Pravnik

Ukoliko obveznici posebnih dužnosti (direktori, zastupnici, kontrolni članovi) prekrše svoje obaveze, društvo i njegovi članovi uživaju pravnu zaštitu putem specifičnih kompanijskopravnih tužbi.

• Zavisno od toga ko podnosi tužbu (aktivna legitimacija) i u čije ime se podnosi, razlikujemo tri osnovne tužbe: individualnu (ličnu), skupnu (kolektivnu) i derivativnu (izvedenu). (Napomena: Derivativna tužba je ovde samo kontekst i obrađuje se kao posebno ispitno pitanje).

Opšta pravila zaštite

• Ratio legis: Smisao kompanijskopravne zaštite jeste prepoznati specifičnost odnosa u privrednom društvu, gde član može tražiti zaštitu ne samo svog ličnog prava, već i prava samog društva ako društvo (zbog blokade organa upravljanja) to odbija da učini.
• Stvarna nadležnost: Za sve ove sporove isključivo je nadležan privredni sud.
• Aktivna legitimacija: Predstavlja pravo subjekta (tužioca) da traži zaštitu. Pasivna legitimacija: Označava lice prema kojem se zaštita traži (tuženi povredilac).

INDIVIDUALNA / LIČNA TUŽBA

• Pojam: Tužba kojom član društva traži zaštitu svog ličnog, subjektivnog prava, postupajući u svoje ime i za svoj račun, radi naknade štete koju mu je obveznik neposredno naneo.
• Aktivna legitimacija (Tužilac): Svaki član bilo koje forme društva (ortak, komanditor, član DOO, akcionar).
• Pasivna legitimacija (Tuženi): Obveznik posebne dužnosti koji je štetu prouzrokovao. Društvo se takođe može tužiti (pasivno suparničarstvo) ako je štetu prouzrokovao njegov organ (npr. direktor) ili zaposleni.
  • Regres: Ako društvo plati štetu članu, ima pravo na regres od lica koje je štetu namerno prouzrokovalo. Ovo pravo zastareva u kratkom roku od 6 meseci od isplate.
• Predmet zaštite (Pravilo neposredne štete): Član može tužiti samo za neposrednu štetu (npr. nezakonito uskraćena dividenda, povređeno pravo preče kupovine, nezakonito isključenje). Ne može se podneti individualna tužba za posrednu štetu (npr. pad vrednosti akcija na berzi zato što je uprava lošim odlukama nanela gubitak celom društvu).
• Rokovi: Primenjuju se opšti rokovi iz Zakona o obligacionim odnosima za naknadu štete – 3 godine (subjektivni, od saznanja) i 5 godina (objektivni, od nastanka štete).
• Sankcija diskvalifikacije: Pored naknade štete, sud po službenoj dužnosti izriče obvezniku meru zabrane obavljanja rukovodeće funkcije u trajanju od 12 meseci.

SKUPNA / KOLEKTIVNA TUŽBA

• Pojam: Tužba kojom tužilac (kao pripapadnik jedne šire grupe lica sa istim pravima) traži zaštitu, s tim da presuda kojom se usvaja zahtev obavezuje tuženog prema svim licima kojima je pravo povređeno u istom činjeničnom i pravnom stanju (npr. svim povlašćenim akcionarima je uskraćena dividenda).
• Specifičnost u pozitivnom pravu Srbije: Skupna tužba nije izričito opšte uređena zakonom, ali ZPD i Zakon o tržištu kapitala poznaju tri izuzetka (slučaja) koji joj po prirodi odgovaraju:
  1. Komisija za hartije od vrednosti: Ovlašćena je da podnese tužbu radi zaštite ulagača u serijske hartije od vrednosti i da naplaćeni iznos (nakon odbitka troškova) raspodeli oštećenima.
  2. Nesaglasni akcionar: Ako nesaglasni akcionar dobije sudski spor za otkup akcija ili isplatu razlike u ceni, društvo je dužno da na isti način obešteti sve ostale nesaglasne akcionare, čak i one koji nisu podneli tužbu.
  3. Statusne promene: Ukoliko član društva dokaže da je oštećen pogrešno utvrđenom srazmerom zamene akcija/udela u statusnoj promeni (npr. pripajanju), društvo sticalac mora tu ispravljenu srazmeru primeniti na sve članove prestalog društva.
• Sudska praksa: Domaći sugovi primenjuju ovo pravilo i obrnuto (argumentum a contrario) – ako se donese negativna (odbijajuća) presuda za jednog, uskraćuje se zaštita i svima ostalima u istoj situaciji.