Saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo, ili kada, ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.
Zakon zahteva tri uslova za postojanje saizvršilaštva u slučaju da ni delimično nije
preduzeta radnja izvršenja:
- Umišljaj
- Zajednička odluka
- Bitan doprinos izvršenju krivičnog dela
I pored ove definicije, aktuelne su teorije koje za cilj imaju da odrede pojam saizvršilaštva
- Formalno-objektivna teorija
- saizvršilac je onaj ko, makar i delimično, preduzme radnju izvršenja
- svođenje saizvršilaštva samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja nije opravdano
- često neko u ostvarenju krivičnog dela ima važniju ulogu od onoga ko preduzima radnju izvršenja
- ova teorija previše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem
- Subjektivna teorija
- saizvršilaštvo postoji uvek kada neko učestvuje u ostvarenju krivičnog dela tako što postupa sa izvršilačkom voljom – tj tako da delo hoće kao svoje (cum animo auctoris)
- čak i ako neko preduzme radnju izvršenja, a postupa tako da delo hoće kao tuđe (animus socii), biće samo smatran pomagačem
- kao dopunski kriterijum, osim izvršilačke volje, uzima se u obzir da li neko čini delo u svom ličnom interesu
- ako se ne utvrdi postojanje ličnog interesa, učesnik u delu se svodi na pomagača
- tako je u nemačkoj teoriji poznat „slučaj kade“ – Na molbu majke vanbračnog deteta, njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom
- iako je prvostepeni sud ispravno smatrao da je majka podstrekač, a sestra izvršilac, drugostepeni sud je primenom ove teorije uzeo da izvršilačka volja, a i interes za izvršenjem dela, postoji samo kod majke, tako da je majku proglasio izvršiocem, a sestru pomagačem
- Teorija vlasti nad delom
- saizvršilac je ono lice koje može bitno da utiče na tok izvršenja krivičnog dela
- razlikuje se VLAST NAD RADNJOM (neposredni izvršilac) i VLAST NAD VOLJOM (posredni izvršilac), VLAST NAD DELOM se odnosi upravo na saizvršilaštvo
- svakom saizvršiocu je dodeljena određena funkcija na osnovu zajedničke odluke
- sve zajedno obezbeđuju da delo uspe zato što se različiti doprinosi celini dopunjuju
- vladajuća u stranoj teoriji
- Teorija o podeli rada
- saizvršiocima se smatraju lica koja su se unapred dogovorila kako da ostvare krivično delo, pritom su podelili uloge i napravili plan
- nekoga ko je po tom planu dobio ulogu pomagača i kasnije zaista preduzeo pomaganja, nije osnovano transformisati u saizvršioca
- Objektivno-subjektivna teorija
- vladajuća u našoj sudskoj praksi
- za postojanje saizvršilaštva neophodno je da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta
- u slučaju da je makar delimično preduzeta radnja izvršenja, za postojanje saizvršilaštva na subjektivnom planu zahteva se postojanje svesti o zajedničkom delovanju
- ukoliko radnja izvršenja nije preduzeta, zahteva se da hoće delo kao zajedničko
- objektivni i subjektivni element u konkretnom slučaju moraju se posmatrati u međusobno vezi i može se uzeti, do određene granice, da jače izražen subjektivni element može donekle kompenzovati slabije izražena objektivni element
- i tada te radnje moraju objektivno imati osetan značaj za ostvarenje krivičnog dela
- postojanje izvršilačke volje ne može sasvim kompenzovati nedovoljno izražen objektivni element
- to mora predstavljati bitan dopinos izvršenju kd
- običan doprinos nije condicio sine qua non za izvršenje kd
Saizvršilaštvo iz nehata nije moguće.
Kod delicta propria – kod onih dela kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd – saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac
O saizvršilaštvu će se raditi i kod sukcesivnog saizvršilaštva
- kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja krivičnog dela, dakle nije neophodno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka
Kod svojeručnih krivičnih dela – ona koja može ostvariti samo jedan učinilac lično i samostalno – nije moguće saizvršilaštvo.
Saizvršilaštva nema ni u slučaju prividnog saizvršilaštva – kada više lica prouzrokuju posledicu krivičnog dela zajednički, ali bez postojanja svesti o zajedničkom delovanju.
Nužno saizvršilaštvo postoji kada je obavezan element bića krivičnog dela to da može biti ostvareno samo od strane dva ili više lica.
- npr. krivično delo oružane pobune može postojati samo ukoliko u njegovom izvršenju učestvuje više lica
- ta situacija se ne rešava prema pravilima o saizvršilaštvu, već se samo utvrđuje da li je taj element ostvaren, kao i svi ostali elementi bića krivičnog dela
Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio, kaznom koja je propisana za učinjeno delo.
