1. Kriterijum podele i Pojam
Podela je izvršena prema stepenu određenosti predmeta obligacije (stvari ili radnje).
A. Individualne obligacije
• Definicija: Obligacije kod kojih je predmet (dugovano ponašanje ili stvar) određen pojedinačno, konkretno i precizno.
• Karakteristika: Predmet obaveze (in obligatione) i predmet ispunjenja (in solutione) su istovetni.
• Primeri: Predaja tačno određene umetničke slike, automobila sa brojem šasije, kuće na određenoj adresi, ili izvršenje konkretne radnje (izrada projekta po nacrtu).
B. Generične obligacije
• Definicija: Obligacije čiji je predmet određen samo po vrsti (rodu), broju i količini.
• Karakteristika: Predmet obaveze je širi od predmeta ispunjenja. Duguje se rod, a ispunjava se konkretnim stvarima izdvojenim iz tog roda.
• Primeri: 5 tona pšenice, 1000 barela nafte, prevoz robe (bez određenja rute).
2. Uloga volje stranaka (Subjektivni kriterijum)
Zakon dozvoljava strankama da svojom voljom promene prirodu stvari:
• Individualizacija roda: Stvari koje su po prirodi generične (pšenica), stranke mogu ugovoriti kao individualne (npr. „baš onaj džak pšenice u uglu magacina“).
• Generalizacija individualnog: Stvari koje su obično individualne (npr. slike iz kolekcije), stranke mogu tretirati kao generične (npr. „bilo kojih 10 slika iz te zbirke“).
3. Bitni elementi (Uslovi određenosti)
Da bi generična obligacija bila punovažna, predmet mora biti odrediv.
• Minimum elemenata: Moraju se odrediti vrsta (rod) i količina (broj).
• Kvalitet:
◦ Ako kvalitet nije ugovoren, a svrha nije poznata: Duguje se stvar srednjeg kvaliteta.
◦ Ako je svrha poznata dužniku: Duguje se kvalitet koji odgovara toj svrsi.
4. Dejstva i pravila ispunjenja (Ključne razlike)
A. Kod individualnih obligacija:
• Obaveza se gasi samo predajom tačno određene stvari ili izvršenjem tačno određene radnje.
• Nemoguće je ispuniti obavezu drugom stvari, makar ona bila iste vrste (osim ako se stranke ne dogovore).
B. Kod generičnih obligacija:
• Obaveza se gasi predajom bilo kojih stvari koje pripadaju tom rodu i imaju odgovarajući kvalitet.
• Individualizacija: Da bi se obaveza ispunila, dužnik mora iz roda izdvojiti konkretnu stvar.
5. Rizik propasti stvari i Nemogućnost ispunjenja (NAJVAŽNIJE)
Ovde leži suština pravne razlike.
Kod Individualnih obligacija:
• Inicijalna nemogućnost: Ako je predmet uništen pre nastanka obaveze (ab initio), obligacija ni ne nastaje.
• Naknadna nemogućnost (Viša sila): Ako individualno određena stvar propadne usled okolnosti za koje dužnik ne odgovara (npr. požar uništi unikatnu sliku), obligacija se gasi i dužnik se oslobađa.
• Krivica dužnika: Ako je stvar propala krivicom dužnika, on duguje naknadu štete.
◦ Ako je stvar bila nezamenjiva (unikat) -> samo novčana naknada.
◦ Ako je stvar bila zamenjiva (npr. uništen tuđi auto) -> novčana naknada ILI davanje druge stvari iste vrste (naturalna restitucija).
Kod Generičnih obligacija:
• Pravilo: Genera non pereunt (Vrsta ne gine).
• Dejstvo: Obaveza NE prestaje čak ni ako propadne sve što dužnik ima od tih stvari (npr. izgorelo mu celo skladište pšenice), ako sama vrsta i dalje postoji na tržištu. Dužnik mora nabaviti stvar na drugom mestu i ispuniti obavezu.
Izuzetak: Ograničen rod
• Ako obaveza glasi na stvari iz tačno određene mase (npr. „pšenica iz mog silosa br. 1“ ili „jedno štene iz ovog legla“).
• Pravilo: Ako propadne cela masa (ceo silos ili celo leglo), obaveza se gasi.
