Pojam i suština žalbenih osnova

• Definicija: Žalbeni osnovi su Zakonikom formulisani opšti razlozi iz kojih se žalbom može pobijati (procesnopravno napadati) presuda i na kojima se žalba u sadržinskom smislu načelno zasniva.
• Pravna priroda „greške“: Izrazi „anomalija“ ili „greška“ u presudi posmatraju se uslovno – reč je o greškama sa stanovišta podnosioca žalbe, dok će tek drugostepeni sud u žalbenom postupku svojom odlukom utvrditi da li su te tvrdnje opravdane.

Podela žalbenih osnova prema prirodi anomalija

Izvor razlikuje dve osnovne grupe žalbenih osnova:

1. Žalbeni osnovi pravnog karaktera – odnose se na pravne anomalije presude. Dele se na:
   • Povrede krivičnoprocesnog karaktera (bitne povrede odredaba krivičnog postupka).
   • Povrede krivičnopravnog materijalnog karaktera (povrede krivičnog zakona i povrede koje se odnose na odluke donesene u krivičnom postupku ili proizašlim iz njega).
2. Žalbeni osnovi faktičkog karaktera – odnose se na činjenične greške u presudi, odnosno na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Zakonom propisani razlozi za izjavljivanje žalbe

U skladu sa navedenom podelom, žalba se pred drugostepenim sudom može izjaviti zbog sledeća četiri zakonska razloga:

• Bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
• Povrede krivičnog zakona.
• Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
• Odluka o krivičnim sankcijama i o drugim odlukama.

---

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Sve povrede procesnog zakona nemaju isti značaj. Samo najozbiljnije procesne povrede, koje dostižu zakonom zahtevani stepen relevantnosti, predstavljaju žalbeni osnov i označavaju se kao bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Prema kriterijumu procesnog dejstva, ove povrede se dele na dve kategorije:

1. Apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka
2. Relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka

---

Apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Pojam, suština i pravne posledice

• Pretpostavljena kauzalnost: Kod ovih povreda uzročno-posledična veza između učinjene povrede i štetne posledice (nezakonitosti ili nepravilnosti presude) se apsolutno pretpostavlja.
• Procesno dejstvo: Čim se utvrdi postojanje apsolutno bitne povrede, to automatski dovodi do pravne nevaljanosti presude. Sud ne mora posebno utvrđivati niti obrazlagati da li je i kako ta povreda uticala na presuđenje – presuda doneta uz takvu povredu po zakonskom automatizmu ne može opstati.
• Karakter kataloga povreda: Ove povrede su u Zakoniku nabrojane striktno, taksativno i limitativno. To znači da se nijedna druga procesna povreda ne može proglasiti apsolutno bitnom osim onih koje su eksplicitno navedene u zakonu.

Katalog apsolutno bitnih povreda prema grupama

Zakonik ove povrede kategoriše prema delu postupka ili subjektu na koji se odnose:

A) Povreda koja se odnosi na krivično gonjenje

• Ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
• Ako je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja.
• Ako je stvar već pravnosnažno presuđena.
• Ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

B) Povrede koje se odnose na krivični sud

• Stvarna nenadležnost: Ako je presudu doneo stvarno nenadležan sud (izuzetak: nema povrede ako je presudu iz nadležnosti nižeg suda doneo neposredno viši sud).
• Nepropisan sastav: Ako je sud bio nepropisno sastavljen.
• Nepravilnost u suđenju/izuzimanju:
  • Ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije učestvovao na glavnom pretresu.
  • Ako je u donošenju presude učestvovao sudija/sudija porotnik koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja.
  • Ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija/sudija porotnik koji se morao izuzeti (apsolutni razlozi za izuzeće).

C) Povrede koje se odnose na optužbu

• Ako je sud povredio propise u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.
• Ako sud svojom presudom nije potpuno rešio predmet optužbe.
• Ako je presudom prekoračena optužba.

D) Ostale apsolutno bitne povrede

• Odsustvo sa suđenja: Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno.
• Uskraćivanje prava na jezik: Ako je optuženom, braniocu, oštećenom ili privatnom tužiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i prati tok pretresa na svom jeziku.
• Nezakonito isključenje javnosti: Ako je protivno odredbama Zakonika bila isključena javnost na glavnom pretresu.
• Povreda zabrane reformatio in peius: Donošenje odluke na štetu optuženog kada je žalba izjavljena samo u njegovu korist.
• Nerazumljivost izreke: Postojanje ozbiljnog nedostatka dispozitiva presude, odnosno situacija u kojoj je izreka presude nerazumljiva.

---

---

Povrede krivičnog zakona

Pojam i obuhvat povrede

• Širi smisao: Pod povredama krivičnog zakona ne podrazumevaju se isključivo greške u odnosu na materijalne odredbe sadržane u Krivičnom zakoniku (kao osnovnom izvoru).
• Uži smisao (sporedno zakonodavstvo): Pod ove povrede podvode se i greške u primeni drugih zakona koji sadrže odredbe krivičnopravnog karaktera, odnosno spadaju u tzv. sporedno krivično materijalno zakonodavstvo.

Konkretni zakonski oblici povreda

Povrede krivičnog zakona predstavljaju greške koje su u presudi načinjene u odnosu na:

• Krivično delo – kada se postavlja pitanje da li je delo za koje se optuženi goni uopšte krivično delo po zakonu.
• Primenjeni zakon – kada se postavlja pitanje da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se po pravu ne može primeniti.
• Ovlašćenje suda u pogledu odluka koje donosi – kada je sporno da li je odlukom o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi ili opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon.
• Meru kazne u vezi sa obaveznim uračunavanjem – kada su povređene zakonske odredbe o obaveznom uračunavanju pritvora, zabrane napuštanja stana, izdržane kazne ili bilo kog drugog oblika lišenja slobode koji je u vezi sa krivičnim delom.

---

Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje

Pojam i suština (Faktički osnov žalbe)

• Pravna priroda: Ovaj žalbeni osnov predstavlja faktički osnov za pobijanje presude.
• Suština: Sastoji se u tome što utvrđeno činjenično stanje u presudi odstupa od stvarne istine u konkretnom slučaju.

Oblici odstupanja od istine

Zakon razlikuje dva osnovna oblika ovog žalbenog osnova:

1. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje (kvalitativno odstupanje) – postoji kada je sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja pogrešno utvrdio, odnosno prikazao je onakvom kakva ona u stvarnosti nije.
2. Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (kvantitativno odstupanje) – postoji kada sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja uopšte nije utvrdio, odnosno kada je propustio da je konstatuje i uvrsti u sklop utvrđenog činjeničnog stanja.

Pojam odlučnih činjenica i međusobni odnos

• Odlučne činjenice su one činjenice koje imaju potreban stepen relevantnosti u odnosu na sam predmet krivičnog postupka.
• Kombinovani karakter: U procesnoj praksi se ova dva oblika često kombinuju i ne mogu se mehanički razdvajati.

---