Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu. Društvena opasnost je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. Ona je zakonodavni motiv inkriminisanja, razlog zbog kog zakonodavac neko ponašanje propisuje kao krivično delo.
Pojam društvene opasnosti nije precizan pojam
- da li je nešto korisno ili štetno, i za koga, ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi, niti za to postoje neki metodi
Društvena opasnost je relativnog karaktera
- predstavlja rezultat procene i vrednovanja.
- nije čisto objektivna, a još manje čisto subjektivna, vrednosna kategorija
- i jedno i drugo – i ontološka i aksiološka kategorija
Prilikom ocene društvene opasnosti kod nekih ponašanja teško je postići saglasnost.
- npr. kod eutanazije, kockanja, silovanja žene sa kojom učiničac živi u bračnoj zajednici, incesta uzmeđu punoletnih srodnika itd…
Pitanje je da li će zakonodavac biti spreman da deluje u interesu društva predviđajući kao kd samo ona ponašanja koja su opasna za sve odnosno većinu članova društva ili će granice kp zaštite određivati u skladu s interesima užih grupa koje imaju vlast
Može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka, ili neko opšte dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro ne može biti društveno opasno ponašanje.
Principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu:
- zahtev da se ne zadire u ličnu, privatnu sferu i da se što manje ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinca
- zahtev da se predvide kao kd samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subjektivnu odgovornost
- zahtev da se kriminalna zona odredi na način koji omogućava garantivnu f-ju krivičnog zakona
- zahtev da se izbegava inkriminisanje onih ponašanja kod kojih se ne može očekivati nikakvo generalno-preventivno dejstvo
