Jedna od negativnih strana razvoja privrede je porast štetnih radnji pravnih lica. To ukazuje na potrebu da se na te radnje reaguje kaznenim sankcijama. Međutim, tome na putu stoje pre neka osnovna načela krivičnog prava, poput načela subjektivne individualne odogovornosti, neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja i sl…
Može se govoriti o tri stava o kaznenoj odgovornosti pravnog lica u širem smislu
- Odbacuje i krivičnu i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica
- Odbacuje krivičnu odgovornost, ali prihvata kaznenu odgovornost ili kao neku odgovornost sui generis, ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte, pre svega prekršaj.
- Krivična odgovornost pravnih lica je moguća, potrebna i opravdana
Kaznena odgovornost pravnih lica vezuje se za pitanje njegovog pravnog subjektiviteta, a tu se javljaju dve teorije: teorija fikcije i teorija realnosti. Međutim, ni jedna ni druga teorija, same po sebi nisu prihvatljive.
Pravno lice nije ni realnost samo po sebi, a ni fikcija, već pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti, što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnih lica.
STANJE U SVETU:
- Izmenom Krivičnog zakonika Holandije iz 1976. uvedena je opšta krivična odgovornost pravnih lica
- Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u Švedskoj 1986. uvedena novčana kazna za pravna lica
- Francuski krivični zakonik iz 1994. sadrži niz odredaba kojima se regulišu specifična pitanja krivične odgovornosti pravnog lica
- U poslednjih desetak godina određene oblike krivične odgovornosti uvele su i: Norveška, Finska, Španija, Danska, Belgija, Švajcarska i Austrija;
- Krivični zakonik Crne Gore 2003.
I Srbija se 2008. godine pridružila većini evropskih zemalja koje su uvele odgovornost pravnih lica za krivična dela, donošenjem Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Ovakav razvoj u Evropi je rezultat inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske unije, odnosno određenih međunarodnih konvencija kojima, doduše, krivična odgovornost pravnih lica nije predviđena kao obavezna.
