Pravnik

Sukob interesa je sučeljavanje ličnog interesa obveznika sa interesom društva. Javlja se kada obveznik može da ostvari svoj lični cilj na štetu društvenog interesa.

• Ova dužnost proizilazi iz šire dužnosti odanosti (lojalnosti) društvu.
• Ključna razlika za ispit: Za razliku od dužnosti pažnje (koju imaju samo rukovodioci i zastupnici), dužnost izbegavanja sukoba interesa imaju svi obveznici posebnih dužnosti, uključujući tu i vlasnike (značajne i vladajuće članove).

Oblici ispoljavanja Zakon prepoznaje nekoliko tipičnih situacija u kojima dolazi do sukoba interesa, bilo da u njima učestvuje sam obveznik ili sa njim povezano lice:

• Zaključenje ugovora ili pravnog posla direktno sa društvom.
• Korišćenje imovine društva za lične potrebe bez odobrenja (npr. službeni automobil u privatne svrhe).
• Otimanje poslovnih prilika društvu u sopstvenu korist.
• Zloupotreba povlašćenih informacija (tzv. insider trading).
• Zloupotreba položaja: Korišćenje uticaja u društvu da se donese odluka na štetu društva, a u ličnu korist. Važno: Zloupotreba položaja je apsolutno zabranjena i društvo je ne može naknadno odobriti, za razliku od običnog posla u kojem postoji sukob interesa.

Postupak prijavljivanja i isključenja Obvezniku nije zabranjeno da posluje sa „svojim“ društvom (kako ne bi bio diskriminisan na tržištu), ali taj posao mora proći strogu kontrolu.

• Dužnost prijavljivanja: Obveznik mora da prijavi postojanje svog ličnog interesa (ili interesa povezanog lica) nezainteresovanom organu ili članovima, pre zaključenja posla.
• Isključenje odobrenja: Odobrenje društva nije potrebno u sledećim slučajevima (ZPD izuzeci):
  1. Poslovi male vrednosti: Čija vrednost ne prelazi 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva. Pravilo agregacije: Više povezanih malih poslova zaključenih u periodu od 1 godine se sabiraju kako bi se sprečilo izigravanje zakona.
  2. Ako je zainteresovan jedini član društva ili ako su zainteresovani svi članovi.
  3. Kod sticanja sopstvenih udela/akcija ili ostvarivanja prava preče kupovine.
  4. Kada je obveznik Republika Srbija ili teritorijalna jedinica.

Odlučivanje o odobrenju posla Osnovno pravilo pri odlučivanju je Nemo iudex in re sua (niko ne može suditi u svojoj stvari) – zainteresovano lice se isključuje iz kvoruma i prava glasa.

• U društvima lica: Odobrenje daju nezainteresovani ortaci/komplementari, većinom po glavama.
• U DOO: Odluku donosi Nadzorni odbor (ako ga ima) ili Skupština, većinom glasova po kapitalu svih nezainteresovanih članova.
• U AD: Odluku donosi Odbor direktora ili Nadzorni odbor, većinom glasova nezainteresovanih članova po glavama. Ako usled isključenja zainteresovanih nema kvoruma, nadležnost se prenosi na Skupštinu.
• Poslovi veće vrednosti (10% i više): Ako se posao odobrava, a vrednost prelazi 10% knjigovodstvene vrednosti, organ mora da sačini izveštaj o proceni tržišne vrednosti posla i da odobrenje objavi u roku od 3 dana na sajtu društva ili Registra.

Sankcije i pravne posledice povrede dužnosti Ukoliko obveznik zaključi posao bez odobrenja ili na osnovu netačnih podataka, primenjuju se stroge sankcije:

• Poništaj posla (Rušljivost): Društvo može podneti tužbu za poništaj posla i naknadu štete. Teret dokazivanja da je posao bio u interesu društva pada na obveznika.
• Solidarna odgovornost i zaštita trećih lica: Za štetu solidarno odgovaraju obveznik, sa njim povezano lice (ako je učesnik) i treće lice, ali samo ako je treće lice bilo nesavesno (znalo ili moralo znati za sukob interesa). Ako je treće lice savesno, posao ostaje na snazi, a društvo štetu naplaćuje samo od obveznika.
• Zabrana vršenja funkcije (Diskvalifikacija): Ako povredu učini član uprave ili zastupnik, sud obavezno izriče meru zabrane obavljanja funkcije direktora/zastupnika u trajanju od 12 meseci, što sud po službenoj dužnosti šalje Registru na upis.
• Ostale sankcije: Ustupanje ostvarene koristi društvu (kod otimanja prilika), naplata naknade za korišćenje imovine i potencijalna krivična odgovornost.