Vanugovorna odgovornost je obligacionopravni odnos u kome jedno lice (odgovorno lice) ima obavezu da naknadi štetu koju je prouzrokovalo drugom licu (oštećeniku).
• Pravilo: Načelno, šteta ostaje onome koga je zadesila (Casum sentit dominus).
• Izuzetak: Odgovornost je pravni mehanizam kojim se teret štete prebacuje sa oštećenog na neko drugo lice, ali samo ako za to postoje pravom priznati razlozi.
• Izvor obligacije: Činjenica prouzrokovanja štete.
KARAKTERISTIKE SRPSKOG SISTEMA (Pozitivno pravo)
Prema ZOO (koji je preuzeo rešenja iz 1978. i sudske prakse), naš sistem odgovornosti počiva na sledećim stubovima:
• Opšti građanskopravni delikt: Ne postoji taksativna lista delikata, već opšta norma zabrane prouzrokovanja štete.
• Množina osnova odgovornosti: Odgovornost se može zasnovati na krivici (subjektivna) ili na riziku (objektivna). Osnove određuje zakonodavac, a ne sud.
• Objektivizirana krivica: Krivica se shvata kao pogrešno postupanje (standard ponašanja), a ne nužno kao psihičko stanje svesti i volje.
• Oboriva pretpostavka krivice: Teret dokazivanja je obrnut – smatra se da je štetnik kriv dok ne dokaže suprotno.
• Objektivna odgovornost: Za štetu od opasne stvari ili delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu (na bazi rizika).
• Odgovornost za drugoga: Moguće je da jedno lice odgovara za štetu koju je prouzrokovalo neko treće lice (razdvajanje štetnika i odgovornog lica).
SUBJEKTI I ULOGE (Dejstva)
Za razliku od ugovora gde su obaveze uzajamne, ovde su uloge fiksirane:
• Poverilac (Oštećenik/Tužilac): Lice koje trpi gubitak u imovinskoj ili moralnoj sferi.
• Dužnik (Odgovorno lice/Tuženi): Lice koje je dužno da naknadi štetu.
◦ Štetnik vs. Odgovorno lice: Najčešće je to isto lice (ko prouzrokuje, taj i plaća). Međutim, kod odgovornosti za drugoga, štetnik je onaj ko je radnju izvršio, a odgovorno lice je onaj ko plaća naknadu.
SADRŽINA OBAVEZE (Naknada)
• Jedinstvenost obaveze: Dok je sadržina ugovora raznolika, kod delikta je sadržina uvek ista – naknada štete.
• Nematerijalna šteta: Definiše se kao trpljenje u subjektivnoj sferi. Priznaje se samo fizičkim licima i naknađuje se novčano.
• Odnos krivice i naknade: Visina naknade ne zavisi od stepena krivice. Oštećeni ima pravo na potpunu naknadu bez obzira da li je šteta naneta namerno ili nepažnjom.
RAZLIKA U ODNOSU NA UGOVORNU ODGOVORNOST
Profesori često traže ovu distinkciju:
1. Izvor: Kod ugovorne odgovornosti izvor je ugovor, ovde je činjenica prouzrokovanja štete.
2. Priroda odnosa: Ugovori su najčešće dvostrano obavezujući; odnos odgovornosti za štetu je jednostrano obavezujući (jedan duguje, drugi potražuje).
3. Nematerijalna šteta: Prema tekstu izvora, nematerijalna šteta se načelno ne priznaje ako je povreda nastala kršenjem ugovorne obaveze (specifičnost tumačenja izvora).
NAPOMENA (Ratio Legis)
Današnja rešenja u Srbiji (ZOO) oslanjaju se na „Skicu“ prof. Mihaila Konstantinovića i posleratnu sudsku praksu koja je popunjavala pravne praznine pre donošenja zakona 1978. godine.
Osnov odgovornosti
Osnov odgovornosti je pravni razlog zbog kojeg konačne imovinskopravne posledice štetnog događaja snosi odgovorno lice, a ne sâm oštećenik. To je odgovor na pitanje zašto neko odgovara.
• Razlika u odnosu na krivično pravo: Dok je u krivičnom pravu osnov uvek jedan (krivica), za građansko pravo karakterističan je pluralitet (množina) osnova odgovornosti.
• Pravilo: Osnovi se ne traže kumulativno – za zasnivanje odgovornosti dovoljan je jedan osnov.
• Uloga suda: Sud nije vezan osnovom koji je tužilac naveo. Ako taj osnov ne stoji, sud po službenoj dužnosti ispituje da li postoji neki drugi zakonski osnov za odgovornost.
VRSTE OSNOVA U SRPSKOM PRAVU
U našem pozitivnom pravu postoje tačno tri osnova odgovornosti. Sudovi ne mogu kreirati nove osnove (zatvoren sistem), već samo tumačiti postojeće.
1. Krivica: Subjektivni odnos prema delu.
2. Stvoreni ili održavani rizik: Objektivna činjenica kontrole nad opasnošću.
3. Pravičnost: Korektivni osnov.
Hijerarhija: Krivica i rizik su glavni osnovi, dok je pravičnost korektivni osnov koji se primenjuje izuzetno.
PODELA ODGOVORNOSTI PREMA OSNOVU (Pravna priroda)
Kada nas pitaju za „pravnu prirodu“ odgovornosti, zapravo nas pitaju za njen osnov.
• Subjektivna odgovornost:
◦ Odgovornost po osnovu krivice.
◦ Odgovara se samo za sopstvenu krivicu.
• Objektivna (kauzalna) odgovornost:
◦ Odgovornost za ostvareni povećani rizik.
◦ Suština: Odgovara se bez obzira na krivicu. Krivica odgovornog lica je irelevantna (nebitna) – on odgovara jer kontroliše izvor povećane opasnosti.
• Odgovornost po osnovu pravičnosti:
◦ Izuzetak koji se usko tumači.
◦ Primenjuje se samo u slučajevima izričito predviđenim zakonom kada primena opštih pravila vodi nepravičnom ishodu.
PODELA ODGOVORNOSTI PREMA SUBJEKTU
Ova podela ne zavisi od osnova odgovornosti, već od toga ko je prouzrokovao štetu.
• Odgovornost za sopstveni čin: Pravilo je da svako odgovara za sebe.
• Odgovornost za drugoga:
◦ Izuzetak koji podrazumeva postojanje zakonom priznatog odnosa (npr. roditelj-dete, poslodavac-zaposleni).
◦ Primer (Poslodavac): Poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni prouzrokuje trećem licu. Iako je uslov odgovornosti krivica zaposlenog, sama odgovornost poslodavca je objektivna, jer je njegova sopstvena krivica irelevantna.
PODELA PREMA NASTANKU OBLIGACIJE (Tipovi štetnih događaja)
Zavisno od toga kada je šteta nastala i da li je postojao prethodni odnos:
1. Ugovorna odgovornost:
◦ Šteta nastaje povredom već postojeće obaveze (ugovora).
◦ Povreda se ogleda u neispunjenju ili neurednom ispunjenju.
2. Vanugovorna (deliktna) odgovornost:
◦ Pre štete nije bilo obligacionog odnosa.
◦ Obligacija nastaje tek momentom prouzrokovanja štete.
◦ Krši se opšte načelo zabrane prouzrokovanja štete (neminem laedere).
3. Predugovorna odgovornost (Culpa in contrahendo):
◦ Poseban vid vanugovorne odgovornosti.
◦ Šteta nastala skrivljenim postupanjem tokom pregovora, pre nego što je ugovor zaključen.
Predugovorna, ugovorna i vanugovorna odgovornost
OSNOVNA PODELA I TERMINOLOGIJA
Građanskopravna odgovornost se prema tipu štetnog događaja deli na:
1. Predugovornu odgovornost
2. Ugovornu odgovornost
3. Vanugovornu (deliktnu) odgovornost
Terminološka napomena: U domaćoj sudskoj praksi izrazi vanugovorna i deliktna odgovornost koriste se kao sinonimi. (Teorijska nijansa: Neki autori smatraju da je „deliktna“ samo ona zasnovana na krivici, dok je „vanugovorna“ širi pojam, ali za ispit prati stav sudske prakse).
UGOVORNA ODGOVORNOST
Pojam: Odgovornost za štetu koja je pričinjena povredom neke već postojeće obligacije (najčešće ugovorne).
Bitni elementi:
• Postojanje ranijeg odnosa: Odgovornost nastaje u okviru već postojećeg pravnog odnosa relativnog dejstva između poverioca i dužnika.
• Povreda obaveze: Sastoji se u neispunjenju, zadocnjenju u ispunjenju ili neurednom ispunjenju obaveze.
• Dve obaveze: U ovom odnosu razlikujemo:
1. Primarnu (ugovornu) obavezu (da se izvrši ugovoreno).
2. Sekundarnu obavezu (obaveza naknade štete zbog povrede primarne).
Regulativa u ZOO: Zakon ne sadrži poseban odeljak o ugovornoj odgovornosti kao celini, već je uređuje u okviru „Dejstva obaveza“.
VANUGOVORNA (DELIKTNA) ODGOVORNOST
Pojam: Odgovornost za štetu koja nastane izvan ugovornog odnosa, odnosno kada šteta nije pričinjena povredom neke postojeće obaveze.
Bitni elementi:
• Nepostojanje ranijeg odnosa: Poverilac (oštećeni) i dužnik (štetnik) se pre štete ne nalaze u pravnom odnosu relativnog dejstva povodom te štete.
• Nastanak odnosa: Pravni odnos odgovornosti nastaje tek činjenicom prouzrokovanja štete.
• Normativni osnov: Počiva na načelu zabrane prouzrokovanja štete (neminem laedere – čl. 16 ZOO). Ovo načelo nije konkretan odnos, već standard društveno prihvatljivog ponašanja.
PREDUGOVORNA ODGOVORNOST (Culpa in contrahendo)
Pojam: Odgovornost za štetu pričinjenu nesavesnim postupanjem u fazi pregovora (npr. skrivljeni prekid pregovora).
Pravna priroda (Ključno za ispit):
• U srpskom pravu, predugovorna odgovornost je nesumnjivo vanugovorna (deliktna) prirode.
• Ne smatra se ugovornom jer ugovor još nije nastao.
• Osnov: Zasniva se na dokazanoj krivici.
ODNOS I RAZLIKE (Dejstva)
Najvažnija procesna i materijalna pravila koja povezuju ova dva instituta:
A. Shodna primena pravila (čl. 185-205 ZOO):
• Na naknadu ugovorne štete shodno se primenjuju zakonske odredbe o naknadi vanugovorne (deliktne) štete, ukoliko za ugovornu nije ništa posebno propisano.
• Ograničenje: Ovo važi samo za pravila o odmeravanju i visini naknade, a ne za osnov odgovornosti.
B. Kriterijum razlikovanja (Povezanost):
• Nije dovoljno da stranke imaju bilo kakav ugovor da bi odgovornost bila ugovorna. Šteta mora proisteći iz povrede tog konkretnog ugovora.
• Primer: Ako stanodavac i zakupac stana imaju saobraćajni udes, to je vanugovorna odgovornost, jer je ugovor o zakupu irelevantan za upravljanje vozilima.
Uslovi odgovornosti
Uslovi odgovornosti su pravne činjenice (elementi) koje se moraju kumulativno steći da bi odgovornost za štetu mogla da se zasnuje na određenom pravnom osnovu.
• Odnos Osnov – Uslov: Za postojanje odgovornosti dovoljan je jedan osnov (npr. krivica ili rizik), ali je neophodno da budu ispunjeni svi uslovi predviđeni za taj osnov.
• Uslovi su preduslovi koji omogućavaju da pravni osnov proizvede dejstvo (obavezu naknade).
KLASIFIKACIJA USLOVA
Uslovi se dele na opšte (koji se uvek traže) i posebne (zavisne od slučaja).
A. Opšti (stalni) uslovi – Konstante odgovornosti: Postoje dva uslova koja se zahtevaju uvek, bez obzira na to koji je osnov odgovornosti u pitanju (bilo da je reč o subjektivnoj ili objektivnoj odgovornosti):
• Šteta (Gubitak/Uštrb).
• Uzročno-posledična (kauzalna) veza (Veza između radnje i nastale štete).
B. Posebni uslovi (Primeri): Oni variraju zavisno od konkretnog oblika odgovornosti i zakonske formulacije:
• Kod odgovornosti poslodavca: Uslov je da je šteta pričinjena na radu ili u vezi sa radom.
• Kod odgovornosti za duševno bolesno lice: Uslov je postojanje dužnosti nadzora.
• Kod nepružanja pomoći: Uslov je da se pomoć mogla pružiti bez opasnosti po sebe.
KONSEKVENCIJALNOST
Građanskopravna odgovornost je po svojoj prirodi konsekvencijalna.
• Suština: Odgovara se za izazvanu posledicu, a ne samo za loše ponašanje.
• Pravilo: Nema odgovornosti bez štete.
◦ Čak i ako nečije postupanje zavređuje svaku moralnu osudu ili je protivpravno, to lice ne može biti građanskopravno odgovorno ako tim postupkom nije nastala posledica koju pravo priznaje kao štetu.
• Definicija odgovornosti: Biti odgovoran znači snositi pravne posledice činjenice prouzrokovanja štete, odnosno trpeti preraspodelu imovinskih posledica štetnog događaja.
Na osnovu konsekvencijalne prirode:
• Odgovornost se ne može zasnovati ako štetna posledica izostane, čak i ako je to izostajanje slučajno ili protivno zloj nameri potencijalnog štetnika.
Svrha odgovornosti
U našem pravu, osnovna svrha građanskopravne odgovornosti je reparacija (obeštećenje), odnosno popravljanje štete i otklanjanje štetnih posledica.
• Definicija cilja: Postavljanje oštećenika u onu imovinsku poziciju u kojoj bi se nalazio da štetni događaj uopšte nije nastupio,.
• Sadržina obaveze: Biti odgovoran znači snositi konačne posledice štetnog događaja, što se manifestuje kroz obavezu naknade štete.
• Razgraničenje od kazne: Iako se naknada najčešće plaća u novcu, ona nije novčana kazna.
◦ Kazna se plaća državi i cilj joj je represija.
◦ Naknada se plaća oštećenom i cilj joj je popravljanje stanja.
Zavisno od vrste štete, svrha se manifestuje na dva načina:
• Kod imovinske (materijalne) štete: Svrha je integralna reparacija – potpuna nadoknada gubitka kako bi se imovina vratila u pređašnje stanje.
• Kod neimovinske (nematerijalne) štete: Svrha je satisfakcija (zadovoljenje).
◦ Novčana naknada ovde ne može „popraviti“ bol ili strah, već služi kao moralno zadovoljenje koje oštećenom omogućava da pribavi neko dobro ili uživanje i time lakše podnese gubitak.
Pored reparacije, ustanova odgovornosti služi i preventivnim ciljevima:
• Sprečavanje budućih šteta: Svest o obavezi naknade odvraća potencijalne štetnike od štetnog ponašanja.
• Sankcionisanje: Posebno kod namernog prouzrokovanja štete, cilj je osuda takvog ponašanja.
Iako građanska odgovornost načelno nije kaznena (represivna), zakonodavac u određenim slučajevima uvodi elemente retribucije (kazne), pooštrvajući položaj štetnika koji je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom.
Ovi elementi se vide kroz specifične zakonske zabrane i obaveze za nesavesne štetnike:
• Zabrana smanjenja naknade: Sud ne može sniziti naknadu zbog slabog imovinskog stanja štetnika ako je on štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom.
• Direktna odgovornost zaposlenog: Oštećeni može direktno tužiti zaposlenog (a ne samo poslodavca) ako je ovaj štetu na radu izazvao namerno.
• Zabrana prebijanja (kompenzacije): Potraživanje naknade štete nastale namernim prouzrokovanjem ne može prestati prebijanjem.
NAPOMENA (Vansudsko rešenje)
Svrha odgovornosti (otklanjanje posledica) se može postići i vansudskim putem (sporazumom poverioca i dužnika), čime se cilj instituta u potpunosti iscrpljuje bez intervencije suda.
Načelo integralne ili potpune naknade štete
Načelo integralne naknade je osnovno pravilo srpskog odštetnog prava prema kojem sud dosuđuje naknadu u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.
• Suština: Cilj je uspostavljanje ranijeg stanja.
• Vremenski okvir: Sud prilikom odlučivanja uzima u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete, kako bi naknada bila adekvatna u trenutku presuđenja.
SVRHA NAKNADE
Svrha naknade u građanskom pravu je isključivo reparacija (obeštećenje), a ne represija.
• Cilj: Postavljanje oštećenog u imovinsku poziciju kao da se štetni događaj nikada nije desio.
• Ograničenja:
◦ Naknada ne sme biti izvor bogaćenja za oštećenog.
◦ Naknada ne služi kao kazna za štetnika.
◦ Pravilo: Oštećeni ima pravo na svu pretrpljenu štetu i ništa preko toga.
Ključna karakteristika ovog načela u našem pravu je da obim naknade ne zavisi od stepena krivice štetnika.
• Pravilo: Bilo da je štetnik postupao sa najlakšom nepažnjom, krajnjom nepažnjom ili sa namerom, obaveza je ista – potpuna naknada štete.
• Obuhvat naknade: Oštećeni ima pravo na naknadu obe vrste imovinske štete:
1. Stvarne štete (damnum emergens)
2. Izmakle dobiti (lucrum cessans).
• Ratio legis: Iz ugla oštećenog, gubitak je isti bez obzira na to šta se dešavalo u glavi štetnika (da li je bio zao ili samo nepažljiv). Njemu je važna samo reparacija.
U građanskom pravu, pravni značaj stepenovanja krivice je ograničen.
• Izjednačavanje: Krajnja nepažnja je po pravnim posledicama izjednačena sa namerom.
• Istorijski kontekst: Ovo pravilo potiče iz rimskog prava (culpa lata dolo aequiparatur), jer se smatra da je izrazito nepažljiv čovek jednako opasan kao i onaj ko namerno čini štetu.
Iako je pravilo da krivica ne utiče na visinu naknade, postoje specifični izuzeci gde kvalifikovana krivica (namera ili krajnja nepažnja) proizvodi posebna dejstva:
A. Autorska i srodna prava (Penalni karakter):
• Ako je povreda imovinskog prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, oštećeni može tražiti naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade.
• Ovo je izuzetak od pravila da naknada nije kazna, jer ovde ona ima penalni karakter.
B. Drugi pravni interesi: Samo izuzetno oštećeni ima interes da dokazuje viši stepen krivice od obične nepažnje:
• Odgovornost zaposlenog: Kod direktne tužbe oštećenog protiv zaposlenog za štetu učinjenu na radu (traži se namera).
• Zabrana prebijanja: Potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete ne može prestati prebijanjem (kompenzacijom).
Opšti građanskopravni delikt
Opšti građanskopravni delikt je sistem uređenja vanugovorne odgovornosti u kojem ne postoje pojedinačno nabrojana nedozvoljena dela, već se odgovornost zasniva na opštim principima i apstraktnim konceptima koji važe za sve situacije prouzrokovanja štete.
• Pripadnost: Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) pripada kontinentalnoj evropskoj pravnoj tradiciji i usvaja ovaj sistem.
• Karakteristika: ZOO ne određuje pojedinačne delikte, već postavlja zaokruženi, koherentan sistem pravila koja uređuju odgovornost kao jedinstvenu ustanovu.
Temelj ovog sistema u srpskom pravu je načelo zabrane prouzrokovanja štete (neminem laedere).
• Ovo načelo nalaže svakome da se uzdrži od postupaka kojima se drugome može prouzrokovati šteta.
Umesto liste zabranjenih radnji, ZOO u posebnom odeljku uređuje apstraktne elemente koji se primenjuju na svaki slučaj:
• Osnovi odgovornosti: Propisani su načini na koje se odgovornost zasniva (npr. krivica, rizik).
• Opšti uslovi: Postavljeni su uslovi koji se moraju ispuniti da bi odgovornost nastala.
• Sadržina obaveze: Pravila o tome kako se šteta naknađuje.
• Oslobađajući razlozi: Situacije u kojima štetnik ne odgovara.
Da bi se razumeo naš sistem, treba ga razlikovati od sistema posebnih građanskopravnih delikata (karakterističan za anglosaksonsko/precedentno pravo i rimsko pravo).
• Sistem posebnih delikata: Uređuje niz pojedinačnih delikata, gde svaki ima zasebne uslove odgovornosti i sopstvenu unutrašnju logiku (nisu jedinstven sistem).
• Ključna razlika: U sistemu posebnih delikata, materiju na okupu drži samo vrsta zaštite (naknada), dok u našem sistemu (opšti delikt) materiju povezuju jedinstveni pravni principi i pravila.
Odnos građanskopravne i krivičnopravne odgovornosti
Ovo je temeljna razlika u pristupu protivpravnom delu.
• Krivično pravo (Numerus clausus): Važi načelo zakonitosti (nullum crimen nulla poena sine lege). Postoji iscrpan katalog krivičnih dela – krivično je samo ono što je zakonom izričito predviđeno.
• Građansko pravo (Opšti delikt): U srpskom pravu (ZOO) ne postoji spisak delikata, već opšti građanskopravni delikt.
◦ Osnov je načelna zabrana prouzrokovanja štete (neminem laedere).
◦ Svako je dužan da se uzdrži od postupaka kojima se drugome može prouzrokovati šteta. Broj mogućih štetnih radnji je neograničen.
OSNOV ODGOVORNOSTI
• Krivično pravo: Jedini osnov je krivica (subjektivna odgovornost).
• Građansko pravo: Važi princip pluraliteta osnova odgovornosti. Dovoljan je jedan od sledećih osnova:
◦ Krivica (subjektivna).
◦ Rizik (objektivna odgovornost za opasne stvari/delatnosti).
◦ Pravičnost (korektivni osnov, npr. odgovornost roditelja za štetu neuračunljivog deteta).
◦ Specifičnost: U građanskom pravu moguće je odgovarati za drugoga (npr. poslodavac za zaposlenog), dok je krivična odgovornost strogo lična.
POJAM I DOKAZIVANJE KRIVICE
Pojam krivice se u ova dva sistema suštinski razlikuje.
• Priroda krivice:
◦ Krivično: Psihički fakt (odnos svesti i volje učinioca prema delu).
◦ Građansko: Socijalni fakt (pogrešno postupanje). To je ponašanje koje odstupa od standarda pažljivog čoveka („objektivizirana krivica“), a ne nužno stanje svesti.
• Teret dokazivanja (Presumcija):
◦ Krivično: Pretpostavka nevinosti (tužilac dokazuje krivicu).
◦ Građansko: Oboriva pretpostavka krivice. Ako oštećeni dokaže štetu i uzročnu vezu, sud pretpostavlja da je štetnik kriv (obična nepažnja), sve dok štetnik ne dokaže suprotno.
• Stepenovanje krivice (Terminologija):
◦ Krivično: Umišljaj i nehat. Za odgovornost se načelno traži umišljaj,.
◦ Građansko (ZOO): Namera i nepažnja (obična i gruba/krajnja). Za odgovornost je dovoljna i najblaža, obična nepažnja. Termin „nehat“ se u ZOO ne koristi.
USLOV NASTANKA (Odnos prema šteti)
• Krivično pravo: Kažnjava se i pokušaj (ako je delo započeto s umišljajem a nije dovršeno). Šteta nije uvek nužan element bića dela.
• Građansko pravo: Odgovornost je isključivo konsekvencijalna.
◦ Nema odgovornosti bez nastale štete, čak ni ako je postojala zla namera (animus nocendi).
◦ Uslov je gubitak koji pravo priznaje kao štetu.
SVRHA I VRSTA SANKCIJE
• Krivično pravo (Represija):
◦ Sankcija je kazna (pogađa lična ili imovinska dobra).
◦ Cilj: Zaštita opšteg interesa, društvena osuda i prevencija (sprečavanje učinioca i drugih da čine dela).
• Građansko pravo (Reparacija):
◦ Sankcija je naknada štete (pogađa isključivo imovinu).
◦ Cilj: Reparacija (dovođenje u pređašnje stanje) i satisfakcija (kod nematerijalne štete).
◦ Primarni cilj je zaštita privatnih dobara i imovine pojedinca.
◦ Napomena: Naknada nema penalni karakter niti služi bogaćenju oštećenog.
Sektorska pravila o vanugovornoj odgovornosti
Iako je ZOO temeljni zakon, nisu sva pravila o vanugovornoj odgovornosti smeštena u njega. Određeni specifični oblici odgovornosti uređeni su posebnim (sektorskim) zakonima (lex specialis), dok za neke oblike u našem pravu ne postoji posebno zakonsko uređenje.
Specifičnost srpskog prava je da dva klasična instituta nemaju posebnu kodifikaciju u ZOO:
• Odgovornost za štetu od domaće životinje
• Odgovornost za štetu od građevine
Status: Iako je prof. Mihailo Konstantinović u svojoj „Skici“ predvideo posebna pravila za ove slučajeve, ona nisu uneta u ZOO iz 1978. godine.
• Posledica: U srpskom pravu ova dva oblika odgovornosti i dalje nemaju posebno zakonsko uređenje.
• (Uporedna napomena: Za razliku od Srbije, Crna Gora je ova pravila iz „Skice“ unela u svoj zakon iz 2008. godine).
Pravila o odgovornosti za neispravan proizvod nisu uneta u ZOO.
• Razlog (Ratio legis): Ova materija se uređuje sektorskim zakonima (Zakon o zaštiti potrošača) radi harmonizacije sa pravom EU (Direktiva o odgovornosti za proizvod s nedostatkom). Smatra se da se ova pravila menjaju previše često da bi bila deo stabilnog kodeksa kakav je ZOO.
Izvan ZOO-a, u posebnim zakonima, nalaze se pravila za specifične vrste šteta koje zahtevaju poseban režim regulisanja:
• Nuklearna šteta (specifičan rizik).
• Šteta naneta životnoj sredini (ekološka šteta).
• Radno-pravna odgovornost:
◦ Odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi na radu/u vezi s radom.
◦ Odgovornost zaposlenog za štetu koju pričini poslodavcu.
• Odgovornost države: Za nezakonit ili nepravilan rad državnih službenika i sudija.
Vrste vanugovorne odgovornosti za štetu (pregled)
Sistem vanugovorne odgovornosti u srpskom pravu (ZOO) klasifikuje se prema dva osnovna kriterijuma: osnovu odgovornosti (zašto se odgovara) i subjektu odgovornosti (ko odgovara).
Zakon prepoznaje tri vrste odgovornosti zavisno od pravnog razloga nastanka obaveze (osnova):
• Subjektivna odgovornost (Odgovornost po osnovu krivice):
◦ Pravilo: Zasnovana na pretpostavljenoj običnoj nepažnji odgovornog lica (čl. 154 st. 1 ZOO).
◦ Izuzetak: U određenim slučajevima traži se dokazana kvalifikovana krivica.
• Objektivna odgovornost (Kauzalna / Bez obzira na krivicu):
◦ Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti.
• Odgovornost po osnovu pravičnosti:
◦ Korektivni osnov predviđen u članu 169 ZOO.
PODELA PREMA SUBJEKTU (ODNOS ŠTETNIK – ODGOVORNO LICE)
• Odgovornost za sopstveni čin: Odgovorno lice i štetnik su isti subjekt.
• Odgovornost za drugoga: Jedan subjekt (odgovorno lice) odgovara za štetu koju pričini neko drugi (štetnik).
◦ Napomena: Ova odgovornost može biti zasnovana na bilo kom osnovu (subjektivna, objektivna ili pravičnost).
SISTEMATIZACIJA POJEDINAČNIH SLUČAJEVA U ZOO
Na ispitu taksativno navedi grupe delikata kako ih zakon uređuje:
A. Slučajevi odgovornosti za drugoga (čl. 164-172 ZOO)
• Odgovornost za maloletnike: Odgovaraju roditelji (čl. 165-168 ZOO).
• Odgovornost za duševno bolesna lica: Odgovaraju staraoci/lica koja ih nadziru (čl. 164 ZOO).
• Odgovornost poslodavca za zaposlenog: (čl. 170 i 171 ZOO).
• Odgovornost pravnog lica za organ: (čl. 172 ZOO) – Teorijska dilema: Sporno je da li je ovo odgovornost za drugoga ili za sopstveni čin.
B. Slučajevi objektivne odgovornosti (čl. 173-179 ZOO)
• Opšti slučaj (Centralni): Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti (čl. 173-177 ZOO).
• Posebni slučajevi:
◦ Odgovornost za štetu od motornog vozila (čl. 178 ZOO).
◦ Odgovornost proizvođača stvari s nedostatkom (čl. 179 ZOO).
C. Posebni slučajevi odgovornosti – „Rezidualna kategorija“ (čl. 180-184 ZOO)
Ovo su specifični delikti izdvojeni na kraju odeljka:
• Odgovornost za terorističke akte i demonstracije: Odgovara država (čl. 180 ZOO).
• Odgovornost organizatora priredbi: (čl. 181 ZOO).
• Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći: (čl. 182 ZOO).
• Odgovornost u vezi s obavezom zaključenja ugovora: (čl. 183 ZOO).
• Odgovornost u vršenju poslova od opšteg interesa: (čl. 184 ZOO).
STATUS ŽIVOTINJA I GRAĐEVINA (Didaktička napomena)
Specifičnost našeg prava koju moraš pomenuti:
• Odgovornost za štetu od životinje i građevine: Ovi instituti nisu izričito uneti u ZOO (iako su postojali u „Skici“).
• Rešenje u praksi: Domaća sudska praksa ih kvalifikuje kao izvore povećane opasnosti, pa se na njih primenjuju opšta pravila o objektivnoj odgovornosti. U teoriji se i dalje pominju posebno radi lakšeg učenja.
Pravnik 