A. POJAM I RAZGRANIČENJA
• Definicija: Nemogućnost ispunjenja postoji kada se obaveza više ne može ispuniti onako kako glasi i ne postoje nikakvi pojačani napori dužnika koji bi to mogli da promene.
• Razgraničenje od više sile: Nemogućnost ispunjenja ne treba mešati sa višom silom. Viša sila je samo jedan od mogućih uzroka (pored radnji dužnika ili trećih lica), dok je nemogućnost ispunjenja posledica.
• Razgraničenje od otežanog ispunjenja:
◦ Nemogućnost: Ispunjenje uopšte nije moguće.
◦ Otežano ispunjenje: Dužnik i dalje može da izvrši obavezu, ali su mu potrebni pojačani napori (fizički, finansijski, organizacioni). Otežano ispunjenje ne gasi obavezu.
A1. VRSTE NEMOGUĆNOSTI (KLASIFIKACIJA)
Za ispite je ključno da znate sledeće podele, jer od njih zavise pravna dejstva:
A) Prema vremenu nastanka
• Inicijalna (početna): Ispunjenje nije bilo moguće ni u trenutku nastanka obaveze (ugovora).
• Supsekventna (naknadna): Nemogućnost je nastupila tek nakon što je obaveza punovažno nastala.
B) Prema subjektu (Identitet dužnika)
• Subjektivna nemogućnost:
◦ Dužnik ne može da izvrši obavezu, ali bi neko drugi na njegovom mestu to mogao.
◦ Primer: Prodaja tuđe stvari (prodavac ne može da prenese svojinu, ali pravi vlasnik bi mogao) ili fizička nesposobnost dužnika (ne može da pretrči 100m za 15s, a sportista bi mogao).
• Objektivna nemogućnost:
◦ Ispunjenje je nemoguće bez obzira na to ko duguje (ni dužnik ni bilo ko drugi ne može izvršiti obavezu).
◦ Primer: Slučajna propast individualno određene stvari ili potpuna zakonska zabrana delatnosti,.
C) Prema prirodi prepreke
• Materijalna (faktička/fizička): Fizičko uništenje predmeta obaveze (npr. stvar izgorela).
• Pravna: Pravna prepreka koja sprečava ispunjenje (npr. eksproprijacija stvari ili zakonska zabrana prometa). U našem pravu nema razlike u pravnim posledicama između ove dve vrste.
D) Prema trajanju i obimu
• Trajna: Definitivno je nemoguće ispuniti obavezu (uključujući i slučajeve gde se ne zna koliko će prepreka trajati).
• Privremena: Prolazna nemogućnost gde se zna koliko dugo će ispunjenje biti suspendovano.
• Potpuna: Obaveza se ne može izvršiti ni u jednom delu.
• Delimična: Deo obaveze je i dalje moguće izvršiti.
A2. PRAVNA PRIRODA I STANDARD „PRAKTIČKE NEMOGUĆNOSTI“
Savremeno pravo napušta koncept apsolutne nemogućnosti i usvaja fleksibilniji pristup.
• Pojam praktičke nemogućnosti:
◦ Smatra se da postoji objektivna nemogućnost ispunjenja i kada je izvršenje povezano sa izuzetnim teškoćama, ogromnim materijalnim izdacima ili opasnošću po život/zdravlje, tako da je po zdravom razumu i shvatanjima poštenog prometa besmisleno zahtevati ispunjenje.
• Odnos prema Ekonomskoj nemogućnosti (Ključno za ispit!):
◦ Praktička nemogućnost obuhvata nerazumne napore, ali NE obuhvata ekonomsku nemogućnost (nemačku doktrinu nastalu posle I svetskog rata).
◦ Pravilo: Obaveza ne prestaje samo zato što je dužnik ekonomski ruiniran ili mu je ispunjenje postalo preskupo (ekonomski preteško). Čak ni egzistencijalna ugroženost dužnika nije razlog za gašenje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja.
B. PRAVNE POSLEDICE NEMOGUĆNOSTI ISPUNJENJA
Pravne posledice nemogućnosti ispunjenja direktno zavise od toga da li je ona početna ili naknadna, kao i da li je objektivna ili subjektivna.
B1. POČETNA (INICIJALNA) NEMOGUĆNOST
Postoji u času zasnivanja obaveze (zaključenja ugovora).
• A) Početna objektivna nemogućnost
◦ Dejstvo: Sprečava da obaveza uopšte nastane.
◦ Sankcija: Ugovorna odredba je pogođena apsolutnom ništavošću.
◦ Obim ništavosti: Ništavost jedne odredbe po pravilu povlači ništavost celog ugovora, osim ako su ispunjeni uslovi za opstanak ugovora (delimična ništavost).
• B) Početna subjektivna nemogućnost
◦ Dejstvo: Ne sprečava nastanak ugovora (ugovor je punovažan).
◦ Posledica: Kako dužnik ne može da ispuni obavezu, dolazi do stanja neispunjenja.
◦ Pravo poverioca: Druga strana stiče pravo da raskine ugovor jednostranom izjavom volje.
B2. NAKNADNA (SUPSEKVENTNA) NEMOGUĆNOST
Javlja se nakon što je obaveza punovažno nastala (predmet je bio moguć u početku, ali je kasnije postao nemoguć).
• A) Naknadna subjektivna nemogućnost
◦ Pojam: Dužnik ne može da izvrši obavezu, ali bi neko drugi na njegovom mestu to mogao.
◦ Dejstvo: Obaveza ne prestaje, niti ugovor prestaje samim nastupanjem ove okolnosti.
◦ Posledica: Ovo stanje se tretira kao neispunjenje ugovorne obaveze.
◦ Pravo poverioca: Druga strana može zbog neispunjenja da jednostrano raskine ugovor.
• B) Naknadna objektivna nemogućnost
◦ Pojam: Ispunjenje je postalo nemoguće za bilo koga.
◦ Dejstvo: Obaveza se gasi po sili zakona.
◦ Bitni uslovi (Kumulativno): Da bi se obaveza ugasila, nemogućnost mora biti:
▪ Trajna.
▪ Potpuna.
1. Početna + Objektivna = NIŠTAVOST (Ugovor nije ni nastao).
2. Naknadna + Objektivna = PRESTANAK PO SILI ZAKONA (Ugovor se gasi).
3. Bilo koja Subjektivna (Početna ili Naknadna) = NEISPUNJENJE -> RASKID (Ugovor postoji, ali se krši).
C. UTICAJ NAKNADNE NEMOGUĆNOSTI NA DVOSTRANO OBAVEZNE UGOVORE
• Definicija: Reč je o situaciji kada obaveza jedne strane postane nemoguća pre dospelosti, usled događaja koji se desio nakon zaključenja ugovora (naknadna nemogućnost).
• Opšte dejstvo (Sila zakona): Naknadna objektivna nemogućnost ispunjenja, ako je trajna i potpuna, dovodi do prestanka obaveze po sili zakona.
• Centralno pitanje: Kako taj prestanak utiče na postojanje i obim recipročne obaveze saugovornika? Odgovor zavisi od toga ko je odgovoran za nemogućnost.
C1. NEMOGUĆNOST ZA KOJU JE ODGOVORAN DUŽNIK
ZOO ne sadrži poseban član samo za ovu situaciju kod opštih ugovora, već upućuje na opšta pravila:
• Pravna priroda: Smatra se da je reč o neispunjenju ugovora (jer je dužnik kriv što je ispunjenje postalo nemoguće).
• Prava poverioca (Saugovornika):
◦ Može raskinuti ugovor zbog neispunjenja.
◦ Ima pravo na naknadu štete zbog neispunjenja.
Specifičnost kod složenih obligacija (kad je dužnik kriv):
• Alternativne obaveze:
◦ Ako pravo izbora ima dužnik: Obaveza se sužava na preostali predmet.
◦ Ako pravo izbora ima poverilac: Može birati preostali predmet ILI naknadu štete.
• Fakultativne obaveze:
◦ Poverilac može tražiti samo naknadu štete.
◦ Dužnik se može (ali ne mora) osloboditi davanjem predmeta koji je bio ovlašćen da dâ umesto dugovanog (facultas alternativa).
C2. NEMOGUĆNOST ZA KOJU SU ODGOVORNE OBE STRANE
ZOO nema izričitu normu, ali teorija i opšti principi nalažu sledeće rešenje:
• Sudbina nemoguće obaveze: Ona prestaje.
• Sudbina recipročne obaveze: Obaveza druge strane se smanjuje srazmerno njenom učešću (doprinosu) u nastanku nemogućnosti.
D. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA BEZ KRIVICE STRANA
• Definicija: Situacija u dvostrano-obaveznom ugovoru kada ispunjenje obaveze jedne strane postane objektivno nemoguće usled događaja za koji ne odgovara ni poverilac ni dužnik.
• Suština: Ovde se ne radi o kršenju ugovora (jer nema krivice), već o pitanju opstanka ugovora i sudbine uzajamnih obaveza.
D1. BITNI ELEMENTI I USLOVI (Kumulativno)
Da bi se primenila ova pravila, moraju se ispuniti sledeći uslovi:
• Dvostrano-obavezan ugovor: Pravila važe za teretne ugovore sa uzajamnim davanjima.
• Naknadna objektivna nemogućnost: Ispunjenje mora biti nemoguće za svakoga, ne samo za dužnika.
• Odsustvo krivice: Nemogućnost se ne može pripisati u odgovornost ni poveriocu ni dužniku.
• Vremenski uslov (Ključno za ispit):
◦ Nemogućnost mora nastupiti posle zaključenja ugovora, a pre dospelosti obaveze.
◦ Razgraničenje:
▪ Ako je nemogućnost postojala u trenutku zaključenja = Inicijalna nemogućnost (Ugovor je ništav).
▪ Ako je nemogućnost nastupila nakon što je dužnik pao u docnju = Odgovornost dužnika (Smatra se da je on kriv jer snosi rizik docnje -> Raskid + Naknada štete).
D2. PRAVNA DEJSTVA (POSLEDICE)
Zakon razlikuje dve situacije u zavisnosti od obima nemogućnosti:
A) POTPUNA nemogućnost ispunjenja
• Automatski prestanak: Ugovor prestaje po sili zakona (ex lege). Nije potrebna sudska odluka (sud samo utvrđuje prestanak) niti izjava volje druge strane.
• Gašenje obaveze druge strane: Kako se gasi nemoguća obaveza, gasi se i obaveza druge strane (jer gubi svoj kauzalni osnov).
• Restitucija: Ako je druga strana već nešto ispunila (npr. platila avans), ima pravo na vraćanje datog po pravilima o sticanju bez osnova,.
• Naknada štete: Načelno nema naknade štete jer niko nije kriv.
◦ Izuzetak (Culpa in contrahendo): Za štetu odgovara ona strana koja je znala za nemogućnost, a nije obavestila saugovornika. To je povreda načela savesnosti i poštenja (obaveza obaveštavanja).
B) DELIMIČNA nemogućnost ispunjenja
• Ugovor ne prestaje po sili zakona.
• Prava poverioca (druge strane):
1. Raskid ugovora: Može raskinuti ugovor (vansudski) ako dokaže da delimično ispunjenje ne odgovara njegovim potrebama (objektivni test: ni savestan čovek na njegovom mestu ne bi imao interes za takvo ispunjenje).
2. Održanje ugovora: Može ostati pri ugovoru, tražiti preostali (mogući) deo ispunjenja i zahtevati srazmerno smanjenje svoje obaveze radi očuvanja ekvivalencije davanja.
D3. PRAKTIČNA NEMOGUĆNOST (Primer iz sudske prakse)
• U našoj praksi se pod objektivnom nemogućnošću podrazumeva i praktična nemogućnost.
• Primer („Golf“ iz Sarajeva): Prodavac je ugovorio prodaju „golfa“ domaće proizvodnje. Izbio je rat i proizvodnja je stala. Sud je smatrao da je ugovor prestao usled nemogućnosti ispunjenja jer se, prema načelu poštenog prometa, od prodavca nije moglo očekivati da uvozi vozilo iz inostranstva po drastično većoj ceni da bi ga prodao po ceni domaćeg vozila.
E. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA ZA KOJU ODGOVARA DRUGA STRANA (POVERILAC)
Reč je o situaciji u dvostrano obaveznom ugovoru gde dužnik ne može da ispuni svoju obavezu zbog radnji ili propusta poverioca.
Da bi se primenio ovaj režim, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:
• Naknadna objektivna nemogućnost: Ispunjenje je postalo nemoguće nakon zaključenja ugovora.
• Karakter nemogućnosti: Mora biti potpuna i trajna.
• Vremenski okvir: Nemogućnost je nastupila pre dospelosti dužnikove obaveze.
• Odgovornost poverioca (Ključni uslov): Nemogućnost je nastala usled okolnosti koje je poverilac mogao da spreči, otkloni ili izbegne.
E1. DEJSTVA (PRAVA I OBAVEZE STRANA)
Zakon ovde odstupa od pravila o gašenju ugovora. Dejstva su asimetrična:
• Sudbina obaveze DUŽNIKA:
◦ Njegova obaveza se gasi. On više nije dužan da isporuči stvar ili izvrši radnju.
• Sudbina obaveze POVERIOCA (Duge strane):
◦ Njegova obaveza se NE gasi. Poverilac (koji je skrivio nemogućnost) ostaje dužan da izvrši svoju protivčinidbu (npr. da plati cenu).
Korektivni mehanizmi (Obavezne radnje): Iako poverilac mora da plati, iznos se može korigovati kako dužnik ne bi neosnovano profitirao:
1. Umanjenje za koristi (Prebijanje): Obaveza poverioca se smanjuje za onaj iznos koji je dužnik uštedeo ili imao koristi usled toga što nije izvršio svoju obavezu (npr. troškovi pakovanja, prevoza ili istovara koji nisu nastali).
2. Ustupanje prava: Dužnik je obavezan da ustupi poveriocu sva prava koja bi imao prema trećim licima povodom predmeta obaveze (npr. pravo na isplatu sume osiguranja od osiguravača ako je stvar bila osigurana).
E2. SPECIFIČNI SLUČAJEVI
A) Alternativne obligacije Ako jedan predmet obaveze postane nemoguć krivicom poverioca, pravne posledice zavise od toga ko ima pravo izbora:
• Ako bira DUŽNIK: Njegova obaveza prestaje (može smatrati da je izabrao nemoguć predmet). Ako ipak želi, može izvršiti obavezu preostalim predmetom i tražiti naknadu štete.
• Ako bira POVERILAC: On može dati naknadu štete (za nemoguć predmet) i tražiti od dužnika preostali predmet.
B) Delimična nemogućnost (Pravna praznina) ZOO nema izričita pravila za delimičnu nemogućnost koju skrivio poverilac.
• Tumačenje: Dužnik ima pravo izbora:
◦ Može raskinuti ugovor (bez dokazivanja da mu delimično ispunjenje ne odgovara, jer je poverilac kriv).
◦ Može ostati pri ugovoru uz srazmerno sniženje svoje obaveze.
