Sistem bodova:
- 1840, na ostrvu Norfolk, engleski kapetan Alexander Maconochie
- 1400 kriminalaca sa 140 vojnika, brutalno postupanje
- takav sistem u kome osuđenik dobrim vladanjem prikuplja bodove
- propisani broj bodova daje određene privilegije od kojih su najveće:
- relativno slobodno kretanje
- uslovni otpust
- svakom osuđeniku obezbeđen je mali vrt koji može da obrađuje i slobodno korist plodove
- eksperiment se pokazao uspešnim za kratko vreme
- pobuna i nereda nije bilo
- vojne snage nisu imale posla
- a uslovno oslobođeni se nisu vratili zločinu
- osnovni razlog ukidanja bila je ocena pretpostavljenih da je zatvaranje prestalo da bude sredstvo kažnjavanja prestupnika
Revolt zatvorenika protiv naslednika je kulminirao 1846 kada je pobuna jedva ugušena uz velike žrtve.
Čak i višestruke povratnike je moguće kontrolisati obećanjem nagrade.
Nastanak i crte progresivnog sistema
Ideja progresije – sudbina kažnjenika se stavlja u njihove ruke jer dobijaju kao nagradu povoljniji režim.
Započinje sa režimom napornog rada i stroge discipline da bi režim bio poboljšan davanjem zanimljivijeg posla, boljeg smeštaja i druge povlastice.
Kroz kaznu dolazi do izražaja osveta ali i popravljanje osuđenika i njegovo pripremanje za život na slobodi.
Ovo je kombinacija sistema ćelijskog i zajedničkog zatvaranja:
- sve privilegije zavise od ponašanja zatvorenika i njegovih rezultata
- u cilju prevaspitanja na njih se vrši individualni uticaj
- osuđenik se sukcesivnim promenama u postupanju priprema za život na slobodi kroz sve manja ograničenja da bi se zatvaranje okončalo uslovnim otpustom
- obavezni nadzor nad uslovno otpuštenim uz mogućnost opozivanja ove mere
Engleska varijanta:
- 1853. posle ukidanja deportacije
- osuđenici robije prolaze kroz tri faze:
- ćelijsko zatvaranje
- traje od devet do 12 meseci i karakteriše stroga izolacija uz zabranu bilo kakvog kontakta
- rad obavezan, ishrana oskudna
- disciplina vrlo stroga
- zajedničko zatvaranje
- danju radi i boravi sa drugim zatvorenicima a noću je izolovan u ćeliji
- svaki od osuđenika prolazi kroz četiri odeljenja od kojih svako sledeće pruža povoljniji režim pod uslovom da ga zaštiti
- izvesna klasifikacija sa ciljem sprečavanja štetnog uticaja
- napredak u odnosu na ranije slične sisteme
- uslovni otpust
- najveća povlastica koju je osuđenik mogao dobiti
- nije smatrana pravom ovog lica već je o molbi arbitrarno odlučivala uprava zavoda
- mogao je biti opozvan u svakom trenutku dok ne istekne vreme na koje je kazna zatvora izrečena
- ćelijsko zatvaranje
- prelaz iz jedne u drugu se vrši ili na osnovu zakonskih propisa ili po oceni zavodske administracije
Irska varijanta:
- Ser Walter Crofton, 1854. Dablin
- još jedan stupanj prethodi probaciji – odeljenje za slobodnjake, posredno zatvaranje
- cilj je da pomogne prilagođavanju i pripremanju osuđenika za život na slobodi
- postepen prelaz jer se smatra da je u engleskoj varijanti on bio nagao
- izvan kaznene ustanove, obično na njegovim ekonomijama gde osuđenici žive bez nadzora i pratnje
- prihvaćena i primenjena u nizu država među kojima je i Kraljevina Jugoslavija
Kritika
Brojne prednosti nisu mogle potpuno da zaklone njegove nedostatke.
Osnovni prigovor odnosi se na mogućnost da u moralnom i društvenom pogledu zaista izmeni osuđenika.
- povoljniji režim se mogao izdejstvovati i bez istinskog popravljanja
- najčešće dovoljno da se poštuju pravila o kućnom redu zavoda pa se automatski prelazilo u višu etapu
Postojanje krutih šablona koje ometaju prilagođavanje modaliteta izvršenja kazne ličnosti osuđenika i neupotrebljivost kod kratkih kazni su jos neki prigovori.
Zbog toga dovodi do napuštanja progresivnog sistema.
Švedski zakon ga odbacuje kao veštačku tvorevinu, a u Engleskoj je prestao da se primenjuje. Kod nas je napušten posle Drugog sv. rata.
Ideja progresije je sačuvana svuda – postupanje sa osuđenim koje je u skladu s njegovim ponašanjem.
