Predmet ugovorne obaveze predstavlja opšti uslov za zaključenje punovažnog ugovora. On se odnosi na ugovore koji stvaraju obaveze, jer je predmet obaveze istovremeno i predmet ugovora iz kog ta obaveza potiče.
Sadržinski, predmet (dugovano ponašanje) može se sastojati u:
• Davanju (dare)
• Činjenju (facere)
• Nečinjenju (non facere)
• Trpljenju (pati).
1. BITNI ELEMENTI (USLOVI ZA PUNOVAŽNOST)
Da bi ugovor punovažno nastao i proizvodio pravna dejstva, predmet mora kumulativno ispuniti tri uslova. On mora biti:
• Moguć
• Dopušten
• Određen ili odrediv.
Vreme ocene ispunjenosti: Ovi uslovi se cene isključivo prema trenutku zaključenja ugovora,.
2. PRAVNA PRIRODA I SANKCIJA
Ako predmet u trenutku zaključenja nema neko od navedenih svojstava (nemoguć je, nedopušten, ili neodređen/neodrediv), sankcija je apsolutna ništavost ugovora.
3. RAZGRANIČENJE: NAKNADNA NEMOGUĆNOST I ZABRANA
Na ispitu je ključno razlikovati inicijalnu (početnu) od naknadne nemogućnosti.
• Pravilo: Uzrok ništavosti mora postojati u času zaključenja. Zato ugovor ne može naknadno postati ništav.
• Posledica: Ako predmet postane nemoguć ili zabranjen (pravna nemogućnost) nakon punovažnog zaključenja, a pre izvršenja:
◦ Ne primenjuju se pravila o ništavosti.
◦ Primenjuju se pravila o naknadnoj nemogućnosti ispunjenja ili raskidu (zavisno od toga da li je nemogućnost krivica neke strane ili viša sila).
4. IZUZECI (KONVALIDACIJA I PRECIZIRANJE)
Iako važi opšte pravilo da ništav ugovor ne postaje punovažan ako uzrok ništavosti naknadno nestane, postoje izuzeci kada ugovor opstaje ili se osnažuje:
• Zabrana manjeg značaja: Ako je zabrana bila manjeg značaja, a ugovor je u međuvremenu izvršen, ništavost se ne može isticati.
• Odložni uslov ili rok: Ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom/rokom, a predmet (koji je bio nemoguć) postane moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka, ugovor je punovažan.
• Naknadno određivanje predmeta: Ako je predmet bio neodređen, pa ga strane kasnije sporazumno preciziraju, smatra se da je ugovor zaključen u trenutku postizanja te saglasnosti.
A. PRVI USLOV: PREDMET MORA BITI MOGUĆ
Predmet obaveze je uvek neko ponašanje (činidba). Kada kažemo da predmet mora biti moguć, to znači da mora biti moguće da se dugovano ponašanje preduzme, izvrši ili obavi.
• Nemogućnost se ne odnosi samo na nepostojanje stvari, već na nemogućnost izvršenja ugovorene činidbe (davanja, činjenja, propuštanja ili trpljenja).
A1. BITNI USLOVI (VRSTE NEMOGUĆNOSTI)
Da bi nemogućnost predmeta vodila ništavosti ugovora, ona mora imati specifične karakteristike u trenutku zaključenja ugovora.
A) Objektivna vs. Subjektivna nemogućnost
• Objektivna nemogućnost: Ponašanje je nemoguće za bilo koga (ni dužnik, ni bilo koje treće lice ne može izvršiti činidbu). Samo ovakva nemogućnost izaziva ništavost.
◦ Primer: Pokušaj izvršenja bi bio uzaludan za svakoga.
• Subjektivna nemogućnost: Dužnik ne može da izvrši činidbu, ali bi neko drugi na njegovom mestu mogao.
◦ Dejstvo: Ne vodi ništavosti ugovora. Ugovor je punovažan, ali poverilac ima pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja.
◦ Izuzetak (Intuitu personae): Ako je obaveza vezana za ličnost dužnika, subjektivna nemogućnost se izjednačava sa objektivnom (ima pravni značaj objektivne).
B) Inicijalna vs. Naknadna nemogućnost
• Inicijalna (početna): Postoji u trenutku zaključenja ugovora. Samo ova nemogućnost je uzrok ništavosti.
• Naknadna: Nastaje nakon zaključenja ugovora (predmet je bio moguć u trenutku nastanka).
◦ Dejstvo: Ne izaziva ništavost, već se primenjuju pravila o prestanku obaveze ili raskidu (nemogućnost ispunjenja).
C) Fizička vs. Pravna nemogućnost Obe vrste proizvode jednake pravne posledice (ništavost).
• Materijalna (fizička/faktička): Postoje fizičke prepreke u spoljnom svetu (npr. individualno određena stvar je uništena pre ugovora).
• Pravna: Postoje pravne prepreke (npr. stvar je eksproprisana pre zaključenja ugovora ili je promet zabranjen).
D) Ekonomska nemogućnost (Negativan uslov)
• Ako je ispunjenje samo ekonomski preteško, neisplativo ili ugrožava egzistenciju dužnika, to nije nemogućnost predmeta koja vodi ništavosti.
A2. PRAVNA PRIRODA I SANKCIJA
• Apsolutna ništavost: Sankcija za potpunu, trajnu, inicijalnu i objektivnu nemogućnost predmeta.
• Znanje strana: Ugovor je ništav nezavisno od toga da li su strane znale da je predmet nemoguć (savesnost je irelevantna za nastanak ništavosti).
A3. OBIM NIŠTAVOSTI (DELIMIČNA NEMOGUĆNOST)
Ako je predmet nemoguć samo delimično (samo jedna odredba):
• Primenjuje se pravilo o delimičnoj ništavosti: Ništavost jedne odredbe ne povlači ništavost celog ugovora ako on može opstati bez nje.
• Uslov: Ništava odredba ne sme biti uslov ugovora niti odlučujuća pobuda za zaključenje.
A4. PRESTANAK I IZUZECI (SPECIFIČNOSTI)
Izuzetak od ništavosti (Konvalidacija putem uslova/roka): Iako je predmet inicijalno nemoguć, ugovor neće biti ništav ako je zaključen pod:
• Odložnim uslovom ili
• Odložnim rokom,
• A predmet postane moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.
Pravni poslovi raspolaganja: Iako ne stvaraju obaveze već neposredno prenose prava (npr. cesija), i oni su ništavi ako u trenutku zaključenja ne mogu proizvesti pravni efekt (npr. ustupanje potraživanja koje ne postoji).
Privremena nemogućnost: ZOO ne reguliše izričito posledice ako je nemogućnost samo privremena ili delimična (ako nije reč o ništavosti dela ugovora). Smatra se da tu zaštitu pružaju pravila o odgovornosti za nedostatke i raskidu, a ne automatska ništavost.
B. DRUGI USLOV: PREDMET MORA BITI DOPUŠTEN
Pitanje dopuštenosti predmeta posmatra se u kontekstu načela autonomije volje (slobode ugovaranja).
• Negativna definicija: Ugovorne strane su slobodne da urede predmet po svojoj volji. Predmet ugovora može biti svako ponašanje koje nije zabranjeno.
• Kriterijum zabrane: Predmet je nedopušten ako je protivan:
1. Prinudnim (imperativnim) propisima,
2. Javnom poretku, ili
3. Dobrim običajima.
B1. OBLICI NEDOPUŠTENOSTI (ŠTA MOŽE BITI ZABRANJENO?)
Nedopuštenost se ne odnosi samo na samu radnju, već može zahvatiti različite aspekte ugovora:
• Nedopuštena radnja ispunjenja: Zabranjeno je samo ponašanje na koje se dužnik obavezao.
• Nedopušten rezultat: Ponašanje samo po sebi nije zabranjeno, ali je zabranjen cilj (rezultat) koji se njime postiže.
• Nedopušten modalitet: Zabranjeno je vreme ili mesto ispunjenja (npr. radnja koja se vrši u nedozvoljeno vreme).
• Nedopušten pravni efekat (kod poslova raspolaganja): Kod ugovora koji ne stvaraju obaveze već vrše prenos prava (npr. cesija), nedopuštenost se ogleda u nemogućnosti prenosa prava.
◦ Primeri: Prenos sporednog potraživanja bez glavnog; prenos prava na naknadu štete u vidu rente za telesnu povredu.
B2. RAZGRANIČENJE: NEDOPUŠTENOST I PRAVNA NEMOGUĆNOST
Iako su pravne posledice iste (ništavost), teorija pravi finu razliku, mada se u praksi ovi pojmovi često preklapaju.
• Pravna nemogućnost: Situacija kada ne postoji izričita zabrana ponašanja, ali se tim ponašanjem pravno ne mogu postići željeni efekti.
◦ Primeri: Prodaja fizičkog dela stana (npr. jedne sobe) koji nije prometan; ustupanje tuđeg prava; preuzimanje sporednog duga bez glavnog.
• Praktični stav: Većina autora kumulativno traži da predmet bude i dopušten i pravno moguć, jer oba nedostatka vode istoj sankciji.
B3. SANKCIJA: NIŠTAVOST
Ako je predmet ugovora nedopušten u trenutku zaključenja, osnovna sankcija je apsolutna ništavost ugovora.
• Ratio legis: Da nije propisana ništavost, sud bi bio u situaciji da prinudno izvršava potraživanje koje je zabranjeno, što je pravno neodrživo.
• Izuzetak od ništavosti: Ugovor ostaje na snazi (ne povlači ništavost) u dva slučaja:
1. Ako cilj povređenog pravila upućuje na drugu sankciju.
2. Ako zakon u određenom slučaju propisuje nešto drugo.
B4. DELIMIČNA NIŠTAVOST (SPECIFIČNOST)
Ako je nedopuštena samo jedna odredba ugovora (npr. nedopušten modalitet vremena ili mesta), ne mora nužno pasti ceo ugovor.
Uslovi za opstanak ugovora (Delimična ništavost): Ugovor ostaje punovažan bez te odredbe ako su ispunjena dva uslova:
1. Ugovor može da opstane bez te odredbe (odredba nije suštinska).
2. Ta odredba nije bila uslov ugovora niti odlučujuća pobuda (motiv) za njegovo zaključenje.
C. TREĆI USLOV: PREDMET MORA BITI ODREĐEN ILI ODREDIV
Da bi ugovor punovažno nastao, predmet ugovora mora biti određen ili barem odrediv u trenutku zaključenja ugovora.
• Određen predmet: Iz teksta ugovora se sa izvesnošću vidi šta je tačno dugovano. To podrazumeva precizno određivanje radnje ispunjenja (ponašanja), a ako se duguje davanje, i precizno određenje stvari (predmeta ispunjenja).
C1. NAČINI ODREĐIVANJA STVARI (PREDMET ISPUNJENJA)
Kada se obaveza sastoji u davanju, razlikujemo dva načina određivanja stvari:
• Individualno određena stvar: Mora biti opisana ili označena tako da se bez sumnje zna na koju se tačno stvar odnosi.
• Stvar određena po rodu (generična): Dovoljno je ugovoriti vrstu (rod) i količinu.
◦ Kvalitet: Ako kvalitet nije ugovoren, primenjuje se pravilo da dužnik duguje stvar srednjeg kvaliteta.
◦ Pretpostavka: U slučaju sumnje da li je stvar individualno ili generički određena, uzima se da je određena po rodu.
C2. ODREDIVOST PREDMETA (USLOVI)
Ako predmet nije striktno određen, ugovor je punovažan ako je predmet odrediv. Predmet je odrediv u dva slučaja:
1. Objektivna odredivost: Ugovor sadrži podatke/elemente na osnovu kojih se predmet može pouzdano utvrditi.
2. Subjektivna odredivost (Treće lice): Strane su prepustile trećem licu da odredi predmet.
Zabrana (Određivanje od strane jedne volje): Odredba kojom se određivanje predmeta ostavlja na volju jednom ugovorniku smatra se kao da nije ni ugovorena (nepostojeća odredba).
C3. SANKCIJA I DEJSTVA
• Opšte pravilo: Ako predmet nije ni određen ni odrediv, ili ako treće lice neće/ne može da ga odredi – ugovor je ništav.
C4. IZUZECI (ZAKONSKO POPUNJAVANJE PRAZNINA)
Zakon u određenim slučajevima (dispozitivni režim) spasava ugovor od ništavosti tako što sam određuje predmet ili daje mehanizam za njegovo utvrđivanje. Ovo su ključni izuzeci za ispit:
• Ugovor o prodaji (Opšti režim): Ako treće lice ne odredi cenu, ugovor nije ništav, već se smatra da je ugovorena razumna cena (osim ako se strane ne dogovore drugačije ili ne raskinu ugovor).
• Ugovor o prodaji u privredi: Ako cena nije određena niti odrediva, ugovor je punovažan. Cena se utvrđuje sledećim redosledom:
1. Cena koju prodavac redovno naplaćuje;
2. Razumna cena (tekuća tržišna cena u vreme zaključenja u mestu prodavca);
3. Cena koju određuje sud.
• Ugovor o delu: Ako naknada nije određena, utvrđuje je sud, vodeći računa o:
◦ Vrednosti rada,
◦ Normalnom potrebnom vremenu,
◦ Uobičajenoj naknadi za tu vrstu rada.
C5. SPECIFIČNOSTI: PRAVNI POSLOVI RASPOLAGANJA
Kod poslova raspolaganja (npr. cesija, oproštaj duga, preuzimanje duga, novacija), ne nastaje nova obaveza, ali je neophodno da bude određen ili odrediv predmet raspolaganja (npr. tačno određeno potraživanje koje se ustupa ili dug koji se gasi) da bi posao bio punovažan.
