Krivične sankcije su sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava.
Opšti materijalno-formalni pojam krivičnih sankcija se određuje na sledeći način:
Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka.
Osnovni elementi krivičnih sankcija:
- cilj krivičnih sankcija je suzbijanje kriminaliteta
- postoje zbog suzbijanja kriminaliteta
- one su po svojoj prirodi represivne mere
- represivnost krivičnih sankcija se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za učinioca krivičnog dela, ili pretnju zlom
- ne negira se preventivno dejstvo krivičnih sankcija koje je povezano sa represivnom komponentnom
- stepen represivnosti je različit: od sudske opomene pa do smrtne kazne
- primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je zakonu predviđeno kao krivično delo
- mora biti krivično delo koje ispunjava sve elemente za postojanje krivičnog dela, tj može nedostajati krivica
- npr. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice je protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno krivično delo, ali nije krivično delo u smislu opšteg pojma krivičnog dela, jer nedostaje krivica učinioca
- moraju biti predviđene zakonom
- bitno je da je zakonom predviđeno kao krivično delo
- naše ranije kz i tamo gde nema kd je koristilo taj terin, koristilo ga u čisto objektivnom smislu
- protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično
- to znači da nije dozvoljena primena sankcija ante delictum
- uvek se traži da je učinjeno bar kd u nepotpunom, objektivnom smislu
- izriče ih sud
- izriču se u krivičnom postupku
U našem krivičnom pravu postoji 4 vrste krivičnih sankcija, a to su:
- Kazne
- Mere upozorenja
- Mere bezbednosti
- Vaspitne mere
- iako bi se moglo govoriti o pluralističkom sistemu, ipak je reč o dualističkom sistemu krivičnih sankcija, u kom postoje kazna i mere bezbednosti
- mere upozorenja su alternativa kazni i nezamislive su bez postojanja kazni, dok su vaspitne mere specijalna vrsta mera bezbednosti koje se primenjuju prema određenoj kategoriji učinilaca (maloletnicima)
Opšta svrha krivičnih sankcija je ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava
- KZ sadrži odredbe o posebnoj svrsi tri vrste krivičnih sankcija, a ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcija koje se primenjuju prema maloletnicima
Krivično zakonodavstvo Srbije poznaje i neke mere koje imaju sličnosti sa krivičnim sankcijama, ali nisu obuhvaćene sistemom krivičnih sankcija jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje krivična sankcija mora da poseduje:
- pravne posledice osude
- ne izriče sud u krivičnom postupku, već nastupaju po sili zakona
- mera oduzimanja imovinske koristi
- nije krivična sankcija jer se tom merom samo realizuje princip da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom
- njome se ne oduzimaju niti ograničavaju neka dobra učinioca, jer učinilac nikada ne može steći neka prava u odnosu na ono što je pribavio krivičnim delom
- za oblast krivičnih sankcija od značaja su i odredbe o rehabilitaciji i davanju podataka iz kaznene evidencije, kao i zastarelost, amnestija, pomilovanje…
