužilac propusti rok, nastupa zakonska pretpostavka da je odustao od gonjenja, te se njegova optužba rešenjem odbija.

C. Rešenje o izdvajanju pravno nevaljanih zapisnika i obaveštenja

• Donosi se ako veće u spisu pronađe zapisnike koji sadrže dokaze na kojima se ne može zasnovati sudska odluka, ili obaveštenja koja se moraju izdvojiti (npr. zapisnici o informativnim razgovorima policije sa građanima).
• Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.
• Pravna posledica: Po pravnosnažnosti, ovi se materijali zatvaraju u poseban zapečaćeni omot i predaju na čuvanje sudiji za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa (ne mogu se razgledati niti koristiti).

SUŠTINSKE ODLUKE VANPRETRESNOG VEĆA

Ovim odlukama sud direktno rešava o sudbini same optužbe. Postoje četiri takve odluke:

A. Rešenje o obustavi krivičnog postupka

Donosi se kada veće zaključi da nema mesta optužbi i to iz sledećih alternativno propisanih razloga:

• Nekrivični karakter dela: Delo koje je predmet optužbe uopšte nije krivično delo, a pritom nema uslova za primenu mere bezbednosti.
• Trajne procesne smetnje i načelo ne bis in idem: Nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja, delo je obuhvaćeno amnestijom ili помиловањем, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje (npr. okrivljeni je za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen, postupak je protiv njega pravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena).
• Evidentiranje dokaznog deficita: Nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe. To važi i u situaciji kada je nakon neposredne optužnice sprovedena istraga (po nalogu veća), pa veće i nakon te istrage nađe da opravdana sumnja ne postoji.

B. Rešenje o odbijanju optužbe

• Specifična primena: Donosi se isključivo kada se ispituje optužnica podnesena bez sprovođenja istrage (neposredna optužnica) ili privatna tužba.
• Razlozi: Istovetni su onima za obustavu postupka – ako delo nije krivično delo, ako postoje trajne smetnje za gonjenje, ili ako (u slučaju da su preduzete dokazne radnje) nema dovoljno dokaza koji pružaju opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo.

C. Rešenje o odbacivanju optužnice (ili privatne tužbe)

• Donosi se u slučaju postojanja privremenih procesnih smetnji.
• Razlozi: Utvrđivanje da nema zahteva ovlašćenog tužioca, da nedostaje potreban predlog ili odobrenje za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje.

D. Rešenje o potvrđivanju optužnice

• Suština: Predstavlja formalizovani stav suda da je optužnica uspešno prošla (preživela) sudsku kontrolu.
• Uslov: Donosi se ako veće nije donelo rešenje o nenadležnosti, obustavi, odbijanju ili odbacivanju optužbe.
• Dodatna odluka: U istom rešenju, veće odlučuje i o predlozima stranaka za spajanje ili razdvajanje postupaka.

PRAVO NA ŽALBU PROTIV REŠENJA VANPRETRESNOG VEĆA

Zakon strogo razlikuje legitimaciju za podnošenje žalbe u zavisnosti od ishoda sudske kontrole i procesno-pravnog interesa:

• Žalba tužioca: Tužilac (javni ili privatni) ima pravni interes i pravo da podnese žalbu protiv svih odluka kojima se postupak blokira, obustavlja ili skreće sa koloseka. To su:
  1. Rešenje o oglasavanju suda nenadležnim.
  2. Rešenje o odbijanju optužnice.
  3. Rešenje o odbaicvanju optužnice.
  4. Rešenje o obustavi krivičnog postupka.
• Žalba okrivljenog: Okrivljeni ima pravo žalbe samo na odluku kojom se konstatuje da optužnica opstaje, odnosno protiv:
  1. Rešenja o potvrđivanju optužnice.