Pravnik

Zabluda u najširem smislu znači nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima.

Razlikuju se dve vrste stvarne zablude:

1. Zabluda o stvarnim obeležjima bića krivičnog dela
   • postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest ili postoji pogrešna svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće krivičnog dela
     • npr zabluda u pogledu radnje izvršenja, posledice, uzročnog odnosa, objekta radnje, sredstva izvršenja itd…
   • može se odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost, koja čini deo nekog obeležja krivičnog dela, ukoliko je to presudno za postojanje krivičnog dela
     • npr postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina, iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta
   • odnosi se na činjenice stvarnog karaktera od kojih zavisi postojanje bitnih obeležja bića kd odnosno ostvarenost tih elemenate
     • da se odnosi na te elemente kao pravne kategorije to bi bila pravna zabluda
     • u nekim slučajevima stvarne zablude o normativnim obeležjima bića se može javiti problem razgraničenja sa pravnom zabludom
   • stvarna zabluda u užem smislu
2. Stvarna zabluda o okolnostima koje isključuju protivpravnost –
   • postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja krivičnog dela
   • ne radi se o tome da učinilac pogrešno smatra da njegovo delo nije protivpravno, jer je to oblik pravne zablude, već se zabluda odnosi na neku stvarnu okolnost čije bi postojanje dovelo do primene nekog osnova koji isključuje protivpravnost

Stvarna zabluda može biti neotklonjiva i otklonjiva.

• neotklonjiva stvarna zabluda
  • učinilac u konkretnom slučaju nikako nije mogao imati pravu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti
  • isključuje krivicu, i umišljaj i nehat
  • nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje kd ili u pogledu neke okolnosti koja bi da je zaista postojala činila delo dozvoljenim
• otklonjiva stvarne zabluda
  • učinilac je prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima
  • otklonjiva zabluda ne isključuje nehatnu krivicu, što znači da će postojati krivično delo iz nehata, ako zakon takvo krivično delo predviđa

U krivičnom pravu postoje i zabluda o predmetu, licu i uzročnoj vezi.

• Zabluda o predmetu i zabluda o licu (error in objecto i error in persona)
  • nisu krivičnopravno relevantne kada su predmet i lice istog kvaliteta – kada ispunjavaju zakonske uslove
    • neće biti pravno relevantno to što je učinilac misleći da vrši krivično delo prema jednom licu izvrši delo prema drugom licu
  • kada se radi o tome da je predmet ili lice sa određenim svojstvom bitni element krivičnog dela tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu kvalifikaciju dela
• Zabluda o uzročnoj vezi (aberratio ictus)
  • postoji kada učinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje, a ne ne onom na kojem je hteo
  • postojaće pokušaj krivičnog dela (u odnosu na ono delo koje je hteo da ostvari) i nehatno krivično delo (u odnosu na delo koje je ostvareno)