Pravnik

Krivična dela se mogu podeliti s obzirom na više kriterijuma.

KRITERIJUMI VEZANI ZA RADNJU IZVRŠENJA

1. S obzirom na radnju izvršenja, krivična dela se dele na:
   • Krivična dela činjenja – koja se preduzimaju aktivnim delovanjem učinioca
   • Krivična dela nečinjenja – koja se vrše propuštanjem dužnog činjenja
   • Svojeručna – kod kojih izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja
2. S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno, postoje:
   • Umišljajna krivična dela
   • Nehatna krivična dela

KRITERIJUMI VEZANI ZA POSLEDICU

1. S obzirom na posledicu krivičnog dela razlikuju se
   • Delatnosna krivična dela – krivična dela bez posledice
   • Posledična krivična dela – krivična dela sa posledicom
2. Prema vrsti posledice:
   • Krivična dela povrede
   • Krivična dela ugrožavanja
3. S obzirom na trajanje krivičnog dela:
   • Trajna krivična dela
     • ona kod kojih je stvoreno protivpravno stanje koje učinilac održava duže ili kraće vreme, ali time ne ostvaruje biće novog krivičnog dela, već za sve to vreme krivično delo postoji,
       • npr. protivpravno lišenje slobode postoji sve vreme za koje je neko lice protivpravno lišeno slobode
   • Krivična dela stanja
     • ona kod kojih je biće krivičnog dela ostvareno samim nastupanjem određenog stanja, a posledica je trajnog karaktera
       • npr kod krivičnog dela dvobračnosti
4. S obzirom na to kada nastupa posledica:
   • Momentalna – posledica nastupa odmah
   • Temporalna – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dućeg vremena
5. S obzirom na to da li je izostala posledica, razlikuje se
   • Pokušano krivično delo
   • Dovršeno krivično delo

DRUGE PODELE KRIVIČNIH DELA

1. S obzirom na posebna svojstva izvršioca:
   • Opšti delikti – oni kod kojih izvršilac može biti bilo koje lice
   • Posebni delikti – oni kod kojih se zahteva da izvršilac ima posebno svojstvo, npr. svojstvo vojnog ili službenog lica
2. S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite
   • postoji podela na veći broj grupa krivičnih dela
   • krivična dela su u okviru posebnog dela upravo svrstana u grupe po tom kriterijumu
     • Na primer, krivična dela protiv života i tela, protiv imovine, protiv časti i ugleda itd…
   • postoje i višeobjektna krivična dela – sa dva ili više zaštitna objekta
     • Npr. krivičnim delom pronevere nastoji se zaštititi i službena dužnost i imovina.
3. Prema težini krivičnih dela:
   • Zločini
   • Prestupi
   • Istupi

OPŠTA I POLITIČKA KRIVIČNA DELA

• postoje krivična dela za koja je jasno da su političkog karaktera, jer su kao takva predviđena u zakonu
  • npr. krivična dela svrstana u glavu krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS
• ima krivičnih dela koja u određenom slučaju mogu imati karakter političkog a u drugom karakter običnog krivičnog dela
• podela na apsolutna i relativna politička dela:
  • kod apsolutna političkih dela objekt zaštite je političke prirode
  • kod relativnih radi se o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima
• postoji problem prilikom utvrđivanja kada obična krivična dela dobijaju karakter političkih, pa se rešenje traži preko kompleksnih i koneksnih krivičnih dela
  • kompleksna su opšta krivična dela kojima se može vršti napad i na politička dobra
    • npr ubistvo predstavnika najviših organa vlasti
  • koneksna su obična krivična dela koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva 
    • javljaju se kao sredstvo da se postigne neki politički cilj