Pravnik

Opšti pojam se zasniva u dosadašnjoj literaturi na klasičnom pojmu kd, s tim što većina autora u taj pojam unosi i društvenu opasnost.

1. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam
   • on je složena problematika, ne može se obuhvatiti samo jednim elementom, može biti u koliziji sa pravnim, formalnim pojmom kd
2. važno je odrediti redosled pojedinih elemenata i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni
3. sadržaj pojedinih elemenata treba odrediti na drugačiji način

Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje.

Krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.

Ovako određen opšti pojam ima četiri elementa – radnju, predviđenost kd u zakonu, protivpravnost i krivicu.

KZ daje normu koja se uspešno može primenjivati u praksi: Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno – §14, stav 1 KZ.

Podele elemenata na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne su relativne i govore samo koji je aspekt dominirajući.

Krivično delo ima dve dimenzije:

1. normativna – povreda norme
   • bez normativnog kd se ne bi razlikovalo od drugih ponašanja
2. realna – pojava u spoljnom svetu
   • bez realnog kd ni ne postoji

Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma kd:

• radnja je supstantiv, svi ostali elementi su atributi
  • određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala kd
• radnja je noseći element iako su svi istog značaja i ranga
  • bez bilo kog od ta 4 elementa, nema ni kd
• elementi se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti
• zakonskim opisom se predviđa radnja izvršenja
  • ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa
• radnja mora imati i subjektivni sadržaj
  • tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica
• između predviđenosti i protivpravnosti
  • ono što je u zakonu predviđeno kao kd je i protivpravno
  • ako ima neki od osnova koji isključuje protivpravnost, nema protivp. a time ni kd
• između predviđenosti i krivice
  • na nivou predviđenosti se vrši podela na umišljajna i nehatna kd

Redosled elemenata:

• nije dat proizvoljno i ne može se menjati
• pri rešavanju konkretnih slučajeva uvek se počinje sa radnjom a završava s krivicom
• četiri obavezna elementa predstavljaju i četiri stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se moglo konstatovati da je učinjeno kd

1. utvrđuje se da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju kd
   • samo mali broj radnji ne ispunjava minimalne uslove koji se postavljaju za radnju kd
2. utvrđuje se da li su ispunjena bitna obeležja zakonskog opisa određenog kd
   • znatno se sužava krug radnji putem kojih su izvršena ta obeležja
     • izuzetno veliki broj radnji koje bi mogle biti radnja kd svodi na relativno ograničen krug radnji
   • posle ovog utvrđivanja i dalje ne možemo reći da predstavlja krivično nepravo
3. utvrđuje se postojanje protivpravnosti
   • da li nije isključena protivpravnost nekog ponašanja koje ispunjava sva zakonska obeležja nekog kd
   • ako nema osnova za isključenje protivpravnosti konstatuje se da je učinjeno krivično nepravo, postoji kd u nepotpunom objektivnom smislu
4. za postojanje kd potrebno je utvrditi i krivicu učinioca
   • tri prva elementa (objektivni) mogu postojati bez četvrtog, ali nikako obrnuto
     • nema krivice bez ostvarenih objektivnih elemenata