I za saučesnike važe opšta pravila o krivičnom delu. Međutim, za njih važe i neka posebna pravila koja se tiču granica njihove odgovornosti i kažnjivosti.
U pogledu krivice postoji razlika između saizvršilaštva i ostalih oblika saučesništva
- odgovornost saučesnika u užem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji umišljaj, saizvršilac je odgovoran i onda kada kod njega postoji nehat
Odgovornost saučesnika postoji nezavisno od toga da li kod izvršioca postoji krivica.
- akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio krivično delo, odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu, a pri tome se ne traži i krivica izvršioca
Granice odgovornosti podstrekača i pomagača određuje njihov umišljaj, dok saizvršioci odgovaraju u granicama umišljaja i nehata.
Granice odgovornosti saizvršioca:
- izvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata, što znači da ne odgovara za ono što je izvan tih granica ostvario drugi saizvršilac
- svaki saizvršilac koji je makar i delimično preduzeo radnju izvršenja odgovara samo za ono što je hteo kao zajedničko delo, a kod nehatnog krivičnog dela za ono što se može pripisati njegovom nehatu
- saučesnik koji nije preduzeo ni delimično radnju izvršenja, može da odgovara samo za ono delo koje je bilo obuhvaćeno zajedničkom odlukom
- ako je neki od saizvršilaca otišao dalje, i izvršio ono što nije bilo obuhvaćeno zajedničkom odlukom, nalazi se u ekcesu za koji odgovara samostalno, kao da je reč o izvršiocu
- moguće je da u istom delu, zajednički preduzimajući radnju izvršenja, jedan saizvršilac postupa sa umišljajem, a drugi iz nehata
- ako to delo ima svoj nehatni oblik jedan će odgovarati za umišljajni, a drugi za nehatni oblik
- ukoliko to delo nema nehatni oblik onda taj ko postupa iz nehata uopšte i ne čini krivično delo
Granice odgovornosti podstrekača i pomagača
- podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja
- ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstavlja eksces izvršioca za koji oni ne odgovaraju
- kvalitativni eksces
- kada izvršilac izvrši neko sasvim drugo krivično delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, odnosno u kojem mu je pružena pomoć
- tada saučesnik ne odgovara, jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim krivičnim delom
- pritom bi trebalo voditi računa o tome da li su ispunjeni uslovi za neuspelo podstrekavanje
- ako se podstrekavalo na delo čiji je pokušaj kažnjiv, postojaće neuspelo podstrekavanje
- kvantitativni eksces
- kada izvršilac izvrši teži oblik krivičnog dela, a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik
- saučesnici odgovaraju samo za osnovni oblik
- npr. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi, a izvršilac izvrši tešku krađu, saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe
- negativni kvantitativni eksces
- ako je umišljajem saučesnika bio obuhvaćen osnovni oblik, a izvršilac izvrši lakši oblik
- saučesnik odgovara samo za lakši oblik, tj za ono što je zaista i ostvareno
Dobrovoljno sprečavanje dela:
- u okviru dobrovoljnog odustanka od izvršenja krivičnog dela predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika
- postoji kada je saučesnik sprečio izvršioca da izvrši krivično delo
- dobrovoljno sprečavanje dela je fakultativni osnov za oslobođenje od kazne
Uticaj ličnih odnosa, svojstava i okolnosti
- određeni lični odnosi, svojstva i okolnosti mogu uticati na krivicu ili na odmeravanje kazne
- uzimaju se u obzir samo kod onog učesnika u vršenju krivičnog dela kod kojih postoje
- nema prenošenja uticaja ovih okolnosti
- ukoliko je npr izvršilac krivičnog dela delo izvršio u povrati, i to mu je uzeto kao otežavajuća okolnost, to nema nikakvog značaja na saučesnike koji nisu povratnici
- izuzetak:
- ako je neki lični odnos, svojstvo ili okolnost bitni element bića krivičnog dela, uzima se u obzir i saučesnicima, iako kod njih ne postoji
Kod krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom saučesnici odgovaraju pod istim uslovima kao i izvršilac
- potrebno je da umišljaj postoji u odnosu na osnovni oblik, a u odnosu na težu posledicu nehat
