Nove kriminološke teorije: Racionalnog izbora, Životne sredine, Kulturalne kriminologije

Teorije racionalnog izbora su derivati Klasične škole i njenog indeterminističkog učenja

Teorija o zločinu kao izabranom ponašanju

Wilson & Herrnstein – Zločin i ljudska priroda

ljudi se kada imaju mogućnost izbora opredeljuju za određeni način ponašanja
dve grupe činilaca
- biološki faktori
  - tip telesne strukture i genetika
- psihički faktori
  - učenje i uslovljavanje u porodici
- utiču kako će ličnost proceniti nagrade i kažnjavanje koje sleduje njihovim delima
pojedinac učenjem u porodici i drugim interakcijama razvija svoju savest što je najbolja prevencija
niz faktora da ne izvrši zločin
- griža savesti, odobrenje ličnosti kojima se veruje, osećaj za pravdu, impulsivnost, uticaj sredstava masovne komunikacije, školovanje, stanje privreve itd
objašnjava i neuobičajena dela patoloških pojedinaca

Teorija rutinske aktivnosti

Cohen & Felson – Društvene promene i trendovi kriminaliteta, pristup rutinske aktivnosti

objašnjavaju porast otimačkih krivičnih dela kojima se žrtvi oduzima
tri bitna elementa
- motivisani prestupnici
- pogodne mete
- odsustvo osposobljenih zaštitnika od prestupa
  - daje se veliki značaj
  - misli se i na mnoštvo procedura kojima građani svakodnevno štite svoju i tuđu imovinu
na promene stope utiču mnoge pojave
- industrijska proizvodnja, broj skupih i nedovoljno zaštićenih predmeta, navike i način života potencijalne žrtve

Pamela Wilcox, Kenneth Land i Scott Hunt

teorija o kriminalnim okolnostima
- osnovna teza je da nivo stope pojavljivanja, lokacija i distribucija kriminalnih dela može biti objašnjena u terminima kriminalnog izbora
  - okolnosti u kojima se u vremenu i prostoru sustiču motivisani prestupnici, pogodne mete i odsustvuju osposobljeni čuvari

Smatraju da su izgradili opštu teoriju kriminaliteta jer nastoje da objasne i individualne činioce kao i uticaj sredine.

Nove teorije životne sredine

Paul & Patricia Branthingham – Kriminologija životne sredine

zločin ima četiri elementa
- zakon koji ga zabranjuje
- izvršilac
- objekat – meta koja se napada ili ugrožava
- mesto
pitanja:
- gde i zašto se dešavaju
- kako prestupnici biraju mesto
- kakav značaj mestu daje krivični zakon
- koliko su objekti napada dostupni
- da li je prestupnik prethodno tu boravio
različita distribucija kriminaliteta u američkim gradovima
- usled uticaja velikih tržnih centara, saobraćajnih čvorišta, loših delova grada u kojima cveta prostitucija i sl
izvode zaključak da njihova teorija može poslužiti kao osnova za objašnjenje razlika u rasprostranjenosti kriminaliteta između različitih gradova i unutar samog grada
zasnivanje novih oblika prevencije zasnovanih na prostornoj distribuciji

Marcus Felson – Zločin i priroda

Teorije kulturalne kriminologije

Kulturalna kriminologija ima za cilj da izričito i direktno obuhvati kulturološke dimenzije zločina i kontrole kriminaliteta

Kritičnost koju pokazuju prema stavovima u konvencionalnoj kriminologiji je bitna crta kulturalista.

Ferrel – Kulturalna kriminologija – postmoderni spektakl

ključna uloga je data kulturalizmu u otkrivanju značenja, izgleda i realne slike kriminaliteta i kolektivne reakcije na zločin
fokusira se na
- aktivnosti kriminalaca,
- način života marginalnih grupa i
- uticaj sredstava masovne komunikacije i popularne kulture na imidž kriminaliteta i praksu organa formalne socijalne kontrole
centralni problem kriminologije nije odgovor na pitanje šta je zločin nego predstave zločina stvoren u masovnim medijima
metodološki postupci: predlažu primenu novih, bližih estetici analiza stila i značenja

David Kidd Hewitt

mediji predstavljaju jedno od najznačajnijih sredstava manipulacije javnošću
- selektivno iskrivljuju podatke i manipulišu njima
- stvaraju lažnu sliku o kriminalitetu koja promoviše stereotipe, pristrasnost, predrasude i grubo prekomerno pojednostavljenje činjenica
nisu samo zvanične statistike one koje pokazuju krivu sliku o kriminalitetu već su i mediji krivi zbog
- manipulacije i raspirivanja straha
- popularisanja nasilja kao načina rešavanja unutrašnjih tenzija i međuljudskih razmirica
mediji prikazuju daleko više zločina učinjenih protiv osoba koje su posebno ranjive kakve su žene i starija lica
promena načina na koji se prikazuju policajci i njihovo angažovanje
- beskompromisni borci, ratnici koji ne prezaju od upotrebe nasilja prema neprijatelju

Presdee – Kulturalna kriminologija i karneval zločina

april 1999 i zastrašujući događaji u svetu
koren fascinacije nasiljem i zločinom je što nas oni emocionalno angažuju – kroz mržnju, bes, frustraciju ali i oduševljenje i ljubav
zadovoljstvo se pretvara u predstavu a njen krajni cilj je oduševljenje do koga se dolazi kršenjem granica, konfrontiranjem ,igrom na ivici društvenog života
drugi život ljudi – kršenje zabrana, spremnost da se uništava, ponaša nemoralno, necivilizovano
život postaje karneval za vreme koga je dozvoljeno ono što je u svakodnevnici zabranjeno
taj drugi život bude demonizovan i kriminalizovan od realnog života
akteri se pitaju kako je moguće da neki imaju sve a drugi ništa
ne pravda nasilje i neprihvatljivo ponašanje onih koji se ponašaju karnevalski
- ukazuje da se zločin ne može razumet ako se ignoriše kultura
- moramo biti senzitivni u odnosu na marginalne društvene grupe umesto da ih ignorišemo

Burke – Shizofrenija zločina

Pravnik