Pravnik

Krivica je jedan od četiri elementa u opštem pojmu krivičnog dela. Da bi neka radnja bila krivično delo, neophodno je da se ona može učiniocu pripisati u krivicu.

• pripisati delo nekome u krivicu istovremeno znači i da mu se pripisuje odgovornost za to krivično delo

Za određivanje pojma krivice bitne su dve stvari:

• Kako će se odrediti odnos krivice i krivične odgovornosti
• Koja će se teorija prihvatiti prilikom određivanja pojma krivice

Ranije jugoslovensko pravo nije koristilo termin krivica, već je poznavalo pojam krivične
odgovornosti, a postojala su dva shvatanja krivične odgovornosti:

1. objektivno – subjektivno
   • polazi od toga da krivična odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivičnog dela, tako i krivicu kao subjektivni element
2. subjektivno shvatanje
   • pojam krivične odgovornosti izjednačava sa krivicom
   • ukoliko se prihvati subjektivno shvatanje krivične odogovornosti onda ona postaje sinonim za krivicu

Krivična odgovornost je utvrđivanje da neko ispunjava uslove za krivičnu odgovornost, tj. sud o krivici

• posledica vršenja krivičnog dela, kao što je građanskopravna odgovornost posledica vršenja gradjansko pravnog delikta
• neke krivične sankcije se mogu primeniti i kada nema krivične odgovornosti, ali tada nema ni kd u potpunom smislu
  • nedostaje krivica pa se govori samo o kd u objektivnom smislu
• do krivične odgovornosti dolazi kada su ostvareni svi elementi krivičnog dela – radnja, predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivica

Krivica je element u opštem pojmu krivičnog dela

• osnov i uslov krivične odgovornosti
• ne odgovara se zbog samog dela, već zato što je učinilac kriv za ono što je učinio ili propustio da učini
• ne može postojati bez uračunljivosti
  • uračunljivost predstavlja postojanje sposobnosti odlučivanja i rasuđivanja
  • učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo
  • polazi se od pretpostavke uračunljivosti
    • neuračunljivost se utvrđuje samo kada se pojavi sumnja da je reč o neuračunljivom učiniocu

Krivica postoji ako je učinilac bio uračunljiv i postupao s umišljajem, a bio je svestan ili dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Struktura krivice, tri komponente:

1. Uračunljivost
2. Umišljaj ili nehat
3. Svest (ili dužnost i mogućnost svesti) o protivpravnosti

Utvrđivanje ostvarenosti krivice ima svoj:

• pozitivni aspekt –  utvrđivanje postojanja umišljaja ili nehata kod krivičnih dela
• negativni aspekt – utvrđivanje odsustva osnova koji isključuje krivicu
  • odsustvo se pretpostavlja, postojanje osnova isključenja krivice se mora utvrditi da bi isključilo krivice

Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje krivičnih sankcija, pre svega kazne:

• krivica se može stepenovati što ima određene implikacije na planu odmeravanja kazne, izbora ks i primena nekih instituta kao dela malog značaja

Krivičnopravni pojam krivice treba razlikovati od procesnopravnog pojma krivice

• dok je u krivičnom pravu krivica jedan od elemenata krivičnog dela, u krivičnom procesnom pravu krivica znači da je dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo